Де Хевиланд DH.82 Тајгер Мот

Де Хевиланд DH.82 Тајгер Мот (енг. De Havilland DH.82 Tiger Moth), двокрилни двоседи авион за основну летачку обуку пилота, мешовите је конструкције, претежно од дрвета и платна, са неувлачивим класичним стајним трапом.

Пројектовање и развој

Авион Де Хавиланд DH 82 Тajгер Мот је пројектовао Geoffrey de Havilland 1930. године. Пројектовн је на основу његовог претходника Де Хевиланд DH 60 Мот као једномоторни двокрилац са два члана посаде (инструктор и ученик) и намењен је основној обуци пилота. У РАФ-у (који је поставио Tактичко техничке услове за тај авион) он је служио као авион за основну обуку пилота све док га није заменио де Хeвиланд Ципмунк 1952. године.

После војне употребе вишкови Тајгера су распродати и тада почиње његов други живот као цивилни авион. Тајгер је нашао широку примену од обуке цивилних пилота у аеро клубовима, поштански и туристички авион, пољопривредни авион за запрашивање и прихрану усева, пословни авион па до авиона за акробације на аеро митинзима и популаризацију ваздухопловства.

Технички опис

Авион Де Хевиланд DH.82 Тајгер Мот је двокрили двоседи једномоторни авион мешовите конструкције. Труп му је правоугаоног попречног пресека, са полукружном горњом страном. Авион је најчешће био опремљен ваздухом хлађеним линијским мотором, Де Хевиленд Џипси III до Џипси Мајор снаге од 90 до 108 kW. Пошто су код ових мотора цилиндри били окренути на доле и нису заклањали поглед пилоту. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака.

Носећа конструкција трупа авиона је била просторна решеткаста конструкција направљена од челичних цени. Попречни пресек трупа авиона је био правоугаони. У трупу су била два седишта постављена у тандем редоследу (једно иза другог). Ученик је седео на првом месту у отвореном кокпиту а инструктор у другом, оба кокпита су била заштићена ветробранским стаклом. Предњи део трупа где се налазио мотор, био је пресвучен алуминијумским лимом, а остатак трупа био је обложен импрегнираним платном или дрвеном лепенком. Авион је имао дупле команде и идентичне инструмент табле у оба кокпита.

Крила су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила са две рамењаче. Крилца за управљање авионом су се налазила и на доњим крилима. Крила су између себе била повезана са једним паром дрвених упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Оба крила су имала облик правоугаоника истих димензија стим што је горње крило било померено према кљуну авиона у односу на доње. Оба крила су имала стреласти облик, тј. крајеви крила су била померена ка репу авиона у односу на корен. Горње крило је било прилично издигнуто у односу на труп авиона што је омогућавало пилоту бољу прегледност из кабине и лакше напуштање авиона у случају опасности. Крила су се могла преклопити у назад према репу авиона што је олакшало паркирање авиона у хангарима. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су била направљена од дрвета пресвучена платном.

Aвион је имао класичан стајни трап са два точка опремљена гумама ниског притиска напред и еластичну дрвену дрљачу на репу авиона.

Варијанте авиона

DH.60T Moth Trainer/Tiger Moth — Војна верзија авиона за обука Де Хавилланд DH.60 Мот. Први прототип осам авиона DH.60T Moth Trainer/Tiger Moth.82 названа су Тигер Мот.
DH.82 Tiger Moth (Tiger Moth I) — Авион за основну обуку са два седишта, покретан клипним мотором де Хавилланд Џипси III, снаге 120 KS (89 kW); преименован у РАФ-у на Тигер Мот I.
DH.82A Tiger Moth (Tiger Moth II) — Авион за основну обуку са два седишта, покретан клипним мотором де Хавилланд Џипси Мајор, снаге 130 KS (97 kW), опремљен поклопцем преко кокпита за слепо (инструментално) летење, преименован у РАФ-у на Тигер Мот II.
DH.82B Tiger Moth III — Побољшана варијанта са мотором Де Хавилланд Џипси Мајор III, имао је шири труп, први полетео 1. октобра 1939. израђен је само један примерак.
DH.82C Tiger Moth — Верзија која се производила у Канади и прилагођена је оштријим климатским условима. Опремљен са клизним акрилним поклопцем кокпита са грејањем, кочницама и репним точком. Покретан је клипним мотором де Хавилланд Џипси Мајор, снаге 145 KS (108 kW), направљено је 1.523 примерака овог авиона (укључујући подтипове DH.82C-2 Menasco Moth I, DH.82C-4 Menasco Moth I, DH.82C-4 Menasco Moth II / Moth III са моторима Menasco услед недостатака мотора Џипси и ПТ-24 направљен са САД).
DH.82 Queen Bee — Беспилотне радио-управљане летилице, израђено је 405 примерака.
Thruxton Jackaroo — Авион двокрилац са кабином за 4 седишта, направљен од постојећих DH.82А ширењем трупа авиона. Модификовано је 19 авиона у Великој Британији.
DH.83 Fox Moth — Путнички авиона развијен на бази Тајгер Мот-а, има затворену кабину за путнике и отворени кокпит за пилота. Производио се у Великој Британији пре Другог светског рата и у Канади након рата.

Земље корисници

Аустралија
Белгија
Боливија
Бразил
Данска
Египат
Канада
Чехословачка
Чиле
Колумбија
Куба
Финска
Француска
Грчка
Индија
Иран
Ирак

Израел
Јужна Африка
Јордан
Холандија
Пакистан
Пољска
Португалија
Родезија
Норвешка
Нови Зеланд
Тајланд
Шведска
Шпанија
Шри Ланка
САД
Уједињено Краљевство
Југославија

Оперативно коришћење

Авион Де Хевиланд DH.82 Тајгер Мот се производио од 1932 до 1952. године. За тих 20 година укупно је произведено 8.868 примерака. У Великој Британији се производио у фабрици де Хевиланд еркрафт компани и Морис Мотор Лтд преко 7000 примерака. По лиценци је произведено у неколико земаља у свету: Канада (1548), Аустралија (1070), Нови Зеланд (133), Норвешка (38), Португалија (91) и Шведска (23). Прва примена ових авиона у школовању борбених пилота почела је фебруара 1932. године у РАФ-овој Централној пилотској школи и пред почетак Другог светског рата за обуку пилота у британским пилотским школама је било 500 ових авиона. До Другог светског рата Тајгер Мот је постао стандард за обуку пилота у свим земљама Комонвелта а и шире, јер је коришћен у преко 40 земаља широм света.

Коришћење у Југославији

Мада је Војно ваздухопловство Краљевине Југославије планирало да набави 50 авиона Тајгер Мот за потребе својих пилотских школа а та испорука је требало да се деси септембра месеца 1940. године до те испоруке због наступајућег рата није дошло. Априла месеца 1945. године РАФ је Југословенској Армији као војну помоћ испоручио 20 авиона Де Хевиланд DH.82 Тајгер Мот произведени у фабрици Морис. Један од тих авиона је био авион за везу Врховног штаба а остали су коришћени за обуку и тренажу војних пилота. Као не стандардни авион за обуку је у РВ коришћен од 1946 до 1948. године. Били су распоређени у Задру све до 1949. године, када је 16 преосталих апарата предато на употребу Ваздухопловном савезу Југославије и додељено аероклубовима за обуку спортских пилота и вучу једрилица. Последњи Тајгер је брисан из Југословенског регистра цивилних авиона 1964. године.

Сачувани примерак

Један примерак овог авиона се налази у Музеју ваздухопловства на аеродрому „Никола Тесла“ у Београду. Изложени примерак (фабрички број 86-470, евиденциони број 0902) добијен је од Енглеза 17. јануара 1945. године под ознаком NМ150. До маја 1947. године коришћен је у пилотским школама РВ, а потом је предат Ваздухопловном Савезу Југославије (ВСЈ) где је добио цивилну регистрацију YU-CHX, а музеју је додељен од аероклуба „Утва” Панчево. Рестаурисан је у бојама и ознакама какве су биле док је коришћен у Задру.

Сродни чланци

Литература

Димитријевић, Б.; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
Јанић, Чедомир; Огњан Петровић (2010). Век авијације у Србији 1910—2010 225 значајних летелица. YU-Београд: Аерокомуникације. . ISBN 978-86-913973-0-2.
Илић, Видосава (3/2004). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије“. Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 3: стр. 88-106. ISSN: 1450-684X.

Спољне везе

De Heviland DH.82 Tajger Mot