Момчило Нинчић
Рођење: 10. јун 1876. Јагодина, Србија Смрт: 23. децембар 1949. Лозана, Швајцарска Познат као: правник, историчар, политичар и професор

Момчило Нинчић (Јагодина, 29. мај/10. јун 1876 — Лозана, 23. децембар 1949), српски политичар, правник, историчар, професор Велике школе (Београд), министар иностраних дела, финансија, правде и трговине.

Рођен је 10. јуна 1876. године у Јагодини као син Арона (1845—1906) и Поле. Његов отац Арон био је министар правде Србије 1895—1896. године и сенатор 1903. године. Момчило Нинчић завршио је основну школу у родном граду. Гимназију је завршио у Београду.¹⁾ Студирао је права и стекао докторат у Паризу 1899.²⁾ Био је професор универзитета (од 1902), народни посланик (изабран 1912), а затим и министар финансија (у неколико наврата у периоду 1915—1919),³⁾ грађевина, просвете, правде, трговине и индустрије и, најдуже, иностраних дела.

Израдио је први буџет Краљевине СХС и спровео монетарну унификацију земље. У другој влади Стојана Протића је био министар правде, 1920. министар трговине. Од 1921. са малим прекидима био је министар иностраних дела, у ком својству је потписао низ важних међународних уговора и конвенција.⁴⁾

На сједници Друштва Народа 1926. изабран је за предсједника Скупа Народа. Од 1921. био је и директор часописа „Нови Живот”.⁵⁾

Бавио се и економском историјом. Главна дјела на српском језику: О порезу на приход, с погледом на наше законодавство (1901), Србија пред трговинским уговором (1902), Систем непосредних пореза у Србији (1903), Царински савез Србије и Бугарске (1904), О значају и улози српског трговца (1909), Наше валутно питање (1920), Историја аграрно-правних односа српских тежака под Турцима (1920), Спољна политика краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.⁶⁾

Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије 16. фебруара 1937.

Суђено му је 1946. године у Београду и одузета му је част и достојанство. Умро је 23. децембра 1949. године у Лозани у емиграцији. Рехабилитован је одлуком Окружног суда у Београду 2006.

Од 1924. до 1946. године, банатско село Међа је носило име „Нинчићево”, у знак захвалности министру иностраних послова у напорима да се ово село из Румуније припоји Краљевини СХС.

Његова ћерка Олга, била је супруга Авде Хума, познатог босанскохерцеговачког комунисте и тзв. народног хероја СФРЈ. Током Другог светског рата, она је била једна од секретарица Јосипа Броза Тита.

Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије друштвених наука) од 16. фебруара 1937. Српска академија наука: Није распоређен 22. марта 1948, вероватно из политичких разлога.

• Jozo Tomasevich, War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: The Chetniks, Stanford University Press, Stanford, 1975, isbn 978-0-8047-0857-9
• Споменица о отварању Универзитета. Београд 1906. Стр. 136–137 (Аноним).
• Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, 1924.3 (Д. Поповић).
• Министри просвете Србије 1811–1918. Београд 1994, 138–139.
• Biographisches Lexikon zur Geschichte Südosteuropas, München 3 (1979) 332 (Н. Sundhaussen).

• Краћа биографија на сајту САНУ

Momcilo Nincic