касандар
Садржај
Касандар
Касандар (грч. Κάσσανδρος Ἀντίπατρος) (око 354—297. пре Христа), краљ Македоније (305—297. пре Христа). Син је Антипатра и оснивач је династије Антпатрида. Његов отац Антипатар је 319. пре Христа одредио да нови регент постане Полиперхон, па се Касандар разочарао и започео је рат против Полиперхона удруживши се са Птолемејем и Антигоном. Полиперхон је добио подршку Олимпијаде, која се крваво обрачунала са Касандровим пријатељима и братом. Касандар је након опсаде заузео Пидну у коју се била склонила Олимпијада са Роксаном и младим краљем. Олимпијаду је погубио 316. пре Христа, а Роксану и младога краља погубио је 310/309. пре Христа. Заједно са Птолемејем и Лисимахом ратовао је против Антигона од 315. до 311. пре Христа у Трећем рату дијадоха. Деметрије Полиоркет је 307. пре Христа заузео Атину, а касније је заузимао све већи део Грчке, па је 302. пре Христа претила опасност да заузме Македонију. Касандар је због тога склопио савез са Селеуком, Лисимахом и Птолемејем, а Лисимаха је наговорио да нападне Малу Азију. Због Лисимаховога напада на Малу Азију и доласка Селеукове војске Деметрије Полиоркет је склопио примирје у Грчкој са Касандром и дошао је да помогне Антигону у једној од највећих античких битака. Након Антигонова пораза 301. пре Христа у бици код Ипса Касандар је осигурао Македонију као своју краљевину.1)
Нетрпељивост Александра према Касандру
За време Филипа II Македонскога и Александра Македонскога краљеви би за време свога одсуствањеговом оцу Антипатру као регенту предавали Македонију на управљање. По први пут се помиње 323. пре Христа, када је дошао на Александров двор у Вавилону. Антипатар га је изгледа послао да би затражио да му отац остане регент. Постојале су и гласине да је донео отров и да је сковао заверу да се убије Александар, али по мишљењу већине Александрових савременика то је прозвод пропаганде.2) Када је Касандар посетио Александра између њих је дошло до велике нетрпељивости.3) Касандар се смејао начину како се клањају Александру, да падају на колена. То је толико разљутило Александра да му је главу треснуо о зид. Поред тога Александар је већ раније добијао писма од своје мајке Олимпијаде, која је писала против Антипатра. И Александрова сестра Клеопатра се свадила са Антипатром. Александар Македонски се бојао Антипатрових синова, Јоле и Касандра,4) што показује да више није имао поверења у Антипатра. Александар је одлучио да смени Антипатра и да Кратер буде нови регент Македоније.5) Послао је Кратера и Полиперхона у Македонију са 10.000 ветерана и наредио је да се Антипатер врати са млађом војском, која ће заменити ветеране.6)
Након Александрове смрти
Након Александрове смрти регент је постао Пердика. По Вавилонској подели постао је сатрап Карије. Након Првога рата дијадоха по споразуму у Трипарадису 321/0. пре Христа Антипатар је постао нови регент и Антигона је поставио за главнога комаданта краљевске војске. Пошто Антигону није много веровао Касандра је поставио за хилијарха, тако да би Антигона стално могли држати на оку.7) Касандар се није слагао са Антигоном. Свом оцу је саветовао да не остави краљеве са Антигоном и да пази на њега. Док је Антипатар био болестан Касандар је у његово име водио послове у Македонији. Када је промакедонски оријентисан политичар Демад стигао у Македонију да тражи од краља услугу примио га је Касандар.8) Касандар је добио писмо, у коме је Демад наговарао Пердику да дође у Македонију и ослободи је Антипатра.9) Касандар је тада убио и Демада и његовога сина.
Разочарење што није постао регент
Антипатар је пред своју смрт одредио да нови регент буде Полиперхон, а не како се очекивало његов син Касандар.10) Када је Антипатар умро 319. пре Христа Касандар је задржао позицију хилијарха. Међутим био је дубоко разочаран. Касандар је почео да се саветује са пријатељима и потицао их је да му помогну у освајању власти обећавајући им многе ствари.11) Склопио је савез са Птолемејем, али и са Антигоном. Антигон Монофталмос је прихватио савез са Касандром, да би створио Полиперхону довољно посла и на тај начин сам могао да оствари своје планове да потпуно освоји Азији, преузме ризнице и себи осигура врховну власт.12)
Рат са Полиперхоном
Полиперхон је знао да га очекује рат са Касандром, па је упутио проглас у коме ослобађа грчке градове и враћа им раније уређење, које им је Антипатар укинуо. Када је дошло време да се спроведе споразум о ослобађању грчких градова дошло је 318. пре Христа до проблема. Атинска лука Пиреј имала је тврђаву Мунихију коју је држао Никанор, који је био лојалан Касандру и није хтео да је преда Атињанима.13) Никанор је заузео и Пиреј. Антигон је Касандру послао 35 бродова и 4.000 војника, па је Касандар преузео Пиреј од Никанора.14) Полиперхон је имао 24.000 војника, али знао је да би опсада Атине дуго трајала, па је од тога одустао.15) Уместо тога кренуо је на Пелопонез, где је добио широку подршку. Једини изузетак представаљо је Мегалопољ, па је Полиперхон почео да га опседа.
Касандрови успеси
Након неуспешне и дуге опсаде Мегалопоља ситуација се променила, па су неки градови почели да прелазе на страну Касандра.16) Полиперхонов адмирал Бели Клит је близу Бизантија 318. пре Христа уништио или заробио преко 50 Касандрових и Антигонових бродова под заповедништвом Никанора.17) Антигон је након пораза ноћу изненада напао и уништио готово целу Клитову флоту. Након Полиперхоновога неуспеха и на копну и на мору многи грчки градови прелазе на страну Касандра. Атињани су исто тако уочили да их Полиперхон неће ослободити, па су се нагодили са Касандром.
Еуридика проглашава Касандра регентом
Полиперхон се враћао у Македонију и позивао је Олимпијаду да дође у Македонију у пратњи краља Епира Еакида.18) Еуридика (супруга Филипа III Аридеја) је због Олимпијадинога повратка у име свога супруга прогласила Касандра регентом.19) Звала је Касандра да се што пре врати у Македонију. Полиперхон је сакупио војску уз помоћ Еакиде и кренуо је 317. пре Христа да се обрачуна са Еуридиком, која се налазила у Евији и Македонији.20) Војска је због Олимпијаде напустила Еуридику, па су Еуридика и краљ Филип III Аридеј били заробљени, а након мучења и убијени. Олимпијада се тада жестоко осветила. Побила је око 100 Касандрових пријатеља.21) Убила је и Касандровога брата Никанора, а срушила је и гробницу Касандровог брата Јоле, о коме је била раширена гласина да је отровао Александра.22)
Касандар опседа Олимпијаду и убија је
Када је Касандар сазнао за убиство Еуридике и Филипа окончао је опсаду Тегеје и кренуо према Македонији.23) Етолци су му блокирали кланац Термопиле, па се бродовима пребацио у Тесалију. Већина Полиперхонове војске прешла је код Касандра,24) па је успео да дође до Македоније и да започне опсаду Олимпијаде, која се склонила у Пидну са Роксаном и Александровим сином.25) Олимпијада је очекивала помоћ од краља Епира Еакиде, али Епирци су дигли устанак у краљеву одсуству, протерали Еакида и склопили савез са Касандром.26) Након дуге опсаде у Пидни је завладала глад. Након преговора и Касандровога обећања да ће јој поштедети живот Олимпијада се предала.27) Касандар је погазио реч и дао је да је 316. пре Христа убију рођаци оних, које је она погубила.28)
Амбиције за краљевском влашћу
Касандар је затворио Роксану и дете Александра IV од Македоније у Амфипољу и годинама их држао заточене и под својом контролом.29) Касандар је сам почео да рачуна да постане краљ, па се оженио Тесалоником, ћерком Филипа II Македонскога.30) Подигао је нови града Касандреју.31) Касандреја се налазила на Халкидици, близу Потидеје и Олинта. Учинио је Касандреју најјачим од македонских градова. Основао је својој жени у част и град Тесалонику (Солун) на месту где се налазио град терме. Обновио је 316. пре Христа Тебу, град, који је срушио Александар Велики.32) Касандар је можда из мржње према Александру обновио Тебу.
Савез против Антигона
Антигон је након битке код Габјене 316. пре Христа погубио Еумена и постао је најмоћнији сатрап Азије. Уклонио је неколико моћних сатрапа, Питона, Пеукеста и Селеука и постао је господар широких простора од Мале Азије до Индије. Антигон је имао амбиције да буде господар целога Александровога царства. Птолемеј, Лисимах и Касандар су 315. пре Христа склопили савез да би зауставили Антигона. Започео је Трећи рат дијадоха. Антигон је тада започео пропагандни рат оптуживши Касандра да је убио Олимпијаду и да је одговоран за утамничење Александрове жене Роксане и детета. Позивао је Касандра да сруши Касандрију и Тебу и да врати слободу и аутономију грчких градова. Полиперхон је одмах ступио у савез са Антигоном. Међутим Касандар је наговорио Полиперхонова сина да промени страну нудећи му заузврат положај стратега Пелопонеза. Антигон је након тога послао свога нећака Телесфора да ослободи градове које контролише Александар или Касандар.33) Убрзо је цели Пелопонез сем Сикиона и Коринта био под Антигоновом контролом.
Затирање династије Аргеада
Мир између зараћених страна склопљен је 311. пре Христа. Једни су друге признали за владаре док Александар IV Македонски не постае пунолетан. Међутим Касандар је наредио 310/309. пре Христа да се убију Роксана и Александар IV Македонски. Док се спремао за нови рат Антигон је Полиперхону послао Хераклеа, који је био незаконити син Александра Великога и Барсине. Херакле је тада имао четрнаестгодина. Полиперхон је тада на све стране позивао све непријатељски расположене против Касандра да помогну да поставе Хераклеа на македонски трон.34) Етолци и многи други су се придружили Полиперхону, тако да је он окупио преко 20.000 пешака и 1.000 коњаника.35) Касандар је тада ступио у преговоре са Полиперхоном и обећао му положај стратега Пелопонеза и учешће у свим важним одлукама.36) Полиперхон је 309. пре Христа убио Хераклеа и Барсину и отада је поново сарађивао са Касандром.37)38) Више није било никога ко би могао да засједне на краљевски трон.
Деметрије ослобађа Атину 307. пре Христа
Касандар је држао готово све главне градове по Грчкој, па је Антигон послао свога сина Деметрија Полиоркета на челу моћне флоте од 250 бродова, са циљем да ослободи Грчку.39)40) Деметрије је 307. пре Христа ослободио Пиреј и Атину. Атином је тада у име Касандра управљао Деметрије Фалеронски, који је под притиском народа предао власт Деметрију и отишао код Птолемеја. Након дводневне опсаде Деметрије је освојио и пирејску тврђаву Мунихију.41) Ослободио је и Мегару. У Атини је поново успоставио демократију, коју је Антипатар укинуо након Ламијскога рата 322. пре Христа.42)
Деметрије поново ослобађа Грчку
Током рата на Кипру и опсаде Родоса Деметрије Полиоркет је био одсутан, па је Касандар повратио део територија. Након опсаде Родоса Деметрије је кренуо 304. пре Христа на Грчку са 330 бродова.43) Атина је била под великим притиском Касандра. Искрцавши се у Беотији Деметрије је најпре ослободио Халкиду и склопио савез са Еолцима.44) Тиме је прислио Касандра не само да одустане од опсаде Атине, него се Касандар морао повлачити све до Термопила. Деметрије је поново одушевљено дочекан у Атини. Током 303. пре Христа ослобађао је Пелопонез.
Касандар у очајном положају
Грци су прилазили Деметрију, јер им је враћао слободу. Касандар је био под тешким притиском, па је очајнички 302. пре Христа тражио од Антигона и Деметрија мир. Међутим Антигон је тражио безусловну предају Македоније.45) Пошто је претила опасност да Антигон и Деметрије заиста заузму Македонију Касандар је наговорио Лисимаха, Селеука и Птолемеја да крену у рат против Антигона са великим снагама.46) Лисимах је са делом Касандрове војске 302. пре Христа прешао у Малу Азију. Освојио је најпре Хелеспонтску Фригију, а онда је кренуо на Јонију, а заузели су и Сард.47) Антигон је кренуо са својом војском и присилио је Лисимаха на повлачење и одуговлачење. Лисимах је чекао да стигне Селеук са својом војском.
Антигонов пораз
Лисимахов напад на Малу Азији био је срачунат да смањи притисак на Касандра у Грчкој. Међутим притисак се наставио. Деметрије Полиоркет је наставио са офанзивом у Тесалији. Касандар је послао Лисимаху део војске под заповедништвом Препелаја.48) Деметрије се искрцао са војском у Лариси, а Касандар је заузео све пролазе из Тесалије у Македонију. Деметрије је заузео велики део Тесалије, укључујући Ларису, Феру, Диј, Орохомен, Антрон и Петеј. Имао је 56.000 пешака, а од тога је 25.000 било из грчких градова. Касандар је имао 29.000 пешака и 2.000 коњаника.49) Деметрије је тада добио позив од Антигона да дође у Малу Азију да му помогне у предстојећем сукобу. Касандар је био у веома тешкој ситуацији, па је склопио примирје са Деметријем Полиоркетом, који је отишао са војском у Малу Азију.50) Након Деметријевога одласка Касандар је послао Лисимаху свога брата Плеистарха са 12.000 пешака и 500 коњаника.51) У бици код Ипса 301. пре Христа Лисимах и Селеук су уз подршку дела Касандрове војске победили Антигона и Деметрија Полиоркета. Антигон је погинуо у тој бици. Након победе поделили су његове територије. Касандров брат Плеистарх је добио Киликију.52)
Последњи дани
Умро је 297. пре Христа као краљ Македоније. Наследио га је син Филип IV Македонски. Владао је кратко време, па је умро. Од Касандрових синова старији син Антипатар II убио је мајку Тесалонику и истерао је 294. пре Христа брата Александра V Македонског. Уследило је траздобље анархије, које је најбоље искористио Деметрије Полиоркет и домогао се краљевскога трона.
Литература
- Waldemar Heckel, Who's who in the age of Alexander the Great: prosopography of Alexander's empire, John Wiley & Sons, 2006, ISBN 1405112107
- Waldemar Heckel,The marshals of Alexander's empire, Routledge, 1992,ISBN 0415050537
Kasandar
1)
Чланак пренесен са Историјске енциклопедије
2)
Плутарх, Александар 77
7)
Диодор 18.39
10)
Диодор 18.48
11)
Диодор 18.49
12)
Диодор 18.54
13)
Диодор 18.64
16)
Диодор 18.74
17)
Диодор 18.72
23)
Диодор 19.35
27)
Диодор 19.50
32)
Диодор 19.54
33)
Диодор 19.74
36)
Диодор 20.28
37)
Диодор 20.28.3
38)
Јустин 15.2
39)
Диодор 20.45
40)
Плутарх Деметрије 8
41)
Диодор 20.46
42)
Плутарх Деметрије 10
43)
Плутарх Деметрије 23
44)
Диодор 20.100
49)
Диодор 20.110
50)
Диодор 20.111
51)
Диодор 20.112
52)
Плутарх Деметрије 31
касандар.txt · Последњи пут мењано: 2021/06/25 22:06