Публије Сулпиције Галба Максим (лат. Publius Sulpicius Galba Maximus), римски војсковођа, политичар и конзул у време Другога пунскога рата и Првога и Другога македонскога рата. Током Првога македонскога рата командовао је римском војском од 211. пре Христа до окончања рата 205. пре Христа. Предводио је римску војску на почетку Другога македонскога рата 200. пре Христа. Преко планина је извео инвазију Македоније, а повукао се са мршавим резултатима и без одлучне битке између римске и македонске војске.¹⁾

По први пут изабран је за конзула 211. пре Христа заједно са Гнејем Фулвијем Центумалом.²⁾ У то време Ханибал није успео да ослободи Капуу римске опсаде, па је кренуо на Рим са циљем да римска војска дигне опсаду Капуе. Галба је у то доба са осталима успешно одбранио Рим. Оба конзула добила су Апулију, али пошто није било велике опасности одлучено је да је довољно да један конзул остане у Апулији, а други да оде у Македонију.³⁾ Гај Сулпиције Галба је добио Македонију, у којој је тада Марко Валерије Левин ратовао са Македонијом за време Првога македонскога рата.⁴⁾

Био је проконзул у Грчкој од 210. пре Христа до 205. пре Христа. Преузео је заповедништво над римском војском у Грчкој и Илирији од Марка Валерија Левина. Наставио је Први македонски рат против Филипа V Македонскога. Марко Валерије Левин се превише хвалио да нема више потребе за римском војском у Македонији, па су Галби одобрене мале војне снаге, само једна легија и савезници. Публије Сулпиције Галба и етолски стратег Доримах заузели су Егину, коју су Етолци након тога за 30 таланата продали пергамском краљу Аталу I. После тога Егина је била база за операције пергамске флоте против Македоније. Галба је неуспешно покушао да Ехин ослободи македонске опсаде. Послао је Етолцима 1.000 римских војника као помоћ у бици код Ламије 209. пре Христа. Галба је у време битке остао у својој бази у Наупакту. Битка код Ламије завршила се тешким поразом Етолаца, који су након тога били спремни на мировне преговоре. Долазак римске флоте код Наупакта и Атала у Егину охрабрио је Етолце, који су одмах почели да током преговора превише траже, па је мировни процес био миниран и рат се наставио.

Публије Сулпиције Галба се искрцао на северној обали Пелопонеза па је у подручју између Коринта и Сикиона пустошио околну ахајску територију.⁵⁾ Изненадни долазак македонске војске присилио је Галбу и римску флоту да се врате у своју базу у Наупакт. Филипу се близу Диме придружио ахајски стратег Киклијад са циљем да заједнички нападну Елиду, која је била главна етолска база за нападе на Ахајски савез.⁶⁾ Међутим, Галба је у Елиду упутио 4.000 римских војника.⁷⁾ Филип V Македонски је приликом напада на Елиду био оборен са коња, а већ следећега дана освојио је Пиргон. Вести о упаду Дарданаца на север Македоније натерале су Филипа да се повуче, а онда је и Галба отпловио до Егине, где је Атал I зимовао.

У пролеће 208. пре Христа Атал I и Публеје Сулпиције Галба отпловили су за Лемнос са заједничком флотом од 60 бродова.⁸⁾ Филип V Македонски се одмах припремио за долазак непријатељске флоте, па их је очекивао у Деметријади. Атал је са Лемноса уз помоћ Галбе нападао Папарет, а касније су напали Ореј на Еубеји.⁹⁾ Било је договорено да Галба напада са мора а Атал са копна. Град су освојили уз помоћ издаје. Галба је био охрабрен успехом код Ореја, па је напао Халкиду,¹⁰⁾ једно од места, које се сматрало оковима Грчке. Међутим одустао је утврдивши огромне потешкоће у освајању тако добро утврђенога места.¹¹⁾ Галба се повукао у Локриду. Атал I је освојио Опус, али Филип је одмах повратио град и умало заробио Атала. Филип је наговорио краља Битиније Прусију I да нападне Пергам, па је Атал I био присиљен да се повуче у Пергам.

Након тих операција Галба се повукао у Егину и неколико година није било значајнијих операција. Галба није имао довољно војске, а главни савезник Атал био је заузет ратом у Малој Азији. Македонија је наставила са ратом против Етолаца, али римска војска се више није мешала. Главни римски циљ је био остварен, а то је било да се спречи да македонска војска помогне Ханибала за време Другога пунскога рата. Галба је био пасиван учесник рата неколико година, све док није 205. пре Христа закључен мир у Феникеу, којим је окончан Први македонски рат. По окончању рата Галба се 204. пре Христа повукао у Рим. Био је именован за диктатора за спровођење избора током 203. пре Христа.

Други македонски рат избио је 200. пре Христа, па је Галба тада по други пут именован за конзула заједно са Гајем Аурелијем Котом.¹²⁾ Галба је добио Македонију као своју провинцију.¹³⁾ Народ је био против новога рата, јер се још није опоравио од претходнога рата, али на инзистирање Сената и конзула центуријатска скупштина је изгласала рат.¹⁴⁾ Рат је поверен Публију Сулпицију Галби, па је он могао да позове афричке Сципионове ветеране, али само као добровољце. Када је окупио војску кренуо је из Брундизија, а на другој обали сачекала га је атинска делегација тражећи да их заштити од македонскога напада.¹⁵⁾ Да би заштитио Атину одмах је послао Гаја Клаудија Центона са 20 ратних бродова и 1.000 војника.¹⁶⁾ Центон је улио велику наду Атињанима. Послао је и Луција Апустија да напада погранична подручја Македоније.¹⁷⁾ Галба је почетком рата настојао да придобије савезнике, тако да се састао са савезницима Плеуратом, представницима Дарданаца и Аминандром, краљем Атаманије. Од Аминандера је тражио да покуша да наговори Етолски савез да уђе у рат против Македоније.¹⁸⁾ Послао је изасланике Аталу да се договори са њим о заједничким акцијама, а од Родоса је тражио да учествује у рату.¹⁹⁾

Гај Сулпиције Галба је у пролеће 199. пре Христа кренуо на Македонију преко планина, тј. преко територије Десарета.²⁰⁾ Предавали су му се сви градови и насеља, а само мањи део је заузиман силом.²¹⁾ Успоставио је логор у Линку (крај Битоле). Када је Филип V Македонски сазнао за римски напад није тачно знао куда се конзул запутио. Када су се две војске коначно нашле дошло је до борбе, у којој ниједна страна није остварила надмоћ, па су се вратили у своје логоре. Уследило је још неколико чарки, а у једној од њих Римљани су доживели значајан пораз. У коњичкој бици након тога Римљани су били потучени, али Македонци су били сувише ревносни у гањању пораженога непријатеља.²²⁾ Отишли су предалеко, па су у нереду налетели на римске кохорте, које је Галба послао у помоћ. Дошло је до преокрета и македонскога пораза, а македонски краљ Филип је умало узгубио живот.²³⁾ Филип је умакао са војском преко планина, а Галба се запутио према Плувини и онда је логоровао крај реке Осфаг. Долазило је до чарки са македонском војском, али није дошло до одлучне битке, па се Галба ујесен 199. пре Христа морао да врати преко планина у Аполонију. Галба се током 198. пре Христа вратио у Рим.

Током 197. пре Христа изабран је заједно са Публијем Вилијем Тапулом за легата Тита Квинкција Фламинина у Македонији. Током 196. пре Христа именован је за једнога од десет чланова комисије, коју је Сенат послао да заједно са Титом Квинкцијем Фламинином одлучују о мировноме споразуму са Македонијом.²⁴⁾ Током 193. пре Христа Галба и Тапул су били римски изасланици код Антиоха Великога. Прво су били код Еумена II у Пергаму, који их је наговарао да започну рат са Антиохом.²⁵⁾ Кратко време Галба је због болести био задржан у Пергаму, а након опоравка кренуо је у Ефез, где је уместо Антиоха Великога затекао Миниона, кога је Антиох овластио да говори у његово име.

• Полибије, Историје
• Тит Ливије

Publije Sulpicije Galba