Прусија I од Битиније (грч. Προυσίας Α' ὁ Χωλός) (до око 182. пре Христа), краљ Битиније од око 228. пре Христа до око 182. пре Христа. Успешно је у савезу са Родосом ратовао против Бизантија 220. пре Христа. Ослободио је Хелеспонт од Гала 217. пре Христа. Као зет Филипа V Македонскога помогао му је током Првога македонскога рата напавши Пергам. За време Римско-сиријскога рата постао је римски савезник, али касније је пао у римску немилост када је почео да пружа уточиште Ханибалу. Попустио је под римским притиском и издао је Ханибала, који је морао да се 183. пре Христа убије, да не би пао у римске руке.¹⁾

Син је Зијеле, кога је наследио на престолу Битиније. Унук је Никомеда I од Битиније. Није јасно када је ступио на трон, али изгледа да је то било пре смрти Антиоха Хијеракса, па се због тога претпоставља да је било око 228. пре Христа.

Заједно са Рођанима ратовао је против Бизантија 220. пре Христа.²⁾ Бизантиј је почео да наплаћује пролаз бродова кроз Боспор и то је био повод за рат Родоса против Бизантија. Прусија I је стао на страну Родоса, а подршку Бизантију обећали су Атал I и Ахеј.³⁾ Атал је могао да пружи малу помоћ, а највеће наде Бизантиј је полагао у Ахеја, који је контролисао највећи део Мале Азије. Прусија I је био љут на Бизантиј јер нису подигли кипове њему у част, иако су изгласали да ће то учинити.⁴⁾ С друге стране покушаји Бизантија да помири Ахеја и Атала I нису одговарали интересима Прусије.⁵⁾ Кад је између њих започео рат Бизантиј је позвао Прусијинога стрица Тибоета, као претендента на трон Битиније, али он је умро на путу из Македоније.⁶⁾ Прусија је у рату са Бизантијем освојио све њихове територије у Азији, а то су биле стратешки значајне територије у Мисији. У исто време Трачани су напали и освајали територије Бизантија са европске стране. Рођани су успели да наговоре Птолемеја IV Филопатора да пусти Ахејевога оца из заробљеништва, па је Ахеј ту услугу морао да плати одрицањем подршке Бизантију.⁷⁾ Био је то највећи ударац за Бизантиј, па су морали да склопе мировни споразум и одрекну се наплате пролаза бродова.⁸⁾ Заузврат враћене су им територије заузете у рату са Родосом и Битинијом.

Током 217. пре Христа Прусија I је попут осталих краљева послао помоћ Родосу пострадалом у катастрофалном потресу.⁹⁾ Атал I је унајмио велику војску Гала у Европи за рат са Ахејем, а они су по окончању службе почели да пљачкају градове на Хелеспонту.¹⁰⁾ Прусија I је 216. пре Христа послао војску од 4.000 војника и истерао је Гале из целе Троаде.¹¹⁾ Гали су након тога из Арисбе на територији Абида нападали околне градове, а Прусија их је онда победио у бици и уништио им војску.¹²⁾ Побијена су и деца и жене Гала. Градови на Хелеспонту се се ослободили велике опасности.

Атал I је од 210. пре Христа почео да помаже Рим и Етолски савез у Првом македонском рату против македонскога краља Филипа V Македонскога. Прусија I је био Филипов зет.¹³⁾ Филип V Македонски је онда наговорио свога зета Прусију I да нападне Аталов Пергам, а када је Прусија напао територију свога суседа Пергама Атал је 207. пре Христа био присиљен да се врати у Малу Азију, да би бранио своју краљевину.¹⁴⁾ Због те подршке Филип V је приликом окончања Првога македонскога рата и склапања мировнога споразума са Римљанима 205. пре Христа експлицитно споменуо Прусију у мировноме споразуму.¹⁵⁾ И након окончања Првога македонскога рата често учествује у освајањима заједно са македонском војском. На Прусијину молбу заједно су напали и опседали Киј у Битинији, а након освајања Филип је опљачкао град.¹⁶⁾¹⁷⁾ Становништво је продао у робље, а испражњен град Киј Филип је препустио Прусији.¹⁸⁾¹⁹⁾ Ипак, изгледа да Прусија није помагао Филипу за време Другога македонскога рата.

Антиох Велики је током Римско-сиријскога рата неколико пута 190. пре Христа покушавао да наговори Прусију да му пружи војну подршку и да са њим склопи савез.²⁰⁾ У почетку је изгледало да ће Прусија да пружи подршку Антиоху, јер је сматрао да ће нови римски поредак у Малој Азији значити рушење постојећих владара.²¹⁾ Сципион Африканац и Луције Корнелије Сципион Азијатик успели су да га убеде да Римљани немају намеру да руше постојеће краљеве наводећи му примере из Другога пунскога рата и ратова у Грчкој.²²⁾²³⁾ Поред тога спомињали су да обично повећавају краљевине, оних, који су са њима у савезу.²⁴⁾ Прусија је променио мишљење и саставши се са римским изасланицима на челу са Гајем Ливијем Салинатором одустао је од савеза са Антиохом Великим.²⁵⁾²⁶⁾

Иако је Прусија постао римски савезник мировним споразумом из Апамеје део његових територија (Мизија) Римљани су предали Пергаму. Те спорне територије раније су биле у пергамском поседу. Међутим Прусија није могао да буде задовољан да као римски савезник изгуби територије, па се није мирио са таквим исходом. Због тога Прусија долази у сукоб са Еуменом II, краљем Пергама.²⁷⁾ Са њим је ратовао од 187/186. пре Христа до 183. пре Христа. Због тога рата са највернијим римским савезником био је сумњив Римљанима.²⁸⁾ Осим тога пружио је уточиште већ остарелом Ханибалу, највећем римском непријатељу, који је раније боравио код Антиоха.²⁹⁾ Ханибал је значајно помогао Прусији у рату са Пергамом. Међутим када је Тит Квинкције Фламинин по одлуци Сената тражио од Прусије да преда Ханибала Прусија је попустио и одлучио је да на подмукао начин испоручи или убије Ханибала.³⁰⁾³¹⁾ Пошто му је кућа била опкољена Ханибал се сам убио 183. пре Христа да би избегао да падне у римске шаке.³²⁾

Прусија је био способан краљ, који је уздигао Битинију. Поново је населио и обновио Киј и Мирлеју на Пропонтиди, које је срушио Филип V Македонски. Једном граду је дао име Пруса, а други је назвао по својој жени Апами. Пре краја власти био је присиљен да преда Пергаму Хелеспонтску Фригију.

• Тит Ливије
• Полибије, Историје
• Апијан, Сиријски ратови
• Плутарх, Тит Фламинин
• Мемнон, Историја Хераклеје
• Корнелије Непот, Ханибал

Prusija I