Добро дошли на Српску енциклопедију

Преображенска скупштина

Преображенска скупштина, Народна скупштина која је заседала у Крагујевцу од 6/18. августа до 20. августа/1. септембра 1861. Кнез Михаило је на тој скупштини донео неколико закона, којима је суштински изменио Турски устав из 1838. Од посебнога значаја је био Закон о народној војсци, којим је оформљена народна војска.

Питање измене Турског устава

Кнез Михаило је ступио на престо 14/26. септембра 1861. Да би спровео реформу установа требао је да мења Турски устав из 1838.1) Промена устава је могла да се изведе уз турско одобрење у форми хатишерифа, али кнез Михаило није пристајао да се на тај начин потврђује зависност од Турске.2) Послао је Јована Мариновића да код гарантних сила испита да ли би допустиле измену устава.3) Велике силе нису дозволиле да се мења Турски устав, али су нашли формулу, по којој се то изиграло, тако да се издају нови уставни закони у форми обичних закона, за које није требало турско одобрење.4)5) Кнез Миахаило је онда приступио изради најважнијих закона, којима би се суштински изменио устав, а то су били Закон о Државном Савету, Закон о уређењу народне војске, Закон о Народној скупштини и Закон о порезу по имовини.6)

Скупштина

Када је припремио законе кнез је 19/31. јула 1861. расписао изборе за ванредну народну скупштину и одредио да се она састане 6/18. августа 1861.7)8) Избори за скупштину извршени су према Закону о народној скупштини, који је донела Светоандрејска скупштина.9) Изабран је 221 посланик.10) Скупштина се назвала Преображенска скупштина према првом дану заседања 6/18. августа 1861, који је падао на Преображеније. За председника скупштине изабран је Тодор Туцаковић, за потпредседника је изабран Мијалко Раденковић, а за секретаре Јеврем Грујић и Алекса Романовић.11) На скуштини је усвојен низ закона, којима се битно мењао Турски устав.12)

Закон о Државном савету

Закон о Државном савету усвојен је 17/29. августа 1861.13) По Закону о Савету саветнике је постављао кнез и могао је да их пензионише.14) Од тада саветници су могли да за своју кривицу одговарају пред редовним судовима, што раније није био обичај. До тада су савезници били несменљиви и Савет је био моћнији од кнеза, а тим законом се то потпуно изменило.15) Савет је и даље решавао о законима и одобравао буџет.16) Законом о Савету омогућена је аутократија, лична владавина кнеза Михаила. Раније је Савет за време уставобранитеља био моћнији илиједнако моћан као кнез, а по новим законима Савет је био подређен кнезу и помагао му је у чисто техничким пословима.17) Савет је био једино моћан код буџетске контроле.18)

Закон о Народној војсци

Као главни задатак своје владе кнез Михаило је сматрао рат са Турцима и национално ослобођење, па је због тога нарочиту пажњу обратио на војску.19) Посебним Законом о народној војсци од 17/29. августа 1861. завео је народну војску.20) Народну војску чинили су сви војно способни мушкарци од двадесете до педесете године живота.21) Народна војска се делила на оперативнији део од оних до 35 година и резервни део од оних изнад 35 година.22) Укупна народна војска имала је 17 пукова пешадије, 17 ескадрона коњице, пионире и батерије.23) Успостављено је пет великих команди са пет штабова. Обука народне војске вршила се у свакој општини недељама и празницима, а наставници су били ислужени војници.24) Једанпут годишње, у јесен,по окончању пољских радова, предвиђени су јесењи маневри са целим пуком.25)

Закон о Народној скупштини

Закон о Народној скупштини усвојен је 17/29. августа 1861.26) Један посланик долазио је на 2000 пореских глава.27) Кнез Михаило је намерно смањио број посланика, да би добио мању скупштину, којом би могао лакше манипулирати.28) Више није било прописано да се скупштина мора редовито одржавати, а место одржавања одређивао је кнез.29) Председника, потпредседника и секретаре скупштине постављао је кнез, а не скупштина, како је то било раније.30) Кнез се на тај начин желео заштитити од опасности да скупштина не присвоји превише власти.31) Било је предвиђено и распуштање скупштине.32) Министри су требали да присуствују скупштинским седницама, а циљ те одредбе је био да министри могу да потчине скупштину.33) Скупштина је постојала поред Савета и кнеза само као саветодавни орган.34) Њено мишљење није било обавезујуће. Посланици су могли да буду тужени због својих говора на скупштини.35) Закон је предвидео и постојање Велике скупштине, која би била три пута већа од обичне скупштине и сазивала би се због избора кнеза и намесника и због прихватања усвојеног престолонаследника.36)

Литература

1) , 2)
Друга влада Милоша, 1933, стр. 166
3) , 5) , 6) , 7)
Живан Живановић 1, 1923, стр. 69
4) , 12) , 13)
Друга влада Милоша, 1933, стр. 167
8) , 9) , 10) , 11)
Скупштине, 1937, стр. 70
14)
Друга влада Милоша, 1933, стр. 168
15) , 16)
Друга влада Милоша, 1933, стр. 169
17)
Друга влада Милоша, 1933, стр. 174
18)
Друга влада Милоша, 1933, стр. 179
19) , 20)
Друга влада Милоша, 1933, стр. 278
21) , 22) , 23)
Друга влада Милоша, 1933, стр. 279
24) , 25)
Друга влада Милоша, 1933, стр. 280
26)
Друга влада Милоша, 1933, стр. 205
27) , 28) , 29) , 30) , 31)
Друга влада Милоша, 1933, стр. 206
32) , 33) , 34)
Друга влада Милоша, 1933, стр. 207
35) , 36)
Друга влада Милоша, 1933, стр. 208
Штампање