Корисничке алатке

Алатке сајта


зарок

Зарок

Зарок је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Текст пјесме

0001    Пили вино седамнаест агах

0002    у Удбину крваву крајину;

0003    доцне дође Турчин Асан-ага

0004    те им турски селам називаше,

0005    а Турци му селам приватише

0006    и овако јоште говорише:

0007    „О наш брате, Турчин’ Хасан-ага!

0008    Немој ходит често у Котаре

0009    да ти Власи главу не изгубе.“

0010    Овако им Турчин бесједио:

0011    „Луди ли сте, од Удбине Турци!

0012    А тако ми вјере и закона,

0013    са’ћу мога коња дофатити,

0014    поћерат га у кршне Котаре,

0015    довест секу Јанковић Стојана,

0016    ја се јунак оженити њоме.“

0017    То рекао, на ноге скочио,

0018    па изведе дебела дората,

0019    поћера га земљом и свијетом

0020    докле Туре у Котаре дође

0021    под бијелу сердареву кулу.

0022    Но Турчину добра срећа била

0023    е Стојана нејма на дворове,

0024    ни његове слуге Милована,

0025    но пошли су у лов у планину.

0026    А да видиш Турчин’ Асан-аге!

0027    Ка’ дозива дилбер Анђелију

0028    да донесе вина у матару,

0029    е је њему одољела жеђа.

0030    Скочи цура на ноге лагахне

0031    те Турчину донијела вина,

0032    некће Турчин да привата вино,

0033    но ђевојку за бијелу руку,

0034    па је за се тури на дорина

0035    и побјеже пољем зеленијем,

0036    док далеко Туре одмакнуло.

0037    Но да видиш Стојанове мајке

0038    ка’ довати пушку венедика,

0039    обори га с прозора од куле,

0040    загрмјеше горе и планине.

0041    То зачуо слуга Миловане

0042    те дозива господара свога:

0043    „Господаре, Јанковић-Стојане!

0044    Ено пуче пуста венедика,

0045    ка’ се оно паче завалило,

0046    нешто ни је штету учинило.“

0047    Поскочише добри два јунака,

0048    заскакаше оба низ планине,

0049    ка јелени од године данах,

0050    док дођоше они у Котаре,

0051    ту наоде Стојанову мајку,

0052    бјеше тужна сузна и крвава,

0053    љто је њојзи, пита је Стојане,

0054    све му баба по истини каже.

0055    Веће Стојан питат нешћедаше

0056    но узеше лахка брашненика,

0057    за Турчином отидоше трагом,

0058    док дођоше пољу Удбинскоме,

0059    ту их био данак оставио,

0060    а тавна их ноћца приватила;

0061    док дођоше на врата од града,

0062    ал’ на врата четири сејмена

0063    међу собом те су говорили:

0064    „Фала богу, чуда великога!

0065    Ђе превари ага Милована,

0066    нама бити без белаја неће,

0067    а ни нама ни нашему граду.“

0068    Но то слуша слуга Миловане,

0069    па поспаше, теке се напише,

0070    но не спава слуга Миловане -

0071    све четири те је изгубио

0072    а од града врата отворио,

0073    па Стојану ријеч бесједио:

0074    „Сједи ође на врата од града,

0075    а ја пођох аги на дворове.“

0076    Па отиде низ честе сокаке,

0077    докле аги пред дворове дође,

0078    намоли се на прозор од куле,

0079    ал’ у кули седамнаест агах,

0080    они пију око совре вино,

0081    служи вино дилбер-Анђелија,

0082    гологлава кано мушка глава,

0083    док уочи слугу Милована,

0084    виђе њега на прозор од куле,

0085    те је њему ријеч бејседила:

0086    „А ту ли си, божи проклетниче!

0087    Да је соко крила уносио,

0088    ал’ да су ти џини калаузи,

0089    не би џини кланце погодили,

0090    нит’ би меса перје изнијело.“

0091    Ма јој вели слуга Миловане:

0092    „Богом секо, дилбер-Анђелијо!

0093    Нећ’ ли аге опојити вином

0094    па м’ од куле отворити врата?“

0095    Кад то чула дилбер-Анђелија,

0096    Турцима је ријеч говорила:

0097    „Бог убио седамнаес’ агах“

0098    Жље га сјели и вино попили,

0099    докле бијах дома у Котаре,

0100    више моја слуга попит ћаше

0101    него ово седамнаес’ агах.„

0102    Ма зли бију Турци од укорбе,

0103    њојзи сваки чашу врће празну,

0104    тако Турке опојила вином,

0105    те је слуга врата отворила.

0106    Уљегао слуга Миловане,

0107    он потегну криву гадарину

0108    те посјече седамнаес’ агах,

0109    па по кули благо покупио,

0110    помага му дилбер-Анђелија.

0111    Кад се доста блага накупише,

0112    три витеза коња доватише,

0113    побјегоше градом удбињскијем,

0114    док дођоше на врата од града,

0115    ту Стојана они нахођаху,

0116    дадоше му коња од мејдана,

0117    није гори од путаља сама,

0118    па одоше једно за другијем,

0119    отидоше пољем зеленијем,

0120    здраво прешли у кршне Котаре,

0121    утјешили своју стару мајку.

Литература

  • Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Zarok

зарок.txt · Последњи пут мењано: 2021/05/24 21:08