Корисничке алатке

Алатке сајта


рајко

Рајко

Рајко је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Текст пјесме

0001    Од када је постала Крајина,

0002    није љепша постала Влахина

0003    баш од секе капетана Ива,

0004    кад су младој биле пет годинах,

0005    таде млада косу запуштила,

0006    пак се на њу просци натурише,

0007    просише је тридест капетанах

0008    и тридесет с мора џенералах,

0009    и тридесет од горе бећарах,

0010    још тридесет влашкијех сердарах,

0011    и проси је од Змијаља Рајко.

0012    А када се просци окупили,

0013    ал’ ето им муке и невоље,

0014    ни јендога не хоће ђевојка.

0015    Сташе Иву пријетит Крајине,

0016    кад то зачу Иво Сењанине,

0017    он уљезе секи у одају,

0018    нађе секу на мехку душеку,

0019    таде Иво секи бесједио:

0020    „Бог т’ убио, моја мила секо!

0021    Узми каква, секо, капетана,

0022    ал’ ти узми с мора џенерала,

0023    ол’ избирај ког је теби драго,

0024    ма бих био понајради, секо,

0025    да ти узмеш од Змијаља Рајка,

0026    иако је Влашче попузнуло,

0027    имало је педесет читлуках,

0028    и на сваком педесет чивчијах,

0029    бог ће дати, опета ће бити.“

0030    Иву сека дивно одговара:

0031    „Нећу црног од Змијаља Рајка!“

0032    Осјети се Иво Сењанине

0033    пак је секи својој бесједио:

0034    „Чујеш мене, моја мила секо!

0035    Бих ти, секо, био понајради

0036    да Турчина стечем пријатеља

0037    из Удбине из турске крајине,

0038    да се ш њиме шетам проз Удбине.“

0039    Насмија се млада Анђелија

0040    пак је Иву брату бесједила:

0041    „О мој брате, Иво Сењанине!

0042    Ево има три године данах

0043    одка’ млада постим рамазана,

0044    од кад клањам и авдес узимам,

0045    узела сам Нукић барјактара

0046    из Удбине из турске крајине.“

0047    Кад то зачу Иво Сењанине,

0048    Иво пише лист књиге бијеле,

0049    а шаље је ка Удбини граду,

0050    а на руке Нукић-барјактару:

0051    „Чу л’ ме, зете, Нукић барјактаре,

0052    купи свате, ходи по ђевојку!“

0053    Теке Иво књигу оправио,

0054    сазвао је сву браћу Сењане,

0055    Сењанима Иво бесједио:

0056    „Да ли нејма у Сењу јунака,

0057    да отиде на друм пред Нукића,

0058    да му русу посијече главу,

0059    ево њему сека за љубовцу,

0060    још му ево двије пушке мале,

0061    ни коване, ни чекичоване,

0062    но у калуп злата слијеване

0063    и даћу му доста дробна блага.“

0064    Не нађе се у Сењу јунака

0065    него један од Змијаља Рајко,

0066    Рајко Иву бјеше бесједио:

0067    „Чу л’ ме, Иво, сењски капетане!

0068    Дај ти мене што си обећава,

0069    ја ћу поћи на друм пред Нукића.“

0070    Отоле се Рајко подигнуо,

0071    собом узе тридесет Сењанах,

0072    Рајко узе свога венедика

0073    који литру ждере тученика

0074    и двадесет и четири зрна,

0075    још узеше неколико вина,

0076    пак одоше гором уз планину.

0077    То зачула Сека Иванова,

0078    да је поша од Змијаља Рајко

0079    да дочека Нукић-барјактара,

0080    пак ми пише лист књиге бијеле

0081    а шаље је Нукић-барјактару:

0082    „Чујеш мене, Нукић-барјактаре!

0083    Не ид’, Нукић’, другом низ планине,

0084    но ти хајде пријекијем путом,

0085    чека тебе од Змијаља Рајко,

0086    јесу с Рајком тридесет Сењанах.“

0087    Пак ми нађе књигоношу млада,

0088    књигоношу Голашију Ђура

0089    и даде му стотину цекинах,

0090    однесе је Нукић-барјактару.

0091    А кад био далек у планину,

0092    угледа га од Змијаља Рајко,

0093    осјети се, родила га мајка,

0094    уватио Голашина Ђура,

0095    нађе њему књигу за капицу,

0096    виђе Рајко све што књига пише,

0097    свеза Ђура за јелу зелену

0098    и узе му стотину цекинах.

0099    То је доба не за дуго било,

0100    стаде вриска на Огорјелицу,

0101    на стијену на Просјеченицу,

0102    ал’ ето ти Нукић-барјактара,

0103    пјева Турчин из грла бијела:

0104    „Рајка вали сва влашка крајина,

0105    а ни мене не куде дружина,

0106    а да ми се с Рајком уватити,

0107    да видимо ко је јунак бољи!“

0108    А то Рајко и слуша и гледа

0109    па дружини својој бесједио:

0110    „Ево, браћо, Нукић-барјактара,

0111    но ја одох на друм пред Нукића

0112    и ако ми буде до невоље,

0113    помозте ми, браћо, у невољи.“

0114    Још се Рајко напојио вина

0115    и узео свога венедика,

0116    оде Рајко на пут пред Нукића,

0117    дивно му се Рајко наредио,

0118    ал’ ето му Нукић-барјактара,

0119    на Зекуна коња виленога,

0120    ах какве су у Нукића руке,

0121    би рекао и заклео би се

0122    да нијесу у Турчина руке,

0123    нег’ су оно два јалова брава.

0124    Близу га је напустио Рајко,

0125    венедику живу ватру дава,

0126    добро гађа, ма лоше погађа,

0127    не погоди Нукић-барјактара,

0128    но виш’ њега у јелу зелену,

0129    те је јели окинуо гране.

0130    Кад то виђе Нукић барјактаре,

0131    на Рајка је коња нагонио,

0132    демискију ђорду повадио,

0133    ал’ је Рајко и одвише јунак,

0134    уфатио Нукић-барјактара

0135    једном руком за грло бијело,

0136    другом руком Зека за дизђине,

0137    Зекуну га под ноге свалио,

0138    пак му свеза наопако руке,

0139    поведе га Рајко у дружину,

0140    Голашину одвезује Ђура,

0141    пак је њему ријеч бесједио:

0142    „Ајде, Ђуро, Сењу бијеломе

0143    да ти кажеш Ивановој секи:

0144    “Ево иду тридест Удбињанах,

0145    посјекли су тридесет Сењанах,

0146    главу носе од Змијаља Рајка,

0147    пред њима је Нукић-барјактаре,

0148    коња игра, турски попијева,

0149    то јој кажи, друго не учини,

0150    а ево ти стотину цекинах,

0151    ако ли јој тако казат нећеш,

0152    кунем ти се и преклињем тврдо,

0153    хоћу тебе мукам’ уморити.„

0154    Оде Ђуро Сењу бијеломе,

0155    како дође Анђелију нађе,

0156    Анђелију секу Ивнаову,

0157    па све каза Ивановој секи,

0158    како га је Рајко научио,

0159    Ка’ то зачу Иванова сека,

0160    окупила коло ђевојаках,

0161    дивна кола заиграла Анђа

0162    и веселе пјесне изводила,

0163    барјактара у сваку пјевала.

0164    Ал’ ето им од Змијаља Рајко,

0165    Нукићева пали џефердара,

0166    зачула га Иванова сека,

0167    још је боље коло разиграла,

0168    кад се колу Рајко примакнуо,

0169    цикну, писну кано змија љута

0170    и побјеже у бијелу кулу,

0171    за њоме се напуштио Рајко,

0172    Ивановој секи бесједио:

0173    “Узми мене, селе Иванова!

0174    Ако л’ мене почем узет нећеш,

0175    кунем ти се, бога т’ јемца давам,

0176    Нукића ћу на колац набити,

0177    а тебе ћу, Анђо, објесити

0178    О бијелу Нукићеву врату.„

0179    Рајку рече Иванова сека:

0180    “А да ми је јадној умријети,

0181    на бијелу њедру Нукићеву,

0182    вољела би нег’ загрлит Рајка!„

0183    Кад то зачу од Змијаља Рајко,

0184    Нукића је на колац набио,

0185    Анђу младу збиља објесио,

0186    свом Нукићу о мртву вратићу,

0187    а Иван му даде свеколико

0188    што је Рајку био обећао.

0189    И нека је, право ј’ учинио,

0190    а нек’ Анђи Нукић-барјактара,

0191    и нек’ Анђе Нукићу Турчину,

0192    тако било ка’ се пожелило!

Литература

  • Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Rajko

рајко.txt · Последњи пут мењано: 2021/05/28 15:47