Сава Николајевић (Купиново, Срем, око 1784 — Шабац, 9/21. јануар 1847),¹⁾ српски свештеник и капелан у Купинову, протојереј округа рудничког и епископ шабачки.

Рођен је око 1784. године у Купинову у Срему.²⁾ Београдски митрополит Леонтије рукоположио га је 1809. године за свештеника.³⁾ Након пропасти Првог српског устанка прешао је 1813. године у Срем, где је једно време био капелан свом оцу Николи.⁴⁾ Када је чуо за Други српски устанак одмах је са оцем одлучио да пређе у Србију, па је дошао на састанак са Павлом Цукићем, Максимом Крстићем и Јовицом Милутиновићем.⁵⁾ По договору са Петром Молером и Симом Ненадовићем у Србију су одмах прешли Цукић, Крстић и Милутиновић, а Сава је остао са оцем још три дана да набави муниције и барута и прикупи још добровољаца.⁶⁾ Онда су и они прешли у Србију.

Његов отац постао је архимандрит манастира Моравице, а Сава је постао протојереј рудничког округа.⁷⁾ Због династичке промене морао је 1840. године да напусти Србију, па је отишао у Видин, где се замонашио.⁸⁾ У Србију се вратио 1842, када је добио амнестију.⁹⁾ Постао је старешина манастира Боговађе.¹⁰⁾ Пошто је владика Максим Савић био убијен јануара 1844. године Сава је постао нови шабачки владика¹¹⁾ од 16. априла 1844. Умро је 21. јануара 1847. године и сахрањен је у Саборној цркви.

Почасни је члан Друштва српске словесности од јануара 1846.

• Атанасије М. Поповић, Поменик Шабачко-ваљевске епархије, Београд, Шабац, Епархија, 1940.
• Православна Српска црква у Кр. Србији. Београд 1895. Стр. 221: Сава.
• Српски јерарси, 431 (С. Вуковић).

• Краћа биографија на сајту САНУ

Sava Nikolajevic