Маркова слава је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

На крсну славу Краљевића Марка долази народ и свештеници српски. Доцније долази и већа група Турака, са намјером да чине зулум. Кад се Марко поднапио вина, наређује им да даривају славу. Уплашени од његовог изгледа, то и чине неколико пута, док на крају скоро ништа на њима није остало. На крају Турци одлазе, сретни што су извукли живу главу.

0001    Славу слави Краљевићу Марко

0002    од године честит данак Ђурђев,

0003    на славу му гости долажаху:

0004    тридесет попах, чет’рес калуђерах,

0005    а толико ђаках њеховијех,

0006    и остало големо народа.

0007    Све се купи у Краљића Марка,

0008    све по гласу ђе је доста вина.

0009    Таман Марко совру поставио

0010    док ево ти делибаше Муја,

0011    од Стамбола града бијелога,

0012    а од стола цара честитога,

0013    и уза њ’га тридесет делијах,

0014    и он бану на Маркову славу,

0015    неће л’ Марку зулум учинити,

0016    да му не да славе помињати,

0017    ни у славу божју напијати,

0018    напијати вино и ракију.

0019    Кад се Марко вина натрошио,

0020    о’ма Марко черу промјени (лице)

0021    а гледа га делибаша Мујо,

0022    а гледа га пак се препануо,

0023    једва јутра зоре ишчекао,

0024    пак је зором турски бесједио,

0025    бесједио Мујо делијама:

0026    „Ћела кардаш, дома да идемо!“

0027    А Марко им турски одговара:

0028    „Отур џанум, куд си усхитало,

0029    нијеси ми слугу даровало!“

0030    Тад’ се Мујо на јаду видио,

0031    сваки даде по двадесет цекинах,

0032    делибаша двадесет и четири,

0033    пак је опет турски бесједио:

0034    „Ајте, Турци, дома да идемо!“

0035    А Марко им турски одговара:

0036    „Отур џанум, куђ сте усхитали,

0037    нијесте ми љубу даровали!“

0038    Кад се Мујо на јаду видио,

0039    сваки даде по тридесет цекинах,

0040    делибаша тридесет и четири,

0041    пак је опет турски бесједио:

0042    „Хајмо, Турци, дома да идемо!“

0043    А Краљић му Марко одговара:

0044    „Докле моју мајку дарујете!“

0045    Кад се Мујо на чуду видио,

0046    стадоше му дариват мајку

0047    и делије коње пропадоше

0048    док му стару дариваше мајку.

0049    Ал’ је опет Мујо бесједио:

0050    „Хајте, Турци, дома да идемо!“

0051    Но Марко им опет одговара:

0052    „Док ми оштру сабљу целивате,

0053    баш у балчак ђе је рука држи,

0054    држи рука Краљевића Марка,

0055    и док сабљу благом дарујете!“

0056    Кад се Турци вид’ли на белају,

0057    они своје рухо продадоше

0058    те узеше дост’ лијепа блага,

0059    све дадоше, сабљу дариваше,

0060    сваки оста у танкој кошуљи,

0061    кад у танкој осташе кошуљи

0062    таде Марко сабљу поднесао

0063    те му сваки сабљу целивао,

0064    целивао и два и три пута,

0065    зној самртни сваког пропануо;

0066    страховит је Марко и виђети

0067    камоли му сабљи подступити,

0068    пак им таде Марко бесједио:

0069    „Ајте, Турци, куд је вама драго,

0070    кад ми опет крсно име дође,

0071    ви дођите на славу Маркову.“

0072    Таде Мујо Марку бесједио:

0073    „Далеко ме срећа однијела

0074    од твојега двора бијелога,

0075    однијела, нигда нанијела,

0076    и фала ти те не живе пушта!“

• Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Markova slava