Сима Тројановић
Рођење: 16. фебруар 1862. Шабац, Кнежевина Србија Смрт: 21. новембар 1935. Београд, Краљевина Југославија Познат као: први управник Етнографског музеја у Београду

Сима Тројановић (Шабац, 16. фебруар 1862 — Београд, 21. новембар 1935), српски етнолог и антрополог. Био је доктор биологије и антропологије и професор универзитета. Први је управник Етнографског музеја у Београду.

Сима Тројановић је рођен 16. фебруара 1862. године у Шапцу од оца Матије и мајке Марије.¹⁾ У Шапцу и Винковцима похађао је основну школу, а гимназију је похађао у Винковцима, Шапцу, Београду и Берну, где је матурирао.²⁾ Природне науке студирао је у Цириху, Вирцбургу и Хајделбергу, у коме је 1885. докторирао из области биологије са антропологијом.³⁾ По завршетку студија вратио се у Србију, где се 1886. запослио као наставник у Чачку.⁴⁾ Након положеног професорског испита постављен је 1891. за професора у гимназији у Чачку, да би исте године био премештен у Лозницу, у којој је био директор гимназије од 1893. до 1894.⁵⁾

Од 1894. био је професор у Трећој, Првој и Другој мушкој гимназији у Београду.⁶⁾ Још као професор у Чачку почео је да се занима народном традицијом, а за време боравка у Лозници почео је са археолошким ископавањима тумула крај Драгачева и Ваљева.⁷⁾ Од 1899. студирао је етнологију и музеолошке науке у Минхену, Прагу и Бечу.⁸⁾

По повратку у Београд постављен је 1901. године за помоћника кустоса Народног музеја за етнографски одсек.⁹⁾ Како је 1901. године Етнографски одсек добио посебну зграду оформљен је Етнографски музеј у Београду, а Сима Тројановић је постављен за првог управника Етнографског музеја.¹⁰⁾ Прикупљао је даље експонате, па је обилазио Мачву, Ресаву, Тимок, Куршумлију, Срем, Славонију, Хрватску, Далмацију, Босну, Херцеговину, Стару Србију и Македонију.¹¹⁾ Своје експонате Етнографски музеј приказивао је на међународним изложбама.¹²⁾

Када је избио Први светски рат Етнографски музеј је престао да ради, а експонати су сакупљени и маја 1915. послани на југ Србије, где је након пљачке од стране непријатеља само део експоната након рата враћен музеју.¹³⁾ Од 1918. године Тројановић је руководио поправком и преуређењем музеја, а 1921. постављен је за редовног професора Филозофског факултета у Скопљу.¹⁴⁾ Од 1921. до 1922. био је декан Филозофског факултета, а 1924. отишао је у пензију.¹⁵⁾

Од његових радова значајно је истаћи следећа дела:

• Главни српски жртвени обичаји, Београд, 1911.
• Психофизичко изражавање српског народа поглавито без речи, Београд, 1896.
• Главна обележја српског народа, Београд, 1926.
• Ватра у обичајима и животу српског народа, Београд, 1930.

Према мишљењу др Петра Влаховића Тројановић је својим интердисциплинарним приступом у етнологији био испред свог времена.¹⁶⁾ Жарко Требешјанин његов рад Психофизичко изражавање српског народа поглавито без речи сматра капиталним делом српске етнологије.¹⁷⁾ У раду Ватра у обичајима и животу српског народа сабрао је огромну грађу везану за древне обичаје, магију, гатање и веровање везано за ватру и ту грађу је систематизовао и протумачио.¹⁸⁾ У радовима Главна обележја српског народа и Јединство српског духа бавио се идентитетом српског народа и његовим антрополошким и психичким карактеристикама.¹⁹⁾

Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије философских наука) од 19. фебруара 1921.

• Бранко Шашић, Знаменити Шапчани и Подринци, Шабац, 1998.
• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1924.4 (Д. Поповић).
• Српска краљевска академија Год. 29 (1921) 199–205 и 35 (1927) 270–272.
• Енциклопедија српске историографије, С. Ћирковић и Р. Михалчић, Београд, 1997. 685–686 (Н. Павковић
• На почетку: Др С. Тројановић, истраживач, научник и први чувар Етнографског музеја. Београд 2002 (електронско издање CD ROM 2004).
• Б. Жикић: С. Тројановић као претеча етнолошког проучавања људског тела у Србији. ГЕМ 67/68 (2004) 9–21.
• В. Бижић-Омчикус: Сима Тројановић из Шапца.

• Краћа биографија на сајту САНУ

Sima Trojanovic