Садржај
Наход Симеон
Наход Симеон је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
Текст пјесме
0001 Братац сестру код колена рани,
0002 Не рани је да је другом даје,
0003 Већ је рани да му љуба будне.
0004 Кад му била већаод колена,
0005 Узео је себи за љубовцу.
0006 Јошт не прође ни година дана,
0007 Чедо роди братац и сестрица,
0008 Шедо роди и баш мушка глава.
0009 Братац лије оловну бешику,
0010 Сестра везе кумовску кошуљу,
0011 Кад је сестра кошуљу навезла,
0012 А брат слио оловну бешику,
0013 Они мећу чедо мушку главу,
0014 Метнуше га у тешку бешику,
0015 И под главу кумовску кошуљу,
0016 Бацише га у то море сиње.-
0017 Свето слави патријаре стари,
0018 Свето славу светог Димитрија,
0019 Па он посла по мору аласе,
0020 Да улове у мору моруну,
0021 Да прослави крсно име своје;
0022 Ал’ је њима лоша срећа била,
0023 И од лова ништа не добише,
0024 До ли једну оловну бешику,
0025 У њојзи је чедо мушка глава,
0026 Донесоше патријару старом:
0027 “Патријару, и отац и мајко,
0028 “Ми ти нисмо уловили лова,
0029 “Уловисмо оловну бешику,
0030 “У њојзи је чедо мушка глава.”
0031 Крстише га и знаменоваше,
0032 И лепо му име заказаше,
0033 Лепо име Наод Симеоне.
0034 Држао га патријару стари,
0035 Држа га као сина свога,
0036 Док Симеон до коња дорасте.
0037 Кад Симеон до коња дорасте,
0038 А до коња и светла оружја,
0039 Даде њему патријару стари
0040 Даде њему коња и оружје,
0041 Па беседи патријару стари:
0042 “Иди, Симо, моје дете драго,
0043 “Ти отиди у Весприма града,
0044 “Па ти узми краљицу веспримску,
0045 “Јер је сада удова остала.”
0046 Сима оде у Весприма града,
0047 И он узе краљицу веспримску,
0048 Још не прође ни недеља дана,
0049 Господа се у лов подигоше,
0050 А напред је краљу господару.
0051 Онда скочи краљица госпоја,
0052 Краљево је рухо приметнула,
0053 А кад нађе кумовску кошуљу,
0054 Што је везла кад га је родила,
0055 Онда с’ јадна у чуду видила,
0056 Пак изиђе прид бијеле дворе,
0057 Удри собом о сиње камење.
0058 Ал’ господа дођоше из лова,
0059 Па беседи краљу господару:
0060 “Што је теби, краљице госпојо,
0061 “Што је теби, моја верна љубо?”
0062 Ал’ беседи краљица госпоја:
0063 “Симеоне, драго дете моје,
0064 “Ја ти нисам верна љуба твоја,
0065 ”Веће јесам мила мајка твоја,
0066 “Љубио си милу мајку своју,
0067 “Како ћемо с’ греха опростити.”
0068 А он мучи, ништа не беседи,
0069 Обазре се и два и три пута,
0070 Пак ободе коња мамузама,
0071 Оде право к патријару старом:
0072 “Патријару, и отац и мајко,
0073 “Љубио сам милу своју мајку,
0074 “Како ћу се опростити греха?”
0075 А он мучи, ништа не беседи,
0076 Већ узима кључе од тавнице,
0077 Па отвара проклету тавницу,
0078 Те он меће Наод-Симеона,
0079 Меће њега на дно у тавницу,
0080 Па он баца кључе од тавнице,
0081 Он и баца у то море сиње.
0082 Још беседи патрјару стари:
0083 “Кад се кључи на брегу нађоше,
0084 “Онда с’ Сима греха опростио.”
0085 Још не прође ни седам недеља,
0086 Кључеви се на брегу нађоше.
0087 Узима и патријару стари,
0088 Па отвара проклету тавницу,
0089 Ал’ му Сима на столу сеђаше,
0090 И у руке ванђеље држаше,
0091 На њега се гротом насмијао,
0092 У њега се био угледао,
0093 Пак се тако са душом растао.
0094 Сарани га патријару стари,
0095 Сарани га као сина свога:
0096 Чело главе столе поређао,
0097 Чело ногу воду извадио,
0098 И код воде ружу посадио,
0099 Па беседи патријару стари:
0100 “Тко ј’ жедан, нек водице пије,
0101 “Тко ј’ уморан, нека отпочине,
0102 “Тко ј’ за ружу, нек се кити ружом,
0103 “За душицу Симе сина мога.”
Литература
- Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
- Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.
Nahod Simeon