Медо Пуцић
Рођење: 12. март 1821. Дубровник, Аустријско царство Смрт: 30. јун 1882. Дубровник, Аустроугарска Познат као: песник и историчар

Медо Пуцић, кнез од Загорја (итал. Conte Pozza Orsatto) (Дубровник, 12. март 1821 — Дубровник, 30. јун 1882),¹⁾ српски²⁾³⁾ песник и историчар књижевности, властелин дубровачки из породице Пуцић.

Рођен је 12. марта 1821. године у Дубровнику, од оца Марка Пуцића и мајке Мандалијене Бундицере, у једној од последњих дубровачких племићких породица. Аустријско племство је доделио цар Леополд Матији Пуцићу и његовим потомцима, и то грофовски наслов са придевом „загорски”, 1688. године. У домаћој литератури некада се помиње титула кнез, а некада гроф, уз његово име.

Почео је да се школује у Дубровнику, а лицеј је завршио у Венецији.⁴⁾ Права је слушао у Падови а завршио у Бечу.⁵⁾ У Венецији се 1841. упознао са Јаном Коларом што је утицало на његово славенско и српско национално осјећање.⁶⁾ Био је од 1844. до 1848. коморник најпре на двору Карла Лудвига Бурбона, војводе од Луке, а касније на двору војводе од Парме.⁷⁾⁸⁾ Од 1849. живио је углавном у Дубровнику, уз честа путовања по Европи.⁹⁾

Одазвао се 1868. позиву српског Намјесништва, па је био васпитач младог кнеза Милана Обреновића у Београду, у периоду 1868—1872.¹⁰⁾¹¹⁾ Пошто Пуцић није уливао Милану ни мало поштовања, Милан је према властитом признању са њим радио шта је хтео.¹²⁾ Пуцић је био изузетно лош васпитач.¹³⁾ Владимир Ћоровић га помиње у својој Историји српског народа и каже да је био „човек честит и добронамеран али прилично комотан”.

Поезију је почео писати 1840. године. Први стихови су му били лирски и романтичарски, а затим се његов стил све више приближавао народном. ¹⁴⁾ Његова најзначајнија дела су:

• „Словјанска антологија из рукописах дубровачких пјесниках“, 1844.
• „Талијанке“, 1849. (елегије)
• „Споменици српски од године 1395. до 1423.”, књ. I, Београд 1858. Издање Српског ученог друштва.
• „Споменици српски од године 1395. до 1423.”, књ. II, Београд 1862. Издање Српског ученог друштва.
• „Пјесме“, 1862. и 1879.
• „Карађурђевка“ 1864.
• „Saluto della Serbia all' Italia nella Festa Dantesca di Firenze“¹⁵⁾ поводом Дантеове прославе у Фиренци
• „La poesie serbe di M. Pozza volgarizzato da G. de Rubertis Italoslavo“¹⁶⁾ превод Пуцићевих пјесама на италијански језик

Његове две пјесме су ушле у познату Антологију српског песништва (приредио Миодраг Павловић), то су песме Море и Живот. Запазио је таленат младог сликара Влаха Буковца и савјетовао га да пође у Париз на даље школовање.¹⁷⁾ Путовао је априла 1877. са њим у Париз, гдје му је помогао да се сретне са Јарославом Чермаком и Александром Кабалеом, код кога је Буковац студирао сликарство.¹⁸⁾ Своје стихове је писао и на италијанском језику и бавио се превођењем на италијански, нпр. превео је делове Гундулићевог Османа. За дела на италијанском користио је потпис „Orsatto Pozza”.

Посљедњих 10 година живота је провео у Дубровнику бавећи се поезијом, историјским студијама и публицистиком. У Дубровнику поред морске обале постоји шеталиште Меда и Ника Пуцића.

Као публициста-политичар рано је ступио у јавност. Под утицајем нарочито италијанског слободњачког и демократског национализма свог времена је Медо Пуцић радио на српском национализму за чију основу је узео старо дубровачко и далматинско словинство (словенство, славенство). ¹⁹⁾

Умро је 30. јуна 1882. године у Дубровнику.

Кореспондентни је члан Друштва српске словесности од јануара 1860. Дописни је члан Српског ученог друштва наименован љета 1864. Редовни је члан СУД проглашен почетком 1870.

• М. Ђ. Милићевић, Поменик, стр. 582—583
• Српске илустроване новине (1882) стр. 302-303
• Влахо Буковац, Мој живот, са предговором Марка Цара, Српска књижевна задруга, Београд, 1925.
• Слободан Јовановић, Влада Милана Обреновића, књига 1, Београд, 1934.
• Аноним: Медо Кнез Пуцић, Словинац, бр. 23, 1882, стр. 137-159.
• Фрањо Марковић: Кнез Медо Пуцић, Рад ЈАЗУ, књ. 67, Загреб 1883, стр. 125-206;
• Данило Живаљевић: Медо Пуцић, Коло, Београд 1902, IV/1, стр. 30-42;
• СИЭ 11 (1968) 715.
• Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, 1924.3 (В. Петровић).
• ÖBL 39 (1982) 323–324.
• Енциклопедија српске историографије, С. Ћирковић и Р. Михалчић, Београд, 1997. 601–602 (Д. Синдик).

• Краћа биографија на сајту САНУ
• Песме „Море” и „Живот” у Антологији српског песништва
• Плакат са песмом „Раднички лик” Меда Пуцића из 1877.
• Марко Атлагић: Грбови неких српских породица у Дубровнику

Medo Pucic