Корисничке алатке

Алатке сајта


хремонидски_рат

Хремонидски рат

Хремонидски рат, представља рат између Македоније на једној страни и Атине, Спарте, неких грчких градова и Египта на другој страни. Рат је трајао од 267. пре Христа до 261. пре Христа, а започела га је Атина да би се ослободила од македонских гарнизона у Атици. Многи грчки полиси били су незадовољни због македонске хегемоније у време Антигона II Гонате. Коалицији грчких градова помоћ је обећао Птолемеј II Филаделф да би ограничио поморску моћ Македоније. Прве две године рата спартански краљ Ареј I покушавао да се споји са атинском војском, али због слабе помоћи од стране Египта није успео. Након Арејеве погибије Атина је остала без савезника на копну, па је 261. пре Христа капитулирала. Антигон II Гоната је тада успоставио македонски гарнизон у Атини. У Грчкој је успостављена македонска хегемонија.1)

Узроци рата

Хремонидски рат је због оскудних извора повезан са многим недоумицама и питањима. Хремонид је био један од вођа антимакедонске струје у Атини, који је предложио да Атина склопи савез са Спартом. Највероватнија година склапања савеза је 268/267. пре Христа. Савезници су били Елида, Ахајци, Тегеја, Мантинеја, Орхомен, Фигалија, Кафија и неки критски градови.2) Савез је првенствено био усмерен против Македоније. Уживали су подршку египатскога краља Птолемеја II Филаделфа, који је настојао да ограничи моћ Македоније. Главну опасност видио је у расту поморске моћи Македоније.3) Атина се надала да ће савезом да поврати Пиреј и друга упоришта у Атици, која су била под контролом македонскога краља Антигона Гонате.4) Ареј I је тражио начин како да поново уместо македонске успостави спартанску хегемонију на Пелопонезу.5)

Значај Коринта

Атина и Спарта започеле су рат са Македонијом, којом је тада владао Антигон II Гоната. Антигон је морао да добије рат да би задржао македонске позиције у Грчкој. Најзначајнија Антигонова база био је Коринт, уз помоћ кога је спречавао спајање савезничких војски. Јаким гарнизонима у Коринту и Атици Антигон је имао велику предност у односу на спартанску војску, која је имала проблеме са снабдевањем.

Арејеви походи

Највероватније је да се рат сводио на три спартанска похода 267, 266 и 265. пре Христа.6) Након објаве рата спартански краљ Ареј I кренуо је 267. пре Христа у поход на север, али морао је да се врати због недовољнога снабдевања.7) Вероватно је дошао до Атике, па се вратио. Антигон Гоната је вероватно по избијању рата главну пажњу и снаге држао у Коринту и Атици. Уз помоћ снага у Атици држао је Атину под опсадом.8) Током 266. пре Христа Ареј је поново кренуо са циљем да нападне македонске гарнизоне у Атици. Том приликом побунили су се у Мегари галски најамници у Антигоновој служби, што је помагло Ареју у његовом походу.9) Не зна се тачно када је Антигон заузео Мегару, али најамнике је по свој прилици користио приликом освајања Мегаре. Приликом опсаде града Мегарани су користили свиње да изазову панику међу Антигоновим слоновима. Антигон је угушио галску побуну уз велико крвопролиће и онда је наставио са опсадом Атине.10)11) Ареј је 265. пре Христа кренуо опет у поход, али македонска војска је победила крај Коринта, а Ареј је у бици изгубио живот. Антигон је имао веома јак одбрамбени систем на коринтској превлаци.

Слаба Птолемејева подршка

Птолемеј II Филаделф је релативно мало помогао својим савезницима. Птолемејева флота под командом Патрокла стигла је вероватно 268/267. пре Христа на ненастањено острво Патрокло, крај рта Сунија и крај Лауријума и утврдио га је као базу за поморске операције.12) Међутим Паусанија помиње да је Патрокло оклевао да нападне Македонце и помогне Ареју током 267. пре Христа.13) Главна Птолемејева помоћ савезницима долазила је са острва, а посебно из Арсиноје на Кеосу.14) Није јасно зашто је Птолемејева подршка била тако слаба. Могуће је да су га од Грчке одвратиле незабележене македонске поморске активности у Малој Азији. Углавном Птолемеј није пружио довољну подршку Спартанцима да се пробију поред Коринта и пруже помоћ Атињанима. За разлику од Птолемеја Антигон се одлучније борио. Дириговао је нападима на Атику и спречавао је Ареја да своју војску споји са атинском војском.

Капитулација Атине

Атина је капитулирала 262/261. пре Христа и то је био крај рата. Под контролом Македоније поред раније Коринта доспели су Атина и Атика. Хремонид и Глаук су побегли у Египат. Македонски гарнизон је био постављен на акропољ,15) а поред тога били су на Мунихији, Пиреју, Сунију, Саламини, Панакту и Фили. Антигон Гоната је Атини наметнуо бројна ограничења. Атина је добила македонскога гувернера. Народна скупштина је морала тражити од Македонаца одобрење за све одлуке.16) Обустављено је ковање новца.17) Уведена је македонска контрола лука и бродова и све то доводи до економскога назадовања Атине.18) Војни пораз Атине поклопио се са кутурним назадовањем. Зенон из Китија је умро крајем Хремонидскога рата. Током 256/255 Атињанима су номинално враћене слободе.

Литература

  • N. G. L. Hammond, F. W. Walbank, A History of Macedonia: Volume III: 336-167 B.C.,Oxford University Press, 1988
  • F. W. Walbank, Macedonia and Greece, Cambrige Ancient History 7.1, 2008
  • Janice J.Gabbert, Antigonus II Gonatas, A Political Biography, Routledge,1997, ISBN 0-415-01899-4

Hremonidski rat

1)
Чланак пренесен са Историјске енциклопедије
2)
К.А.Х 7.1 стр 236.
3) , 4) , 5)
К.А.Х 7.1 стр 237.
6)
К.А.Х 7.1 стр. 237
7) , 8)
Паусанија 3.6.5
9) , 11)
Хамонд стр. 282
10)
Јустин 26.2
12)
Паусанија 1.1.1
13) , 15)
Паусанија 3.6.6
14)
Хамонд стр. 284
16) , 17) , 18)
Хамонд стр. 287
хремонидски_рат.txt · Последњи пут мењано: 2021/07/09 22:51