Икарус „Сиви соко“, југословенски једномоторни, двоседи, лаки двокрилни авион, који се користио као авион за тренажу, почетну обуку пилота и панорамске летове (туристички авиона), између два светска рата.

Авион „Сиви соко“ је произвела 1928. године југословенска фирма за проузводњу авиона Икарус - погон у Новом Саду. Пројектант авиона је био инж. Јосип Микл тада технички директор и главни конструктор Икаруса. Ово му је био први пројект копненог авиона с обзиром да је био стручњак и годинама се бавио пројектовањем хидроавиона. По пројектанту авион се популарно звао и Икарус-Микл.

Авион је био опремљен ваздухом хлађеним деветоцилиндричним радијалним мотором Salmson AD 9 снаге 40 - 45 KS. Носећа конструкција трупа авиона је била потпуно направљена од дрвета. У трупу су се налазиле две кабине у тандем распореду (једна иза друге). Авион „Сиви соко“ је био двокрилац али не класичан. Крила су му била правоугаоног облика са полукружним крајевима, горње крило је имало већи распон од доњег и било је померено ка кљуну авиона. Горње крило је било изведено као код авиона висококрилца (парасол), издигнуто на балдахин и подупрто упорницама V облика чији су се спојени крајеви ослањали на труп авиона. Доње крило је било самоносеће, дебљег профила од горњег крила, дрвене конструкције са две рамењаче а обложено дрвеном лепенком. Горње и доње крило код овог авиона нису била спојена никаквим упорницама нити затезачима и представљале су независне конструктивне целине и у томе је била специфичност овог авиона. Стајни трап је био класичан фиксан са независним гуменим точковима. Точкови су били везани за челичне троугласте виљушке које су својим крацима биле везане за средину трупа авиона а вертикални носачи су једним својим крајем били везани са спојем виљушке и рукавца точка а другим крајем за носећу конструкцију трупа. У вертикалним носачима стајног трапа били су уграђени амортизери. На крају репа авиона налазила се еластична дрљача као трећа ослона тачка авиона.

• Краљевина Југославија

Авион Икарус „Сиви соко“ је пројектован и прототип направљен 1928. године. Извесно време је био у власништву Фабрике аеро и хидроплана Икарус А. Д. из Новог Сада која га је користила за испитивања, презентације и рекламу. У лето 1929. године авион је добио регистарску ознаку UN-KPS. Овај авион је са једним словеначким пилотом послат на међународно такмичење туристичких авиона (Challenge Internationale de Tourisme), које се одвијало од 4. 08. 1929. године и Паризу. „Сиви соко“ је био једини авион из Југославије и убачен је у енглеску екипу са ознаком H8. Нажалост, авион је био елиминисан на техничким пробама због велике потрошње горива.

Авион „Сиви соко“ је крштен именом „Наша нада“ у Новом Саду 13. 4. 1930. године. Кума му је била госпођица Дунђерски ћерка др. Гедеона Дунђерског сувласника Икаруса који је овај авион поклонио Удружењу резервних авијатичара (УРА). Априла месеца 1930. године прелази у власништво Удружења резервних авијатичара из Београда, где је служио за тренажу резервних пилота овог удружења. Након припајања УРА Краљевском Аеро Клубу, „Сиви соко“ прелази у власништво Средишње управе Аеро Клуба из Београда која га фебруара месеца 1932. године отписује и брише из регистра цивилних авиона.

• Раб-Каценштајн Кл.1
• Раб-Каценштајн РК-2
• Раб-Каценштајн РК-9
• Физир ФН
• Де Хевиланд DH.60 Мот
• Де Хевиланд DH.82 Тајгер Мот
• Бикер Bü 131 Јунгман

• Крунић Чедомир; Цивилно ваздухопловство Краљевине Југославије, Књига 2, Аутор, Београд. 2013, isbn 978-86-901623-4-5
• О. Петровић; Цивилни аероплани Краљевине СХС/Југославије 1925 до 1941, Лет 1. Београд, 2004.
• Микић, Сава (1933), Историја југословенског ваздухопловства. YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић.
• Жутић, Никола; Бошковић Лазар. (1999). Икарус - Икарбус: 1923 - 1998. YU-Београд: Икарбус.

• http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/432-ikarus-sivi-soko
• http://www.goldenyears.ukf.net/reg_YU-.htm
• http://www.aeromagazin.rs/arhiva/aero06/c20.htm

Ikarus Sivi soko