Корисничке алатке

Алатке сајта


узимање_новог

Узимање Новог

Узимање Новог је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Ова пјесма је по главном садржају скоро иста као и пјесма Узимање Новога, али се у детаљима разликује.

Текст пјесме

0001    Књигу пише Лауд генерале,

0002    Те је шаље Новом бијеломе,

0003    А на руке Церић-капетану:

0004    „Ај комшија, Церић-капетане,

0005    “Пошаљ’де ми од Новога кључе,

0006    „Да не трошим праха и олова,

0007    “И не рушим града од камена,

0008    „И не кварим мјеста господскога,

0009    “Не цвијелим по граду сирота.„

0010    Књига дојде к Новом бијелому

0011    Баш у руке Церић-капетану;

0012    Књигу штије Церић-капетане,

0013    Књигу штије, другу руком пише,

0014    Те је шаље Лауд-генералу.

0015    У књизи је био говорио:

0016    “Фала т’, фала т’, Лауд-генералу,

0017    „Кад ти жалиш праха и олова,

0018    “И још к томе од камена града,

0019    „И по граду мојије сирота.

0020    “Док је мени по Босни градова

0021    „А од Лајтса тер до сињег мора,

0022    “И заире девет годин’ дана,

0023    „Не бојим се Лауд-генерала,

0024    “Јер ће мени добра помоћ доћи,

0025    „Медвер паша од б’јела Дунаја,

0026    “И још с њим Турци од Намастира,

0027    „Крајишници како мрки вуци.“

0028    Дође књига Лауд-генералу.

0029    Књигу штије Лауд-генерале,

0030    Књигу штије, по носу се бије,

0031    Сву господу себи дозивао,

0032    Грохотом се старац насмијао:

0033    „Нут’ Церића, силеџије старог,

0034    “Да се мени у Новоме отме!

0035    „Та ме моја не родила мајка,

0036    “Нит’ ме круна за дику држала,

0037    „А тако ми Гедеона свеца,

0038    “Нећеш у Новом пушити духана,

0039    „Ни у Новом ни у Градишкоме,

0040    “Ако Бог да ни у Београду.„

0041    Пак се скочи на ноге лагане,

0042    Војску води к Новом бијеломе,

0043    Паке копа метенице тешке,

0044    А намјешта велике топове,

0045    Бије Нови са четири стране,

0046    Ори куле и тврде бедене.

0047    Стоји јаук по граду сирота,

0048    Сузе роне, овако говоре,

0049    Они куну Церић-капетана:

0050    “Ој Церићу, да од Бога нађеш!

0051    „Ђе расрди великог везира,

0052    “Који не да ни сиротам’ мира,

0053    „Јеси л’ чуо, да од Бога нађеш!

0054    “Што су теби казивали људи,

0055    „Да је Лауд јуначина стара,

0056    “Којино се не боји обријат’ Турчина,

0057    „Да камо ли ти шњиме бојак бити,

0058    “И љутога лава предобити;

0059    „Зар не знадеш што су теби казивали догци(!)

0060    “Како нам је пропала Дубица?„

0061    Ал’ говори Церић-капетане:

0062    “Ај Бога вам, у Новоме Турци,

0063    „Не би ли се који наћи мого,

0064    “Да изиђе Новом на бедене,

0065    „А поклекне на гола кољена,

0066    “И развије зелене барјаке,

0067    „А замоли Лауд-генерала,

0068    “Не би л’ нама ватру утолио,

0069    „Да му Нови с добра отворимо?“

0070    Од Турак’ се наћи нико не могаше,

0071    Нег’ се нађе једна була млада:

0072    „Ал’ Бога ти, од Новога госо,

0073    “Је л’ тестир ићи Новом на бедене,

0074    „И замолит’ Лауд-генерала,

0075    “Не би ли нам ватру утолио,

0076    „Да му Нови с добра отворимо?“

0077    Ал’ говори од Новога госо:

0078    „Тестир ти је, једна була млада.“

0079    Кад је чула, што јој госо каже,

0080    Она иде Новом на бедене,

0081    Пак поклече на гола кољена,

0082    И развија зелене барјаке,

0083    Пак замоли Лауд-генерала:

0084    „Ој Лауде, честити везиру,

0085    “Не би ли нам ватру утолио,

0086    „Да ти Нови с добра отворимо?“

0087    Ал’ је Лауд срца милостива,

0088    Одма им је ватру утолио,

0089    И од Новог кључе задобио.

Друга верзија пјесме (само један дио)

0001    Што цвијели код Новога града,

0002    Ал’ је вила, ал’ је љута змија?

0003    Да је вила, у гори би била,

0004    Да је змија, у ст’јени би била,

0005    Ван цвијели паша код Новога,

0006    Цвијелећи ситну књигу пише.

0007    Не пише је чим се књиге пишу,

0008    Него својом крви од образа,

0009    Пак је шаље мјесту Цариграду

0010    А на руке цару честитоме:

0011    „Вај, честити царе господине,

0012    “Ако хоћеш да смо твоји Турци,

0013    „Не држи ме сад у овој муци

0014    “Код Новога на крајини града,

0015    „Додија ми Лауд-генерале,

0016    “Шанце копа са четири стране,

0017    „И на шанце табле направио,

0018    “И на табле навезо лубарде,

0019    „Нови бије са четири стране.

0020    “Кад пуцају Лаудове бумбе,

0021    „Ти би реко, царе господине,

0022    “Да из неба сијевају муње;

0023    „Каде, царе, честито кољено,

0024    “Лаудови топови пуцају,

0025    „Да из неба пуцају громови.

0026    “Дај ми помоћ, од Бога ти била!„

0027    Књига дође мјесту Цариграду

0028    А на руке цару честитоме.

0029    Књигу штије царе господине,

0030    А кад виђе што му књига каже,

0031    Од јада се црној земљи вија:

0032    “Црна земљо, узми мене у се,

0033    „Да не гледам јада великога

0034    “Код Новога на крајини града

0035    „Од Лауда и од паше мога.“

0036    Паке другу руком књигу пише,

0037    Тер је шаље паши, Мирјан-паши:

0038    „Мирјан-паша, десна руко моја,

0039    “Купи војске штогод више мореш,

0040    „Девет бега од девет градова,

0041    “И четири Усум-беговића,

0042    „И остале ћитаплије Турке,

0043    “Оди с војском до Новога града

0044    „На онога Лауд-генерала.

0045    “Ако тебе мили Бог поможе,

0046    „Те оџенеш њега од Новога,

0047    “И ти отмеш Лаудове шанце,

0048    „Бићеш мени везир понајстарији.“

0049    Књига дође паши Мирјан-паши.

0050    Књигу штије паша Мирјан паша,

0051    А кад виђе што му књига каже,

0052    Ону штије, а четири пише,

0053    Књиге шаље на четири стране,

0054    Тер силену сакупио војску,

0055    Не море је оком прегледати,

0056    Камо ли би оком пребројио:

0057    Девет бега од девет градова,

0058    И четири Усум-беговића

0059    И остале ћитаплије Турке,

0060    И пред њима зелене барјаке.

0061    Паке иде к Новом бијеломе,

0062    Пак написа једну књигу малу,

0063    Пак је посла к Новом бијеломе

0064    А на руке старцу Лаудану:

0065    „Каурине, Лауд-генерале,

0066    “Бјежи с војском од Новога града,

0067    „Бјежи с војском, и остаљај шанце,

0068    “Ето мене, ударићу на те.„

0069    Књига дође Лауд-генералу:

0070    Књигу гледа старац Лаудане,

0071    Књигу гледа, а смије се на њу,

0072    Паке другу ситну руком пише,

0073    Паке је шаље паши Мирјан-паши:

0074    “Мирјан-паша, прдачино наша,

0075    „Ако мислиш, жалосна ти мајка!

0076    “Одагнати мене од Новога,

0077    „И ти моје освојити шанце,

0078    “Тешко оном и његовој мајци,

0079    „Ком остану Лаудови шанци.

0080    “Ја сам Лауд старац остарио,

0081    „Те не могу пред Турци бјежати,

0082    “Срамота је и од Бога грехота.

0083    „Удри, пашо, чекаћу те ође

0084    “Код Новога, мјеста Босанскога.

0085    […………………………………………..]

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900.

Uzimanje Novog

узимање_новог.txt · Последњи пут мењано: 2021/09/10 17:51