Корисничке алатке

Алатке сајта


патријаршијски_и_синодски_томос_1922

Патријаршијски и синодски томос (1922)


Број протокола 1148


† МЕЛЕТИЈЕ
по милости Божјој
Архиепископ Цариграда, Новога Рима и Васељенски Патријарх


Света Црква уређујући и обављајући све како треба а ради назидавања, сматра да је и ово својствено добром уређивању и канонском поретку, да подешава и уређује границе црквене управе према политичким променама које се дешавају, у колико је то дозвољено светим црквеним законима, како би се управљање црквеним пословима вршило без тешкоћа и са целисходношћу и како би од тога произилазила већа корист за христоимени народ.

Према томе и у погледу на Богоспасајему Краљевину Србију с обзиром на то, што је она после бивших балканских ратова из 1912. и 1913. године и доскорашњег великог светског рата проширена и увећана и подигнута у једно уједињено Краљевство СХС по милости и благослову Божијем, обухватила је у својим границама епархије које су до скора биле под канонском управом Патријаршијског Васељенског Престола и то митрополије: Скопску, Рашко-призренску, Велешко-дебарску, Пелагонијску, Преспанско-охридску и део митрополије Воденске, Епископију Полијанску на основу Букурешког Уговора од 10. августа 1913. г.; Митрополију Струмичку на основу Нејског Уговора од 27. новембра 1919. године; а на основу уговора са Аустријом потписаног у Сен-Жермену у Лаји од 10. септембра 1919. године Митрополије у Босни и Херцеговини: Босанску, Херцеговачку, Зворничку и Бањалучко-бихаћку. Поред тога у границама овог уједињеног Краљевства СХС ушле су и Автокефалне Православне Цркве: Карловачка и Црногорска, као и две далматинске епархије: Задарска и Бококоторска; а заједничком одлуком председника ових цркава сакупљених на Сабору проглашено је њихово управно јединство са Српском Црквом у једну автокефалну цркву под именом „Автокефална Уједињена Православна Српска Црква Краљевства СХС”. Због тога наша Христова Црква на молбу цркве и владе Краљевства СХС имајући у виду каноничност и оправданост црквеног уједињења у једну целину оних црквених области које су већ политички уједињене, ради коначног јединства и хармоније у управи, према правилу Отаца, које каже: „да епископи свакога народа треба да признају првога међу собом и њега сматрају главом” и ради веће и опште користи уједињених области које имају од јединства, једнодушном одлуком, која је донета у седници Светога Синода под председништвом Наше Смерности, одлучује и утврђује следеће: одобрава и благосиља црквено ослобођење од Патријаршијског Васељенског Цариградског Престола и присаједињење Автокефалној Уједињеној Православној Српској Цркви оних епархија које су до скора биле под његовом управом и које су горе споменуте. Признајући пак проглашено јединство автокефалних цркава: Српске, Црногорске и Карловачке, као и двеју далматинских епархија прима од ових образовану Свету Автокефалну Уједињену Православну Српску Цркву као сестру у Христу, која има и ужива сва права автокефалности, према прописима и реду Свете Православне Цркве.

За доказ, сталну и вечиту потврду свега овога што је овако канонски усвојено и утврђено односно оних епархија и делова нашег Светога Патријаршијског Васељенског Престола, које су у последње време припале Богоспасајемој Краљевини СХС, а и односно једне Уједињене Автокефалне Православне Српске Цркве, која је образована у овој Краљевини, издајемо са високопреосвећеним митрополитима, наше у Светоме Духу љубезне браће и саслужитеља, овај наш Патријаршијски и Синодски Томос, чији се текст тачан и неповређен налази изложен и у светом Кодексу наше Свете Велике Христове Цркве са жељом, да Бог сваке благодати, који нас је позвао у своју вечну славу у Исусу Христу, подари свагда сваки благослов и сваки добар плод свима епархијама, које су на овај начин од нас ослобођене, као и целој најсветијој сестри Автокефалној Уједињеној Православној Српској Цркви Краљевства СХС. Њему нека је слава и држава у векове векова. Амин.

Године 1922. фебруара 19, епимнемезе 5.


Патријарх Цариградски МЕЛЕТИЈЕ, одлучује
Кесаријски НИКОЛАЈ
Халкидонски ГРИГОРИЈЕ
Неокесаријски и Катаријски ПОЛИКАРП
Ангирски ГЕРВАСИЈЕ
Халдијски и Керасундски ЛАВРЕНТИЈЕ
Сарандаеклисијски АГАТАНГЕЛ
Никејски ВАСИЛИЈЕ
Амасијски ГЕРМАН
Родоски АПОСТОЛ
Варнски НИКОДИМ
Илиупољски СМАРАГД
Метријски ЈОАКИМ
Секретар Светога Синода Вруилски ДИОНИСИЈЕ

Сродни чланци

патријаршијски_и_синодски_томос_1922.txt · Последњи пут мењано: 2022/07/16 00:11