Патријаршијски савјет Српске православне цркве (ПС СПЦ), некадашње врховно уредбодавно представништво у пословима спољашње [материјално-финансијске] црквене управе.

Патријаршијски савјет су састављали:¹⁾

• патријарх;
• четири члана Светог архијерејског синода или њихови замјеници које би Свети архијерејски синод одредио;
• декан Православног богословског факултета;
• два представника манастира;
• један ректор богословије;
• по једно свештено лице мирског реда из сваке епархије;
• потпредсједници епархијских савјета, и
• десет световних лица.

Два представника манастира и једног ректора богословије на предлог Светог архијерејског синода и по једно свештено лице мирског реда из сваке епархије на предлог епархијског архијереја именовао је Свети архијерејски сабор. Десет световних лица именовао је патријарх на предлог Светог архијерејског синода и Патријаршијског управног одбора донесеног на заједничкој сједници.

Предсједник Патријаршијског савјета је био патријарх односно његов законити замјеник. Савјет је бирао из своје средине потпредсједника између чланова световњака и четири секретара, и то два свештена и два световна лица. Мандат члановима Патријаршијског савјета је трајао шест година.

Патријаршијски савјет:²⁾

• доноси, по претходно прибављеној сагласности Светог архијерејског сабора, уредбу о активним и пензијским принадлежностима парохијском свештенству, наставничком особљу богословских, монашких и других школа, особљу црквених судова, епархијским и викарним архијерејима и патријарху;
• установљава положаје чиновника и осталих службеника за спољну црквену управу и доноси уредбу о њиховим службеним односима, као и њиховим активним и пензијским принадлежностима;
• доноси, по претходно прибављеној сагласности Светог архијерејског сабора, уредбу о пензионом фонду архијереја и свих осталих црквенојерархијских и самоуправних чиновника и службеника, као и о издржавању њихових удовица и сирочади;
• прописује дисциплинска правила за службенике спољашње црквене управе;
• доноси, по претходно прибављеној сагласности Светог архијерејског сабора, уредбе о управи, руковању, контроли и надзору црквених фондова, задужбина (заклада) и добара;
• стара се о материјалним средствима за покриће свих потреба цијеле Српске православне цркве по одредбама Устава и доноси одлуке о разрезу на црквене општине и манастире, односно на епархије;
• доноси пословник за свој рад;
• одобрава у својој надлежности уредбе, правилнике и пословнике које пропишу надлежна нижа тијела и органи;
• сарађује са Светим архијерејским сабором код измјене и допуне Устава Српске православне цркве;
• сарађује са Светим архијерејским сабором код оснивања установа и завода чије издржавање пада на терет предрачуна расхода и прихода за опште потребе Цркве;
• коначно рјешава, у споразуму са Светим архијерејским сабором, о задужењу и отуђењу непокретних црквених имања која су намијењена општим потребама Цркве и одобрава такве одлуке у погледу епархијских, манастирских и црквеноопштинских имања, у оба случаја, ако сума прелази 2.000.000 динара;
• прегледа и одобрава завршне рачуне за опште потребе Српске православне цркве које му подноси Патријаршијски управни одбор и врши и друге послове опште црквене управе уколико по Уставу не спадају у чију другу надлежност.

Патријаршијски савјет је укинут одлуком Светог архијерејског сабора од 8. јуна 1962. којом је предвиђено да ће сам Сабор привремено преузети на себе вршење послова Савјета.³⁾

• Патријаршијски управни одбор Српске православне цркве
• Епархијски савјет
• Црквеноопштински савјет
• Одлука Светог архијерејског сабора бр. 23 (1962)

Patrijarsijski savjet Srpske pravoslavne crkve