Корисничке алатке

Алатке сајта


иво_сењанин_и_нећак_му

Иво Сењанин и нећак му

Иво Сењанин и нећак му је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Текст пјесме

0001    Чудан јунак поред Сења прође,

0002    Чудан јунак на коњу чудноме,

0003    На њему је руво чудновато,

0004    На глави му од злата челенка,

0005    Која вреди до три литре злата.

0006    Од Сења се штитом заклонио

0007    Да га млада не спазе Сењани,

0008    А од сунца свиленом марамом

0009    Да му б’јело не потавни лице.

0010    Потпази га Сењанину Ива,

0011    Па беседи осталој дружбини:

0012    „Браћо моја, Сењани јунаци,

0013    Чудан јунак поред Сења прође,

0014    Чудан јунак на коњу чудноме,

0015    На њему је руво чудновато,

0016    На глави му од злата челенка,

0017    Која вреди до три литре злата.

0018    Од Сења се штитом заклонио

0019    Да га млада не спазе Сењани,

0020    А од сунца свиленом марамом

0021    Да му бело не потавни лице.

0022    Радимо га устрелити стрелом!“

0023    Па потеже стрелу отровану,

0024    А за њиме сви сењски јунаци.

0025    Један стреља на коњу јунака,

0026    Други стреља коња под јунаком,

0027    Трећи стреља злаћену челенку.

0028    Који стреља на коњу јунака,

0029    Јунака је стрелом престрелио;

0030    Који стреља коња под јунаком,

0031    Коња стреља, испод коња стреља

0032    И промаша коња и јунака;

0033    Који стреља злаћену челенку,

0034    Високо је јунак престрелио.

0035    Беседи им Сењанину Ива:

0036    „Браћо моја, Сењани јунаци,

0037    Ил’ нећете ил’ баш не можете ─

0038    Проћи ће нам Туре на срамоту

0039    Сењску граду и сењски јунака!“

0040    Свита Иви тијо одговара:

0041    „Господару, Сењанине Иво,

0042    Ми оћемо и срцем и душом,

0043    Ми оћемо, али не можемо,

0044    Ми можемо, али нам не да се!“

0045    Стрелу запе Сењанину Ива

0046    И устрели на коњу јунака,

0047    Мртав јунак црној земљи паде ─

0048    А јунаци у мејану шећу

0049    Да се рујна понапију вина.

0050    Вино пили Сењани јунаци,

0051    Вино пили, па су бесидили

0052    Ријеч рече Сењанине Ива:

0053    „Браћо моја, Сењани јунаци,

0054    Ала ми је на мом срцу туга,

0055    Десна ме је забољела рука ─

0056    Чини ми се од рода је мога

0057    Јунак ког сам данас устрелио!“

0058    Па се шећу чудноме јунаку,

0059    И пита га Сењанине Ива:

0060    „Бога теби, незнани јуначе,

0061    Ког си рода, кога ли племена,

0062    Откуда си, од земље које л’ си,

0063    Имаш кога родјенога твога?“

0064    Или вели устрељен јуначе:

0065    „Имам ујка Сењанина Иву,

0066    Имам бабу бана Маријана,

0067    Имам мајку Сену Сењанкињу,

0068    Милу сеју Сењанина Иве,

0069    Па ме посла стара мила мајка

0070    До кољена Иве Сењанина

0071    Да ме учи ситну књигу малу

0072    И из руку избацити стрелу!“

0073    Њему вели Сењанине Иво:

0074    „Ој нећаче, рано материна,

0075    Ја сам ујко, Сењанине Иво,

0076    Ја сам ујко, не било га мајци,

0077    Ја сам тебе устрелио млада!

0078    Можеш ли ми ране пребољети ─

0079    Да раздерем танане кошуље,

0080    Да наберем лековита биља,

0081    Да завијем твоје ране грдне?“

0082    Одговара нејаки нећаче:

0083    „Да мој ујо, Сењанину Иво,

0084    Ти не дери танани кошуља,

0085    Ти не бери лековита биља,

0086    Не могу ти ране пребољети,

0087    Пребољети ране отроване ─

0088    Нису ране од Бога задане,

0089    Већ су ране ује рођенога!“

0090    То говори нејаки нећаче,

0091    То говори, с душицом бори

0092    И издану ујку на рукама.

0093    Лепо га је уја саранио,

0094    Јавор-сандук леп му сатесао,

0095    Шарен сандук к’о шарено јаје ─

0096    С леве стране те шарене гране,

0097    С десне стране ситне књиге мале.

0098    Јошт на лепшем месту укопа га,

0099    Раку копа крај друма царева,

0100    Око гроба столе пометао,

0101    Чело главе ружу усадио,

0102    А до ногу јелу усадио.

0103    До те јеле бунар ископао

0104    И за јелу добра коња свез’о:

0105    Који прође туд друмом царевим

0106    Ко ј’ уморан, нека отпочине,

0107    Ко је млађан, па је за кићење,

0108    Нек’ се кити ружицом руменом,

0109    А кога је обрвала жећца,

0110    Бунар има, нек’ утоли жећцу,

0111    Ко је јунак вредан за коњица,

0112    Нек’ га дреши, па нек друмом језди ─

0113    Све за здравље Иве Сењанина

0114    И за душу нејака нећака.

Литература

  • Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Ivo Senjanin i necak mu

иво_сењанин_и_нећак_му.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/16 20:20