Барсина (грч. Βαρσίνη) (око 363—309. пре Христа), ћерка од сатрапа Артабаза и супруга Ментора са Родоса. Након Менторове смрти удала се за Мемнона са Родоса, а након његове смрти била је љубавница Александра Великога и са њим је имала незаконитога сина Херкулеса.¹⁾

Рођена је око 363. пре Христа као најстарија ћерка истакнутога персијскога сатрапа Артабаза.²⁾ Артабаз је био сатрап Хелеспонтске Фригије и побунио се против новога персијског цара Артаксеркса III. Нови цар је у прво време имао и других проблема, тако да није одмах нападао Артабаза. Артабаз је најпре добио помоћ од Харета, али Атињани су се преплашили персијских претњи, па су повукли Харета. Артабаз је ангажовао Ментора са Родоса и његовога брата Мемнона са Родоса као вође плаћеника. Ментор са Родоса се 355. пре Христа оженио Барсином, а Артабаз се женио сестром од Ментора и Мемнона. Барсина је тада још била превише млада, још је била дете.

Персијска војска је 354. пре Христа угушила побуну сатрапа Артабаза, па су сви они Артабаз, Ментор, Мемнон и Барсина побегли на македонски двор Филипа II Македонскога. Међутин Барсинин супруг Ментор са Родоса отишао је у Египат код египатског фараона Нектанеба II. Египат је у то време био независан. Сидон се био побунио против Персије, па је фараон послао Ментора и 4.000 плаћеника да помогну Сидону и краљу Тенесу.³⁾ Ментор са Родоса је у том рату прешао у службу персијског краља. Истакао се приликом персијскога освајања Египта 343. пре Христа, па му је захвални цар испунио велику жељу. Тражио је и добио помиловање за Артабаза, Мемнона са Родоса и за своју супругу Барсину.

Када се Артабаз поново нашао на персијском двору испричао је Артаксерксу III о Филиповима плановима о освајању Персије. Барсина се поново срела са својим супругом Ментором 342. пре Христа. Међутим, Ментор је умро 340. пре Христа. Ментор и Барсина су имали ћерку, која се касније удала за Неарха. Барсина се након Менторове смрти удала за Мемнона са Родоса, који је имао неколико деце из претходнога брака. Мемнон је наследио Менторове поседе на Троади. Иако је Мемнон био изузетно способан војсковођа ниједан од персијских царева (Артаксеркс III, па Артаксеркс IV и Дарије III) није имао довољно поверења у њега, јер је био бивши побуњеник. Персијски сатрапи нису хтели да слушају Мемнона, па су изгубили у бици код Граника. Мемнон се након пада Милета преселио у Халикарнас, а Барсину и децу је послао код Дарија III. Тада је персијски цар Дарије могао да верује Мемнону и прогласио га је врховним заповедником Мале Азије и приморја.⁴⁾ Мемнон је претио и инвазијом Грчке, али његова нагла прерана смрт 333. пре Христа је окончала и те планове.

Александар Велики је 333. пре Христа победио Дарија III у бици код Иса. Барсина се тада налазила у логору, у коме се налазила Даријева мајка, жена. Александар је тада упознао Барсину, а према Плутарху то је Александру једина жена коју је упознао пре женидбе.⁵⁾ Са Барсином се упознао по препоруци Пармениона.⁶⁾ Због тога изгледа могуће да је то била срачуната политичка веза. Александар је тек требао да постане персијски краљ, па једна таква веза олакшава прихватање његове власти. С друге стране Барсина је говорила грчки.

Током 327. пре Христа Барсина је родила Александрово дете Херкулеса.⁷⁾ У то време Александар се оженио Роксаном, па је Барсина отишла на запад и живела је у Пергаму. Ћерка, коју је имала са Ментором удала се 324. пре Христа за Неарха.

Полиперхон је 309. пре Христа покушао да Барсининога и Александровога сина Херкулеса посади на македонски трон. Херакле је тада имао четрнаест година. Полиперхон је тада на све стране позивао све непријатељски расположене против Касандра да помогну да поставе Хераклеа на македонски трон.⁸⁾ Етолци и многи други су се придружили Полиперхону, тако да је он окупио преко 20.000 пешака и 1.000 коњаника.⁹⁾ Касандар је тада ступио у преговоре са Полиперхоном и обећао му положај стратега Пелопонеза, враћање територија и учешће у свим важним одлукама.¹⁰⁾ Полиперхон је због Касандрове понуде убио Барсину и Хераклеа 309. пре Христа.¹¹⁾¹²⁾

• Диодор са Сицилије, Историјска библиотека
• Аријан, Анабаза
• Плутарх, Александар
• Јустин
• Waldemar Heckel, Who's who in the age of Alexander the Great: prosopography of Alexander's empire, John Wiley & Sons, 2006, ISBN 1405112107
• Tarn, W.W. (1948). Alexander the Great. Cambridge: Cambridge University Press

Barsina