Добро дошли на Српску енциклопедију

Илија Бирчанин

Илија Бирчанин (Суводање, око 1764 — Ваљево, 4. фебруар 1804), подгорски кнез, који је 4. фебруара 1804. посечен у Сечи кнезова. Био је то непосредни повод за избијање Првог српског устанка.

Кнез Подгоре

Илија Бирчанин рођен је око 1764. у Суводању под Медведником у ваљевској нахији.1)2)3) Његови су доселили са Ненадовићима најпре из Херцеговине у Бирач, а онда у ваљевску нахију.4) У Херцеговини су били припадници истог племена заједно са Ненадовићима. Постао је кнез ваљевске Подгорине између 1792. и 1794.5) Када је постао кнез стално се договарао заједно са ваљевским и колубарским кнезом Алексом Ненадовићем и Николом Грбовићем.6) Они су сазивали заједничке скупштине, заједно су разрезивали порез, који би након скупљања носили и предавали најпре везирима, а касније дахијама.7) Заједно су штитили народ од турских неправди и злочина.8)

Успешан рат против јаничара

Када је Хаџи Мустафа-паша повећао порез кнезови су се најпре жалили да народ нема толико новца, али пошто им је везир објаснио да му је потребан додатан новац да јаничари не освоје власт у пашалуку кнезови су му након договора понудили да српска војска чува пашалук од јаничара.9) За ваљевску нахију је одређено да даје 1800 војника. Мустафа-паша је уважио предлог кнезова. Када су јаничари под командом Тосун-аге 1797. освојиле београдску варош везир се затворио на Калемегдану, а Бирчанин, Алекса Ненадовић и Никола Грбовић су са српском војском дошли да помогну везира. Успели су да очисте Београд од јаничара.10) Илија Бирчанин је након тога са једним делом српске војске отерао јаничаре све до Смедерева.11) Јаничари су се склонили у смедеревску тврђаву, где су били до приспећа везирових топова, када их је Илија Бирчанин заједно са везировом војском истерао до Видина.12)

Сеча кнезова

Јаничари су се вратили у пашалук и 1801. убили су Хаџи Мустафа-паша и онда су њихове вође дахије успоставиле страховладу. Терорисали су народ, терали на кулук, успоставили огромне намете и наметнули систем безакоња и самовоље. Илија Бирчанин учествовао је на тајном састанку кнезова у манастиру Чокешини, када су написали жалбу султану због дахијске самовоље и зулума.13) Дахије су одлучиле да 1804. спроведу Сечу кнезова, да би лакше владале Србима. Послали су свуда тајну заповест да сваки муселим погуби свога кнеза, али за Алексу Ненадовића и Илију Бирчанина моћни дахија Мехмед-ага Фочић није хтео да ризикује, па је одлучио да их он сам погуби у Ваљеву.14) Поручио им је да долази у лов и да му кнежеви припреме преноћиште за њега и пратњу од 200 момака.15) Илија Бирчанин, Алекса Ненадовић и Никола Грбовић дочекали су Мехмед-агу Фочића пре Ваљева и са њим су кренули према Ваљеву.16) Када су стигли до Ваљева дахија их је ухапсио и ставио им окове.17) За разлику од Алексе Ненадовића, који је знао да никаквим златом не може више да откупи живот Илија Бирчанин је дао много дуката да се откупи, али то му ништа није вредило.18) Трећи дан након затварања изведени су Бирчанин и Алекса Ненадовић на погубљење.19) Извели су их испод моста код Колубаре и исекли су их предвече 4. фебруара 1804. пред насилу покупљеним народом.20) Док су их водили оба су ишла неустрашиво и поносито, а Илија је на губилишту рекао:

„Еј Вочићу! Вочићу!
Провриће из земље крвац наша,
Помориће вас, и тиранства ваша!”
21)

Џелат му више није дао да говори, него му је јатаганом одсекао главу, а после њега посекао је Алексу Ненадовића.22) Њихове главе Мехмед-ага Фочић ставио је на чардак на шиљак.23) Филип Вишњић га је опевао у песми Почетак буне против дахија.

Док погубим Бирчанин-Илију,
Обор-кнеза испод Међедника,
Ево има три године дана,
Од како се врло посилио:
Кудгођ иде, све кр'ата јаше,
А другога у поводу води;
Он буздован о ункашу носи,
А бркове под калпаком држи,
Он Турчину не да у кнежину,
Кад Турчина у кнежини нађе,
Топузом му ребра испребија,
А кад Турчин стане умирати,;
А он виче на своје хајдуке:
Море, слуге! тамо пашче бац'те,
Ђе му гавран кости наћи не ће.
А кад нама порезу донесе,
Под оружјем на диван изиђе,;
Десну руку на јатаган метне,
А лијевом порезу додаје:
Мехмед-ага, ето ти порезе,
Сиротиња те је поздравила,
Више теби давати не може.
Ја порезу започнем бројити,
А он на ме очима стријеља:
Мехмед-ага! зар ћеш је бројити?
Та ја сам је једном избројио.
А ја више бројити не смијем,;
Већ порезу украј себе бацим,
Једва чекам, да се скине б'једа,
Јер не могу да гледам у њега;
Он је паша, а ја сам субаша.

Литература

  • Прота Матија Ненандовић, Мемоари, уредник Живан Милисавац, Дигитална Народна библиотека, Матица српска, Српска књижевна задруга, Нови Сад, Београд, 1969.
  • М. Ђ. Милићевић, Поменик знаменитихи људи српског народа новијега доба, Београд, 1888, стр. 35—37
  • Илија Бирчанин, Знаменити Срби XIX века, број 1, уредник A. Гавриловић, Дигитална Народна библиотека Србије, Загреб, 1901, стр. 26-28
  • К. Ненадовић, Живот и дела Карађорђа и његових војвода и јунака 2. део, Беч, 1884.
1)
М. Ђ. Милићевић, 1888, стр. 35
2)
Знаменити Срби XIX века, 1901, стр. 26
3) , 4)
К. Ненадовић 2, 1884, стр. 291
5)
К. Ненадовић 2, 1884, стр. 292
6) , 8)
Мемоари, 1969, стр. 71
7)
Мемоари, 1969, стр. 71-73
9)
Мемоари, 1969, стр. 75-79
10) , 11)
Мемоари, 1969, стр. 80
12)
Мемоари, 1969, стр. 80, 81
13)
К. Ненадовић 2, 1884, стр. 294
14) , 15)
Мемоари, 1969, стр. 90
16) , 17)
Мемоари, 1969, стр. 91
18)
Мемоари, 1969, стр. 91, 92
19) , 20) , 21) , 22) , 23)
К. Ненадовић 2, 1884, стр. 296
Штампање