Де Хевиланд DH.60 Мот (енг. De Havilland DH.60 Moth), британски лаки једномоторни авион, двосед, двокрилац. Био је намењен за обуку пилота, путнички саобраћају и курирску службу. Производио се 20-их година 20. века у енглеској фирми де Хавиленд Еркрафт. Укупно је произведено 2 015 примерака. По лиценци, производио се у неколико земаља у свету.

Главни пројектант, авиона DH.60 Мот је Џефри де Хевиленд (енг. Geoffrey de Havilland), у току 1924. године, када је завршен и прототип, који је полетео 22. фебруара 1925. године. Развијен је на основу већег једномоторног авиона двокрилца DH.51.

Де Хевиленд DH.60 Мот је био једномоторни авион двокрилац, са структуром од дрвета, труп му је био обложен са шпером, а крила са платном. Био је двосед (пилот и један путник). Особеност овог авиона је била, што су му се могла склапати крила, тако да је за његов смештај у хангару било потребно много мање простора (принцип који се користи на носачима авиона). Његова једноставност, поузданост и ниска цена, омогућили су му масовну употребу, у приватном сектору између два рата (Енглеска 85%). На почетку производње, у авионе DH.60 Мот су уграђивани Реноови Сириус (Renault Cirrius) мотори, Сириус I од 45 kW (60 КС) и Сириус II од 75 kW (100 КС). Квалитет и карактеристике мотора су одговарали, али добављачи су били непоуздани па је де Хевиланд 1928. године направио сопствену фабрику за производњу авионских мотора. Производили су сличне линијске четвороцилиндричне моторе Џипси I од 75 kW (100 КС), са ваздушним хлађењем. Након тога развијен је јачи Џипси II од 90 kW (120 КС), па Џипси III мотор са висећим цилиндрима снаге од 90 kW (120 КС). Уградњом ових мотора побољшана је прегледност из пилотске кабине (цилиндри мотора нису смањивали видно поље пилоту). Даље су се мотори серије Џипси развијали у смеру повећања снаге Џипси Мајџор од 97,5 kW (130 КС), Џипси Мајџор 1C од 104 kW (145 КС), па Џипси Сикс мотор са 6 цилиндара, са од 150 kW (200 КС). Овај мотор је касније назван Џипси Квин (Gipsy Quenn).

У току серијске производње овог авиона, вршена су побољшања тако да се овај авион радио у неких 6 варијанти:

• DH.60 Мот/Сириус — са Сириус (Cirrius) моторима од 45 и 75 kW, направљено је 113 примерака, од чега 24 на основу лиценце,
• DH.60G Џипси Мот — са моторима Џипси I и II, направљено је 692 примерка од чега 98 на основу лиценце,
• DH.60G III Мот — са мотором Џипси III, направљено је 113 комада,
• DH.60M Мот — са мотором Џипси Мајџор (Gipsy Major), направљено је 753 примерка од чега 171 на основу лиценце,
• DH.60T Мот тренер — направљено је 64 примерака, (тренажни и авион за обуку за потребе ратног ваздухопловства РАФ),
• DH.60X Мот — направљено је 338 примерака, верзија са измењеним стајним трапом.

На авионе који су произведени у Канади су на стајне органе монтирани чамци па су ови авиони коришћени као хидроавиони. Верзије од -{DH.60M}- па надаље су комбиновано метално дрвена конструкција.

Укупно је произведено 2015 примерака авиона DH.60. По лиценци су рађени у Аустралији, Канади, Новом Зеланду, САД, Норвешкој и Финској. Коришћени су углавном за обуку пилота по аеро-клубовима, у пилотским школама РВ, за курирске послове и превоз поште, затим као приватни авиони за пословну употребу или за личне потребе као спортски авиони. Летели су широм света у: Аустралији, Аргентини, Аустрији, Белгиском Конгу, Бразилу, Канади, Кини, Чилеу, Данској, Египту, Етиопији, Финској, Немачкој, Мађарској, Ирској, Ираку, Индонезији, Индији, Норвешкој, Новом Зејланду, Парагвају, Пољској, Португалу, Јужној Африци, Јапану, Шпанији, Шведској, Великој Британији, САД и Југославији.

У Југославији између два рата летело је укупно 6 ових авиона, 4 су били у власништву Аеро клуба, а два у поседу приватних фирми. Један од ових авиона је био у поседу осијечког привредника Теодора Дрндарског, крајем 1937. године га је откупио АК Ниш, преживео је рат у Утви Панчево а после рата га је једно кратко време користило ЈРВ. Други се користио у Аеропуту за обуку пилота, авио-такси и превоз поште и новина. Првенствено је набављен за потребе навођења авиона и контроле запрашивања шума на планинским пределима Романије у јуну 1932. године, али се и користио и за многе друге послове за које се морао користити отворени авион, као што су: извиђање терена, снимање, бацање плаката, итд. Летео је доста дуго, а уништен је приликом бомбардовања земунског аеродрома априла 1941. године.

Поред ових 6 авиона DH.60 Мот који су коришћени у цивилне сврхе, Поморско ваздухопловство Краљевине Југославије је 1929. године купило три хидро авиона Де Хевиланд DH.60G Мот, а сарајевски огранак удружења „Јадранска стража“ је сакупило новац за куповину четвртог апарата као поклон Поморској ваздухопловној школи (овај авион је назван Сарајево). Касније 1936. године набављен је још један хидроавион Мот, тако да је укупан број ових авиона у ПВ износио 5 примерака. Ови авиони су коришћени за обуку пилота Поморског ваздухопловства Краљевине Југославије.

• Де Хевиланд DH.80A Пус Мот
• Де Хевиланд DH.82 Тајгер Мот
• Де Хевиланд DH.83 Фокс Мот
• Де Хевиланд DH.85 Леопард Мот
• Де Хевиланд DH.87 Хорнет Мот
• Де Хевиланд DH.89 Драгон Рапид

1. Чедомир Јанић, Јово Симишић, Више од летења - Осам деценија Аеропута и ЈАТ-а, Београд, 2007, isbn 978-86-7086-004-9
2. Бојан Димитријевић, коаутори Миладиновић П., Мицевски М., Краљевско ваздухопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944., Институт за савремену историју, Београд, 2012, isbn 978-86-7403-169-8
3. Сава Микић, Историја југословенског ваздухопловства, Штампарија Д. Грегорић, Београд, 1993.

1. Слика авиона де Хевиланд DH.60 Мот.
2. Технички подаци за авион DH.60G Џипси Мот.
3. Преглед де Хевиландових авиона
4. Техничке карактеристике авиона DH.51.
5. Југословенски регистар авиона
6. Британски регистар авиона
7. Де Хевиланд DH.60 Мот
8. Де Хевиланд DH.83 fox moth

De Heviland DH.60 Mot