Садржај
Јосип Микл
Јосип Микл (нем. Josef Mickl) (Клагенфурт, 8. јун 1885 — Клагенфурт, 14. фебруар 1965), аеронаутичар, машински инжењер, пилот, конструктор авиона и хидроавиона у Аустроугарској и Краљевини СХС/Југославији, технички директор „Икаруса“ и члан Поршеовог пројектног тима.
Биографија
Јосип Микл је рођен у Клагенфурту 8. јуна 1885. године, где је завршио основну и средњу школу. Машинске студиje је уписао 1904. године на Техничкој високој школи у Бечу (Wiener Technische Hochschule) где је дипломирао 1909. Након завршених студија већ у фебруару 1909. ступа на једногодишњи волонтерски рад у ратну морнарицу аустроугарске војске. Током лета 1909. године са својим пријатељима прави свој први авион кога пробавају у току септембра. Почетком 1910. постављен је за команданта поморског арсенала у Пули и одобрена су му средства за изградњу хидроавиона. С обзиром да је у то време инг. Ј. Микл имао веома мало искуства у градњи авиона, освајао је корак по корак знања из аеронаутике и проверавао их кроз експерименте. Први хидроавион Микл је завршио септембра 1912. Овај авион је био саграђен у Арсеналу у Пули у имао је авионски мотор (Аустро-Даимлер) снаге 35 КС, кога је за ову намену конструисао Фердинанд Порше. Тако је почела професионална каријера овог успешног конструктора авиона. У току своје каријере, живео је и радио у Пули, Бечу, Новом Саду, Земуну, Штудгарту и Клагенфурту. У пензију је отишао 25. августа 1950. године, као цењен инжењер аеронаутичар. Поживео је до 14. фебруара 1965.
На крају свог радног века написао је: „Током свог живота, као инжењер, кога су пратила многа разочарења али и многи успеси, покушао сам постићи унутрашњи спој уметника, машинца и научника. Покушао сам, са ограниченим знањем које сам поседовао, разумети и ценити велика дела славних научника и математичара у прошлости и садашњости како би пронашао свој пут кроз чаробни и тајанствени свет између језгра атома и свемира.”1)
Рад у Аустрији
Био је пионир аустроугарског ваздухопловства, свој први хидроавион (нем. Mickl-Flugzeuge) почео је да гради још 1910. године у Поморском арсеналу (нем. Seearsenal) у Пули (Pola). То је био први хидроплан аустроугарског ПВ (нем. k.u.k. Marineluftwaffe - MLW) испоручен јула 1912. као нем. Marineapparat I. До Првог светског рата Ј. Микл је остварио укупно три различита пројекта хидроавиона са моторима мање снаге, а од 1914. до 1918. још најмање пет типова хидроавиона различитих категорија, од којих је већина израђивана у серијама за аустроугарско ПВ. Пилотски испит за хидропилота положио је 4. јуна 1915, као седми хидропилот (нем. Wasserflugzeugführer) поменутог ваздухопловства.2) Пре и за време Првог светског рата радио је као шеф конструкторског бироа за хидроавионе у фирми ÖFFAG.3)
Када је Сен-Жерменским мировним уговором од 10. септембра 1919. године Аустрији забрањено да има војно ваздухопловсто и производи авионе, инж. Микл је остао без посла у својој струци али се одмах запослио у конструкционом бироу фабрике „Аустро-Дајмлер” чији је шеф био познати аустријски аутомобилски конструктор др Фердинанд Порше (нем. Ferdinand Porsche). Заједно са др Поршеом, инж. Микл је радио на пројекту структуре и мотора чувеног тркачког аутомобила Sascha.4)
Рад у Војном ваздухопловству Краљевине СХС
Половином 1922. на позив ген. Милана Узелца тада начелника Одељења за ваздухопловство при Министарству војске и морнарице Краљевине СХС/Југославије, инж. Ј. Микл је као афирмисани ваздухопловни стручњак и конструктор прихватио да ради у Техничкој служби Ваздухопловства Краљевине СХС. Распоређен је у новоосновани Ваздухопловни aрсенал у Петроварадину, где је поред решавања различитих техничких проблема у одржавању и ремонту авиона, радио са инж. Рудолфом Физиром и групом ваздухопловних инжењера руских емиграната, на чијем се челу налазио инж. Н. Жученко, на разради нове, измењене документације за серијску производњу школских авиона Мали и Средњи Бранденбург. У сопственој режији израдио је и пројекат школског хидроавиона, који је држава откупила за потребе Поморског ваздухопловства (ПВ).
Рад у Икарусу
На наговор Димитрија Коњовића, Ј. Микл је у јесен 1923. напустио службу у Арсеналу и прешао у фабрику „Икарус”, у којој је све до 1929. радио као технички директор и главни конструктор, а био је и један од оснивача и акционар. Током 1924. године у „Икарусу” је, поред испорука прве серије Икарус ШБ (Школски Бранденбург) познатог и као Мали Бранденбург, израђен и прототип школског хидроплана Икарус ШМ познат под називом „Шимика”, конструкције инж. Ј. Микла, а следећих година израђено је укупно 36 примерака који су испоручени ПВ. Ови авиони су били у служби читавих 18 година што је за авион дрвене конструкције веома дуг век, а потврда је његовог квалитета.
Маја 1926. завршен је и други хидроавион конструкције инж. Микла рађен у Краљевини СХС. Био је то извиђач Икарус ИМ (Извиђач Морнарички) са мотором БМВ (BMW IVa) од 250 КС, али је прототип грешком пилота из ПВ на првом лету поломљен 31. маја 1926. Пилот Иво Шуман је ударивши у стуб моста уништио авион, а он и његов копилот су том приликом изгубили животе. Те године израђен је и прототип новог измењеног хидроавиона Икарус ИО (Извиђач Обални) са мотором Либерти (Liberty L-12) од 400 КС. Укупно је у „Икарусу” произведено 37 примерака оваквих хидроплана који су испоручени ПВ од 1928. до 1931, означавани су били ознакама ИО/Ли, а у служби су били до Априлског рата 1941.
Последњи хидроплан којег је Микл пројектовао у бироу „Икаруса”, био је извиђач Икарус ИМ.2 са слободноносећим краћим доњим крилом (сескиплан) и истим мотором Либерти. Испитивања у лету извршена су крајем 1928. и почетком 1929, али нису испунила очекивања ПВ. Када је 1929. на међународном такмичењу у Француској разочарао и Миклов туристички двосед Сиви Соко, инж. Ј. Микл је напустио „Икарус” и вратио се у Аустрију. За време рада и Икарусу пројектовано је 5 авиона и произведено преко 150 авиона, то је између осталих био и резултат његовог рада.
Рад у Конструкционом бироу Поршеа
После повратка у Аустрију, срео се инж. Ј. Микл са својим познаником др Фердинандом Поршеoм са којим је радио у Аустро Дајмлеру до 1922. Прихватио је његов позив да се као аеродинамичар прикључи његовом тиму и решава аеродинамичне проблеме при пројектовању аутомобила. Тако је инж. Ј. Микл, каријеру наставио 1931. у аутомобилској индустрији, у новоформираном КБ „Порше” у Штутгарту (нем. Porsche konstruktionen gmbh), као специјалиста за аеродинамику. Био је члан тима који је пројектовао аутомобиле те познате куће. Прославио се линијама тркачких аутомобила пројектованих за Мерцедес и Ауто Унион (данас Ауди), нарочито моделом Т80. Као члан Поршеовог пројектног тима учествовао је у пројектовању чувене Фолксвагенове Бубе (нем. Volkswagen-Käfer). У пензију је отишао 25. августа 1950.
Инж. Ј. Микл је био свестран инжењер и успешни проналазач, бавио се и развојем алтернативних извора енергије, па је од 1926. до 1957, имао 15 пријављених патената из области машинства.5) Поживео је до 1965.
Пројекти авиона
Пројекти авиона у Аустроугарској
- Микл No 1 - експериментални авион са мотором Дајмлер 40 KS, 1 ком, 1912. год.,
- Микл Тип A - школски авион са мотором Гноме 80 КС или Роне 80 KS, 3 ком, 1913. год.,
- Лонер Тип E - хидроавион ловац заједнички пројект Етрих, Микл и Паулал са мотором Гноме 100 KS, 1 ком, 1913.,
- Микл Тип S - школски авион са мотором Гноме 80 KS, 7 ком, 1914-1915. год.,
- Микл Тип G - далекометни извиђач/бомбардер са три мотора Хиро 3 x 200/225/240 KS, 10 ком, 1915-1916. год,
- Микл Тип A100 - борбени авион са мотором Хиро 200/230 KS, 17 ком, 1918. год.,
- Микл Тип A2.100 - борбени авион са мотором Хиро 240 KS, 1 ком, 1918. год.,
- Микл Тип R - далекометни извиђач са мотором Дајмлер 345 KS, 2 ком, 1918. год.
Галерија
Пројекти авиона у Југославији
- Икарус ШМ - школски морнарички авион, серијска производња од 1924. до 1930. године, произведено 42 примерка,
- Икарус ИМ - морнаричко извиђачки авион прототип, 1 комад 1926. године,
- Икарус ИО - обалски извиђач, серијска производња 1926. године, произведено 37 примерака,
- Сиви Соко - туристички авион, прототип 1924-1927. године, 1 примерак,
- Икарус ИМ.2 - морнаричко извиђачки авион, прототип 1928. године, 1 примерак.
Галерија
Признања
За допринос развоју аустроугарског поморског ваздухопловства, инжењер Јосип Микл је добио следећа признања:
Литература
- Keimel Reinhard, (2003), Luftfahrzeugbau in Österreich / Enzyklopädie: Von den Anfängen bis zur Gegenwart. Aviatic Verlag GmbH, Oberhaching, ISBN 3-925505-78-4
- Keimel, Reinhard (1981). „Die Seeflugzeuge der k.u.k Kriegsmarine von 1912 - 1918“. Oesterreichs Luftfahrzeuge-Gschichte der Luftfahrt von den Anfaengen bis Ende 1918. AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. стр. 410. ISBN 3-900310-03-3.
- Hauke, Ervin; Walter Schreder, Bernhard Tötschinger (1988). Die Flugzeuge der k.u.k. Luftfahrtruppe und Seeflieger 1914-1918. AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. стр. 224. ISBN 3-900310-46-7.
- Haberfellner, Wernfried; Walter Schroeder (1993). Wiener-Neustädter Flugzeugwerke GmbH. AT-Graz: Weishaupt. ISBN 3-7059-0000-5.
- Јанић, Чедомир (фебруар 2000). Архив. „Икарусов хидроплан“. Аеромагазин (YU-Београд: ББ Софт) 15: стр. 32 - 34. ISSN: 1450-6068.
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
- Грујић, З. (1998). Фабрика аероплана и хидроплана ИКАРУС а.д.. YU-Београд: Аеро магазин бр.6.
- Isaić, Vladimir; Danijel Frka (2010) Pomorsko zrakoplovstvo na istočnoj obali Jadrana 1918-1941. (prvi dio). Zagreb: Tko zna zna doo. ISBN 978-953-97564-6-6.
- Schupita, Peter (1983). Die k.u.k. Seeflieger. Bernard & Graefe Verlag Koblenz.
- Димитријевић, Бојан; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86- 7403-169-8.
- Жутић, Никола; Бошковић Лазар. (1999), Икарус - Икарбус: 1923 - 1998. YU-Београд: Икарбус.
- Oštrić,Š, Krila domaćih ruku i pameti, Aeromagazin br.21, Beograd, BB Soft, ISSN: 1450-6068.
Спољне везе
Josip Mikl