Милорад Јовичић
Рођење: 23. јануар 1868. Београд, Кнежевина Србија Смрт: 4. новембар 1937. Грац, Аустрија

Милорад Јовичић (Београд, 23. јануар 1868 — Грац, 4. новембар 1937),¹⁾²⁾ српски хемичар, професор универзитета и Војне академије у Београду.

Милорад Јовичић је рођен 23. јануара 1868. године у Београду. Његов отац Здравко био је парох београдске Саборне цркве.³⁾ Основну школу и реалну гимназију похађао је у Београду, а матурирао је 1885.⁴⁾ Студирао је на Филозофском факултету Велике школе, где га је уочио Сима Лозанић и ангажовао га као асистента у својој лабораторији.⁵⁾ Дипломирао је 1889. и одрекао се места асистента, али је наставио да ради у хемијској лабораторији.⁶⁾ За годину дана под вођством Симе Лозанића објавио је три рада из аналитичке хемије.⁷⁾ Отишао је о свом трошку на студије у Немачку, најпре у Минхен где је код Бајера студирао хемију, а онда у Лајпциг, где је највећи део времена проводио у Вислиценусовим лабораторијама.⁸⁾ Добио је 1893. државну стипендију за студиј у иностранству.⁹⁾ Докторирао је децембра 1893. на Универзитету у Лајпцигу.¹⁰⁾

Добио је поново државну стипендију почетком 1895. да би проучио и остале гране хемије у другим центрима. Вратио се 1895. у Немачку код Вислиценуса и те године објавио је пет радова у водећем немачком часопису из хемије.¹¹⁾ У јесен 1895. отишао је у универзитетску лабораторију код Шарла Фридела у Паризу, где се задржао до фебруара 1896, када се вратио у Србију.¹²⁾ По повратку из Париза у Београд био је без посла док није марта 1897. прихватио место професора Друге београдске гимназије.¹³⁾ Наставио је да ради и у универзитетској лабораторији, на чију се запуштеност жалио. Од јесени 1897. изабран је за привременог наставника Велике школе, па је предавао органску и анорхганску хемију.¹⁴⁾ Међутим кад је Марко Леко изабран за редовнога професора Велике школе Јовичић је 1899. поново постављен за гимназијскога професора. Када се жалио на лоше услове за научни рад и тражио одсуство добио је за казну премештај за Ниш.¹⁵⁾ Поднио је оставку, па је остао годину дана без посла. Заузимањем Марка Лека постављен је 1901. за професорског помоћника у Војној академији.¹⁶⁾

Као дописни члан Српске краљевске академије предавао је од 1906. до 1908. физиолошку хемију.¹⁷⁾ Сима Лозанић се није слагао да буде изабран за доцента, па је на остао запослен на Војној академији до новембра 1906, а онда је радио у Рударском одељењу Министарства народне привреде.¹⁸⁾ Почео се у Рударској лабораторији бавити аналитичком хемијом објавивши двадесетак радова из те области углавном о рудама хрома, титана и молибдена.¹⁹⁾ У Рударској лабораторији радио је до 1914, до није отишао на лечење од срца у Швајцарску у Нојшател.²⁰⁾ За време рата предавао је као хонорарни професор на Универзитету у Лозани.²¹⁾ За време рата писао је објашњавајући српски став. После рата радио је у Рударској лабораторији до 1925, када је пензионисан.

Објавио је око стотину научних радова, а радови се односе на различите области хемије: органску хемију, неорганску хемију, електрохемију, аналитичку хемију и физичку хемију. Прва његова истраживања везана су за ацетсирћетни естер и његове деривате.²²⁾ Синтетизовао је велик број до тада непознатих једињења.²³⁾ Његови радови из аналитичке хемије везани су углавном за руде хрома, а у рудама хрома са Копаоника пронашао је нови минерал хроматит.²⁴⁾ Заједно са Симом Лозанићем радио је и у области електросинтезе, па је касније њихов рад цитиран у Опариновој књизи Постанак живота на земљи.²⁵⁾ Касније је у тој области због једне идеје, која се много касније показала погрешном, дошао у сукоб са Симом Лозанићем.

Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије природних наука) од 3. фебруара 1906.

• Живот и дело српских научника, књ. 2, САНУ, Београд, 1996, стр. 371–396
• Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, 1924.2 (В. Његован).
• Српска краљевска академија Год. 19 (1906) 413–417 и 21 (1908) 431–432.

• Краћа биографија на сајту САНУ

Milorad Jovicic