Корисничке алатке

Алатке сајта


мемнон_са_родоса

Мемнон са Родоса

Мемнон са Родоса (грч. Mεμνων) (око 380—333. пре Христа), грчки војсковођа, познат као вођа грчких најамника у персијској служби. Био је једини војсковођа који се могао супроставити Александру Великом. Планирао је инвазију Грчке док се македонска војска налазила далеко у Азији.1)

У служби Артабаза против персијског цара

Током 358. пре Христа Мемнона и његовог брата Ментора са Родоса ангажовао је Артабаз, сатрап од Фригије. Артабаз се тада побунио против новога персијског цара Артаксеркса III. Ментор и Мемнон предводили су Артабазову војску. Да би осигурао савез сатрап се оженио Менторовом сестром, а Ментор се оженио Артабазовом ћерком Барсином. Осим тога сатрап је двојици браће доделио земљу крај Троје. Иако су били способни војсковође нису могли ни уз помоћ тебанских плаћеника и Памена да се одупру персијској војсци, тако да су 354. пре Хр. морали да беже. Артабаз, Барсина и Мемнон побегли су у Пелу на двор македонског краља Филипа II Македонског. Филип II Македонски их је позвао да остану колико желе. Ментор је побегао у Египат.

Персијски цар му је опростио

Мемнонов брат Ментор са Родоса имао је важну улогу 343. пре Христа приликом персијског освајања Египта. Персијски цар Артаксеркс III је због његових заслуга помиловао Мемнона, Артабаза и Барсину, који су могли да се врате након 12 година боравка на македонском двору. Артабаз је тада Артаксерксу III одао планове Филипа II Македонског о освајању Персије одмах након покоравања Грчке. Ментор је умро 340. пре Христа, па је Мемнон наследио његове поседе у Троади. Мемнон се оженио и Менторовом женом Барсином. Очекивао је да буде именован главним персијским војним заповедником на западу, али такав положај бившем побуњенику нису понудили ни Артаксеркс III ни Артаксеркс IV, а ни Дарије III.

Успешно ратује против Пармениона

Македонија је 336. пре Христа напала Персију. Њеном претходницом заповедао је Парменион, генерал највећега Филипова поверења. Међутим Мемнон је био много бољи војсковођа и победио је Пармениона у бици на Магнесији и изоловао га је на северозападу Мале Азије. Када је убијен Филип II Македонски, наследио га је Александар Велики, а Дарије је почео да се озбиљно припрема за рат. Дарије III је бирао најбоље заповеднике, а међу њима је био Мемнон. Дао му је 5.000 најамника и наредио да нападне Кизик.2) Мемнон је напао Кизик и умало га није освојио.3) Пошто није освојио град опљачкао је околину сакупивши велики плен. Док је Парменион опседао Питану појавио се Мемнон и деблокирао град.4)

Остале војсковође нису прихватили његову стратегију борбе са Александром

Када је Александар Велики са војском прешао Хелеспонт 334. пре Христа Мемнон је саветовао да се персијска војска не упушта у директне сукобе.5) Саветовао је да:

  • ометају македонско напредовање несташицом хране,
  • да пустоше земљу којом се креће македонска војска
  • пребацивањем дела војске рат пренесу у Македонију.6)

Остале персијске војсковође нису прихватиле Мемнонове предлоге, јер су сматрали да су испод персијског достојанства. Пала је одлука да се Александар Велики и његова војска сачекају на реци Гранику. Током битке на Гранику Мемнон је заповедао левим крилом заједно са сатрапом Арсаменом.7) Александар Велики је победио у бици на Гранику 334. пре Христа. Персијска војска имала је 10.000 погинулих и 20.000 заробљених.8)

Пад Милета и Халикарнаса

Након битке преживели Персијанци и Мемнон побегли су у Милет.9) Александар Велики освојио је и Милет, а Мемнон се онда преселио у Халикарнас (Бодрум), који је имао изузетно јаке зидине. Мемнон је тада своју жену и децу послао персијском цару. Тек тада је Дарије III сматрао да може да верује Мемнону, па га је прогласио врховним заповедником Мале Азије и приморја.10) Мемнон је након тога припремао обрану Халикарнаса. Александар је започео опсаду Халикарнаса сталним нападима различитим опсадним справама. Када би срушио део зида покушавали су да уђу у град, али Мемнон је лако одбијао Македонце, а ноћу би са војском излазио и неутралисао македонске опсадне справе.11) На састанку персијских официра Ефијалт је предложио да изађу из града и нападну Македонце, па је Мемнон дозволио Ефијалту да изађе са 2.000 одабраних најамника. Када је Ефијалт почео да побеђује укључио се и Мемнон, али македонски ветерани одлучили су битку. Након тога Мемнон је напустио Халикарнас.

Мемнон прети инвазијом Грчке

Дарије III је током 333. пре Христа Мемнону са Родоса дао велику количину новца и именовао га врховним заповедником над свим операцијама.12) Мемнон је сакупио много најамника и опремио је 300 бродова. Придобио је Хиј, а затим је покорио градове на Лезбосу.13) Због његових успеха већина кикладских острва послала му је делегације. Стизале су вести да намерава да заузме Еубеју, а у Грчкој многи македонски непријатељи су се надали да ће доћи Мемнон. Спарта се надала да ће доћи до промене. Мемнон је планирао да поново освоји Егејска острва уз помоћ феничанских, кипарских и египатских бродова. Осим тога намеравао је и да одсече Александра од његове линије снабдевања са Хелеспонта. Александрова експедиција налазила се у великој опасности, тако да Александар није могао да иде даље на исток, јер је претила опасност да изгуби Грчку.

Смрт

Мемнон се разболио и умро је за време опсаде Митилене 333. пре Христа. Дарије је након тога за Мемноновог наследника одредио Фарнабаза, Артабазовог сина. Александар је био веома забринут када је чуо да је Мемнон заузео Хиј и градове на Лезбосу, а био је обавештен и о Мемноновим намерама да са 300 бродова крене у инвазију Грчке и Македоније.14) Мемноновом смрћу Александар Велики је био ослобођен брига па је могао да крене даље на исток у освајање Персије.

Литература

1)
Чланак пренесен са Историјске енциклопедије
2) , 3) , 4)
Диодор, 17.7
5) , 6)
Диодор, 17.18
7)
Диодор, 17.19
8)
Диодор, 17.21
9)
Диодор, 17.22
10)
Диодор, 17.23
11)
Диодор, 17.24
12) , 13)
Диодор, 17.29
14)
Диодор, 17.31
мемнон_са_родоса.txt · Последњи пут мењано: 2021/07/08 14:12