Споразум у Феникеу или Мир у Феникеу, представља мировни споразум којим је 205. пре Христа окончан Први македонски рат. Потписници споразума били су Филип V Македонски и представници Римске републике. Део Илирије припао је Риму, а део Македонији. Рим је признао македонску хегемонију у Грчкој, а Филип V Македонски се изгледа обавезао да неће да помаже Ханибалу за време Другога пунскога рата.¹⁾

Први македонски рат је трајао од 214. пре Христа до 205. пре Христа, а представљао је рат између између Филипа V Македонскога и Римске републике. Филип је склопио споразум са Ханибалом, па је онда почео да осваја Илирију. Римска војска започела је рата са Македонијом и спречила је да Филип V Македонски потпуно заузме обалу Илирије. На тај начин спречавали су да Филип прискочи у помоћ Ханибалу. Oд 211. пре Христа римској страни прикључили су се Етолски савез и Пергам. Рат се одвијао у исто време када је био Други пунски рат. Филип је наговорио краља Битиније Прусију I да нападне Пергам, па је Атал I био присиљен да се повуче у Пергам. Успешном офанзивом против Етолаца Филип је натерао Етолски савез да 206. пре Христа прихвате мир под његовим условима. Био је то сепаратни мировни споразум између Македоније и Етолскога савеза. Етолци су прекршили договор, који су имали са Римљанима, да само заједнички окончају рат са Македонијом.

Иако су остали без савезника Римљани су током 205. пре Христа покушавали да обнове рат, па су послали Публија Семпронија Тудитана са 35 бродова и 11.000 војника.²⁾ Потакли су Партиније да се побуне и онда су опседали Димале. Када је дошао Филип V Македонски онда је Тудитан обуставио опсаду и повукао се иза бедема Аполоније. Публије Семпроније је безуспешно покушао да наговори Етолце да раскину мировни споразум са Филипом.³⁾ Пошто нису више имали савезника у Грчкој, али успели су да спрече Филипа да помогне Ханибалу Римљани су били спремни за мировни споразум.

Епир је посебно тешко страдао у дуготрајном рату, па су епирски представници предложили мировни споразум најпре Публију Семпронију Тудитану, а онда су отишли код Филипа V Македонскога.⁴⁾ Уговорили су да се две стране састану у епирском граду Феникеу.⁵⁾ На мировној конференцији поред Тудитана, Филипа и епирских магистрата Дарде, Еропа и Филипа били су и Аминандар, краљ Атаманије, као и магистрати Акарнаније.⁶⁾

Према мировном споразуму:⁷⁾

• Римљанима припадају Партини, заједно са градовима Дималом, Баргулом и Еугенијем⁸⁾
• Атинтанија припада Македонији⁹⁾
• уговорено је двомесечно примирје да би се споразум ратификовао у Сенату
• Филип V Македонски је у споразум укључио и Прусију I, краља Битиније, као и Ахајски савез, Беотију, Тесалију, Акарнанију и Епир
• Римљани су у споразум укључили Атала I, Плеурата II, Илијане, Набида, Елиду, Месену и Атину

Контролом Атинтаније Филип је добијао приступ Лису и скадарском базену. Римљани су добили подручје Илирије, које им је омогућавало заштићену копнену везу Епидамна и Аполоније. Листа пријатеља једне и друге стране по свој прилици је значила да друга страна није имала право да напада њене пријатеље. Споразум је значио и да Македонија има право да задржи сва територијална освајања током рата. Мировни споразум омогућио је Римљанима да сву своју енергију посвете окончању Другога пунскога рата.

Међу модерним историчарима постоји сумња да су Атина и Илиј додани на аутентичну листу, јер Атина није била римски савезник за време Првога македонскога рата.¹⁰⁾ Апијан је чак навео да је Атина 201. пре Христа први пут имала односе са Римом. Атина је накнадно додана на листу изгледа да би се касније оправдао почетак Другога македонскога рата.¹¹⁾ Наиме атинске жалбе Римљанима 200. пре Христа биле су један од повода Другога македонскога рата, па је због тога римској пропаганди одговарало да се Атина накнадно наведе као тобожњи потписник Споразума у Феникеу.¹²⁾ Илиј је додан због тога што су Римљани истицали своје порекло из Троје.¹³⁾

• Тит Ливије
• Полибије, Историје
• A. Eckstein, Rome enters the Greek East, Blackwell Publishing 2008, ISBN 978-14051-6072-8

Sporazum u Fenikeu