Корисничке алатке

Алатке сајта


наход_симион

Наход Симион

Наход Симион је српска народна пјесма. Објављена је у овом облику у дјелу: Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940.

Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци. По именима у пјесми се често лако може утврдити да ли је пјесма српска, хрватска, или муслиманска. У неким случајевима то је знатно теже.

Текст пјесме

0001    Пије вино мали цар-Стјепане

0002    У Будиму, граду бијеломе,

0003    Служи му га сестра Анђелија.

0004    Кад се Стјепан напојио вина,

0005    Попи Анђе једну чашу вина.

0006    Колико је димна и угледна,

0007    Гледа јој се кроз гр’оце вино,

0008    Стјепан јој је тако бесједио:

0009    „О Анђушо, моја мила селе!

0010    Да ми није од Бога гр’јехота,

0011    Ја би твоје обљубио лице.“

0012    Но му тако Анђе бесједила:

0013    „Мили брате, мали цар-Стјепане!

0014    Љуби лице, не гледај грјехоту,

0015    Бог ће нама опростит гр’јехове.“

0016    Стјепан јој је обљубио лице.

0017    Оно доба мало постануло,

0018    Доба мало по године дана,

0019    Задјеха се чедо у дјевојки,

0020    Носила га три године дана.

0021    Три године кад се напуниле,

0022    А дјевојка била на рођење,

0023    У ње се је чедо најавило,

0024    Чедо мало бјеше мушка глава.

0025    Од чеда се Стјепан узмучио,

0026    Па од сребра копчег дохватио,

0027    У њег баци оно чедо лудо,

0028    Па га носи мору широкоме

0029    И тај копчег насред мора баци.

0030    Оно доа мало постајало,

0031    Доба мало по године дана,

0032    А пођоше будимске делије,

0033    Те одоше мору широкоме,

0034    Те ми лове рибу Мостаркињу.

0035    Када су се натраг повратили,

0036    Кад дођоше мору на крајове,

0037    Ту сребрни копчег наодише,

0038    Ево копчег отворит не могу,

0039    Но га носе у тој гори светој,

0040    У намастир провидура старца.

0041    Провидуре копчег откључаје,

0042    У њем живо чедо нахођаше,

0043    Ово чедо бјеше мушка глава.

0044    Провидур га димно дохватио,

0045    Дохватио, па га покрстио,

0046    Својијем га духом захукнуо,

0047    Те му димно име направио,

0048    Димно име Симионе ђаче,

0049    Ал га храни, докле га потхрани.

0050    Док се њему напуни година,

0051    Више бјеше од године дана,

0052    Него други од седам година.

0053    Кад се њему седам испунише,

0054    Привати се коња и оружја,

0055    Но му тако старац говорио:

0056    „Синко мили, Симионе ђаче!

0057    У Будим се Стјепан преставио,

0058    Царство му је пусто остануло,

0059    Но довати коња и оружје,

0060    Те отиди ти Будиму граду,

0061    И довати коња и оружје,

0062    Те се њему баци у рамена,

0063    Па се играј зеленом планином.“

0064    Симионе иде до Будима.

0065    Докле дође у Будиму граду,

0066    И ту нађе будимске делије,

0067    Око царства гдје се погањаху

0068    Којега ће допанути царство,

0069    Ал царева сестра за љубовцу.

0070    Симион им тако бесједио:

0071    „Бога вами, будимске делије!

0072    Да бацимо круну у облаке,

0073    На којега пане круна златна,

0074    Ето њему и круна и царство,

0075    И царева сестра за љубовцу.“

0076    Они баце круну у облаке,

0077    Симиону паде на рамена.

0078    Делијама добро жалост била,

0079    Симиона жива ухватише,

0080    Затворе га у бијелу цркву.

0081    Опет круну баце у облаке,

0082    Паде круна на бијелу цркву,

0083    А бијелу цркву поломила,

0084    Симиону паде на рамена.

0085    Од друге им бити не могаше,

0086    Но му даше и круну и царство,

0087    И цареву сестру за љубовцу.

0088    Симион је коња дохватио,

0089    Па се коњу на рамена баци,

0090    А за собом мајку Анђелину.

0091    Од Будима до те горе свете

0092    Три пута јој обљубио лице.

0093    А кад дођу у тој гори светој,

0094    Сусрете га старац провидуре

0095    И тако му ријеч говораше:

0096    „Синко мили, Симионе ђаче!

0097    Да ли тебе не допаде царство?“

0098    Симионе тако говораше:

0099    „Да ти кажем, оче провидуре!

0100    Ево ме је допануло царство

0101    И царева сестра за љубовцу.

0102    Од Будима до те горе свете,

0103    Трипут сам јој обљубио лице.“

0104    Но му тако старац бесједио:

0105    „Зло јутро ти, Симионе ђаче!

0106    Ну погледај, што ти књига пише.“

0107    Видје момче, што му књига каже

0108    И грозне га сузе попадоше.

0109    Провидур га жива ухватио,

0110    Па га метну у ледну тамницу;

0111    Ту тамнова три године дана.

0112    Три године кад се напунише.

0113    Али старац отвори тамницу:

0114    Симион се ђаче преставио,

0115    Код њега су три божја анђела,

0116    Свети Петар и свети Никола,

0117    И пресвета блажена Марија.

0118    Задјеха се чедо у дјевојке,

0119    Носила га по године дана.

0120    По године кад се напунило,

0121    А дјевојка била на рођење,

0122    У ње се је чедо најавило,

0123    Чедо ово бјеше мушка глава,

0124    Мушка глава бјеше свети Сава.

Литература

  • Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940. НАПОМЕНА: Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци.

Nahod Simion

наход_симион.txt · Последњи пут мењано: 2021/05/26 19:39