Садржај
Смрт војводе Каице
Смрт војводе Каице је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.
Текст пјесме
0001 Подиже се господине краљу
0002 Од прекрасне од Маћедоније
0003 Из питома места Смедерева
0004 Од својега двора честитога,
0005 С’ собом води дванаест војвода;
0006 Подиже се итар лов ловити.
0007 На Ковину Дунав пребродио,
0008 Па се маши Влашке земље равне,
0009 Док с’ доити Вршачке планине,
0010 Лов ловио Вршачком планином,
0011 Лов ловио летњи дан по подне.
0012 Тако краљу Бог и срећа дала,
0013 Те од лова ништа не улови:
0014 Ни јелена, ни кошуте брзе,
0015 Нити каква од ситна звериња,
0016 Добар краља кобак сукобио,
0017 Сукоби га војвода Сибињска,
0018 С’ собом води три стотин’ Маџара
0019 И шездесет деце Каравлаа;
0020 Краљ му Божју помоћ називао:
0021 „Божја помоћ, војводо Сибињска!”
0022 Војвода му боље одазива:
0023 „Здраво, краљу од Маћедоније!
0024 „Златна круно под небом на земљи,
0025 „Јасна звездо на Маћедонији!
0026 „Звао би те, да се напијемо,
0027 „Немам овде вина ни ракије,
0028 „А да си ме затекао, краљу
0029 „Код Немеша бана Вршачкога,
0030 „Може бити, да би се напили;
0031 „Већ сам с децом игру заметнуо,
0032 „Оди, краљу, да се поиграмо.”
0033 Ал’ беседи господине краљу:
0034 „Брате Јанко, будаласта главо!
0035 „За нас није вика, ни скакање,
0036 „Већ је за нас вино и ракија,
0037 „И господство, да господујемо,
0038 „Мудра памет, да паметујемо;
0039 „У мен’ има и млађи војвода,
0040 „Који би се ради поиграти,
0041 „Своме краљу образ осветлати.”
0042 Распе краљу свилена шатора,
0043 Зелен шатор од зелене свиле,
0044 На њем’ златни дванаест крстова,
0045 Тринаеста јабука од злата,
0046 У њој сјаји бесцен камен драги;
0047 Под шатором седе пити вино,
0048 Посађује до десна колена
0049 Елчи-башу Дојчетића Вука,
0050 Па до Вука Бошка Рајчевића,
0051 Па Стојана Степојева сина,
0052 Па до њега Јовицу Ресавца,
0053 Кучајинска бојна копљеника
0054 Од Ресаве лепе воде ладне;
0055 Па до њега Големовић-Ђуру,
0056 Па до Ђуре Орловића Павла,
0057 Па до Павла Радо-бег-Мијајла,
0058 До Мијајла Грчића Манојла,
0059 До Манојла Шајновић-Дамњана,
0060 До Дамњана Облачића Рада,
0061 А до Рада Каицу Радоњу;
0062 Каицом је совру зачелио
0063 Спроћ’ честитог лица краљевога.
0064 Каква ј’ красна Каица војвода!
0065 У каквом ли господском оделу!
0066 На плећи му зелена долама
0067 Од кадиве, извезена златом,
0068 На долами токе сува злата,
0069 А покрај њи тридесет путаца,
0070 Свако му је од по литре злата,
0071 А под грлом литра и по злата,
0072 Које му се на бурму одвија,
0073 Те војвода њиме пије вино;
0074 На војводи чизме и чакшире,
0075 Чизме су му сребром потковане,
0076 А чакшире од плаве кадиве;
0077 По долами коласта аздија,
0078 Сва од сребра и од чиста злата;
0079 На војводи калпак свиле беле,
0080 За калпаком од сребра челенка,
0081 О њој златни триста трепетљика,
0082 Свака ваља два дуката златна,
0083 У челенки два камена драга,
0084 Војводи се види путовати,
0085 Кроз крајину водити војводе,
0086 У по ноћи, кано и у подне;
0087 Око врата колајна од злата,
0088 За појасом две убојне стреле;
0089 Висок јунак, танак у појасу,
0090 Бела лица, црни наусница,
0091 Црн му перчин појас премашио;
0092 Преко крила гола сабља бритка,
0093 Преко голе сабље пије вино;
0094 Покрај чизме буздован позлаћен.
0095 Кад се трипут обредише вином,
0096 Каица ти на ноге устаде,
0097 Па се своме он поклања краљу:
0098 „Краљу Ђурђу, родитељу красни!
0099 „Пусти мене међ’ Маџаре, бабо!
0100 „Да се мало поиграм с Маџари.”
0101 А краљ Ђурађ заче беседити:
0102 „О Каица, моје чедо драго!
0103 „Мој пернати од сунашца штите!
0104 „Дико моја свагда на дивану!
0105 „Сабљо бритка свагдана мејдану!
0106 „А крепости међу војводама!
0107 „Пустићу те међ’ Маџаре, сине!
0108 „Ал’, тако ти улеве од краља!
0109 „И тако ти леба царевога!
0110 „Немој, сине, заметати кавге:
0111 „Нас је мало, а млого Маџара:
0112 „Што нас има? Дванаест војвода,
0113 „Није шала три стотин’ Маџара
0114 „И шездесет деце Каравлаа!”
0115 Ал’ Каица беседио краљу:
0116 „Краљу Ђурђу, родитељу красни!
0117 „Не ћу, бабо, заметати кавге
0118 „А тако ми улеве краљеве!
0119 „И тако ми леба царевога!”
0120 Краљ га не сме отправити сама,
0121 Већ шњим посла Облачића Рада;
0122 Обе љуте змије од крајине.
0123 Војводе се међ’ Маџаре шећу,
0124 А Маџари игру започеше,
0125 Прву игру, трка пешачкога;
0126 Кад потрча Облачићу Раде,
0127 Он натрча три стотин’ Маџара
0128 И шездесет деце Каравлаа,
0129 Маџар-Јанка од Ердељ-крајине.
0130 А Маџари игру започеше,
0131 Другу игру, кола Маџарскога;
0132 Кад заигра Каица Радоња,
0133 Он надигра три стотин’ Маџара
0134 И шездесет деце Каравлаа,
0135 Маџар-Јанка од Ердерљ-крајине.
0136 А Маџари игру започеше,
0137 Трећу игру, скока јуначкога;
0138 А кад скочи Облачићу Раде,
0139 Он натскочи три стотин’ Маџара
0140 И шездесет деце Каравлаа,
0141 Маџар-Јанка од Ердељ-крајине.
0142 А Маџари игру започеше,
0143 Започеше камена с рамена;
0144 Камен дође Каици војводи,
0145 Кад се баци Каица војвода,
0146 Он надбаци три стотин’ Маџара
0147 И шездесет деце Каравлаа,
0148 Маџар-Јанка од Ердељ-крајине.
0149 Ал’ беседи војвода Сибињска:
0150 „Мили Боже, да луда каура!
0151 „Што би снаге, камену предаде.”
0152 Кад Каица разумео речи,
0153 Он отима камен од Маџара,
0154 Да белегу своју посведочи;
0155 Кад се баци Каица војвода,
0156 Од белега даље одбацио.
0157 Расрди се војвода Сибињска,
0158 Па припаса сабљу оковану,
0159 Па се краљу под шатора шеће:
0160 „Краљу Ђурђу од Маћедоније!
0161 „Оди краљу, да се променимо:
0162 „Дај ти мени дванаест војвода,
0163 „Голе, босе, у кошуљи танкој,
0164 „Ја ћу теби три стотин’ Маџара
0165 „Све на коњма под оружјем светлим,
0166 „И даћу ти шесет Каравлаа,
0167 „И даћу ти на сваку годину
0168 „За живота три товара блага.”
0169 Славан Ђурађ заче беседити:
0170 „Брате Јанко, будаласта главо!
0171 „Јеси л’ чуо да ли запамтио:
0172 „Да је била проја за шеницу?
0173 „Да ли Маџар за Маћедонију?
0174 „Да ли Србин за Ердељ-крајину?
0175 „Не дам саме Каице војводе
0176 „За четири на крајини бана:
0177 „За Немеша бана Вршачкога,
0178 „За Гецију бана Тителскога,
0179 „За Иштвана бана Сланкаменска
0180 „И за Петра бана Варадинског,
0181 „Све од Вршца па до Варадина,
0182 „За сву земљу и четири бана;
0183 „За то не дам војводе Каице,
0184 „А камо ли остали војвода!”
0185 Расрди се војвода Сибињска,
0186 Па ишета пред шатора свил’на,
0187 Па дозива војводу Каицу:
0188 „Од’ јуначе, да с’ надстрељујемо!
0189 „Да бијемо нишан за облаком.”
0190 Гди је Маџар оком погледао,
0191 Ту Каица стрелом ударио,
0192 Зла Каици срећа приступила,
0193 Те не гледа стреле у Маџара,
0194 Већ он гледа нишан за облаком:
0195 Запе стреле од Сибиња Јанко,
0196 И устрели војводу Каицу
0197 На зло место баш под сису леву,
0198 Токе разби, срце му расече.
0199 Земљи паде војвода Каица,
0200 Врисну јунак, као соко сиви:
0201 „Краљу Ђурђу, родитељу красни!
0202 „Уби мене Маџар изненада
0203 „Брез јуначког мога огледања
0204 „Моје сабље и деснице руке!”
0205 Скочи краљу на ноге лагане,
0206 Па Каицу узима на крило,
0207 Па Каицу и грли и љуби:
0208 „Мој пернати од сунашца штите!
0209 „Дико моја свагда на дивану!
0210 „Бритка сабљо свагда на мејдану!
0211 „А крепости међу војводама!
0212 „Можеш ли ми преболети, сине?
0213 „Да те баба на лекаре даде?”
0214 „А Каица једва изговара:
0215 „Краљу Ђурђу, родитељу красни!
0216 „Ја ти, бабо, преболети не ћу;
0217 „Јер су стреле пусте отроване,
0218 „На змијину једу накаљене;
0219 „Ако можеш, освети ме, бабо!”
0220 То изрече, па се с душом раста.
0221 Краљ закука, кано кукавица:
0222 „Ј’о Каица, мој соколе сиви!
0223 „Ал’ ти баби крила одломише
0224 „И обадва ока извадише!
0225 „Како ће те преболети баба?
0226 „На Бељацу оставити сама.
0227 „Да ми чуваш брез промене стражу?”
0228 Па погледа оком на војводе,
0229 А војводе један на другога,
0230 Па се добри доитише коња,
0231 Бојна копља земљи положише,
0232 За бритке се сабље преватише,
0233 Међ’ Маџаре јуриш учинише,
0234 Погнаше се по пољу Бељацу
0235 Да је коме стати погледати,
0236 Шта војводе од Маџара раде!
0237 Тако краљу Бог и срећа даде,
0238 Од војвода нико не погибе
0239 Разма главом Каица Радоња;
0240 Од Маџара нико не остаде
0241 Разма главом од Сибиња Јанко,
0242 И он бежи Вршцу на крајини.
0243 А војводе, браћа милостива,
0244 Са сабљама сандук отесаше,
0245 Саранише војводу Каицу,
0246 Чело главе копље ударише,
0247 На копље му сокола метнуше,
0248 За копље му коња привезаше,
0249 По гробу му оружје простраше;
0250 Од Маџара унку начинише,
0251 Обрградише гроба Каичина,
0252 Од Маџара к њему не долазе,
0253 Да му мртву не претресу тело.
0254 Кука краљу, кано кукавица:
0255 „Ј’о Каица, моје чедо драго!
0256 „Дико моја свагда на дивану!
0257 „Сабљо бритка свагда на мејдану!
0258 „И крепости међу војводама!
0259 „Сува злата Смедеревски кључи!
0260 „Десно крило од Српске крајине!
0261 „Како ће те преболети баба!
0262 „Како ће те оставити сама,
0263 „Да ми чуваш на Бељацу стражу
0264 „Брез промене докле је крајине!”
Литература
- Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
- Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.
Smrt vojvode Kaice