Корисничке алатке

Алатке сајта


иво_подгорица

Иво Подгорица

Иво Подгорица је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Текст пјесме

0001    Подигну се Мемед-Арапине,

0002    иде Арап од града до града

0003    те јунаке на мејдан позивље,

0004    јунака се наћи не могаше,

0005    докле дође Московији славној,

0006    под стојнијем Петробургом градом.

0007    Ни у њем’ се не нађе јунака

0008    да Арапу на мејдан изиђе,

0009    а кад виђе Мехмед-Арапине,

0010    ту је Арап шатор разапео,

0011    па је тешки арач пресјекао:

0012    колико је у Русију кућах,

0013    на јунака тридесет дукатах,

0014    на ђевојку по седам дукатах,

0015    а свак’ оброк по јагње печено

0016    и барију вина црљенога,

0017    а три оке љеба бијелога.

0018    Кад то виђе русинска царица,

0019    пак је ситну књигу направила,

0020    у Земун је граду оправила

0021    на рукама Ива Подгорице,

0022    овако му говори царица:

0023    „Драги синко, Подгорица Иво!

0024    Да си спрешно Бечу бијеломе.“

0025    Кад је Ива књига допанула,

0026    мегдану се Србаљ домислио,

0027    пак с’ обуче што може најљепше,

0028    а свога се коња прифатио

0029    вјерена му љуба говорила:

0030    „А Иване, драги господаре!

0031    Ал’ је тебе књига допанула

0032    од лијепога мјеста Подгорице,

0033    од Перише, од брата твојега,

0034    али ти је Перо преминуо?“

0035    Иво мучи, ништа не говори,

0036    него пође Бечу бијеломе.

0037    Када круни цесаревој дође,

0038    дивно му се Србаљ поклонио,

0039    а љуби му руке и кољена,

0040    њега ћесар дивно дочекао,

0041    па му даде јуначко оружје,

0042    оправи га у Русију славну.

0043    А кад Иво у Русију дође,

0044    пред кољено русинске царице,

0045    дивно с’ Иво њојзи поклонио,

0046    а љуби је у бијеле руке,

0047    па царица њему говораше:

0048    „Добо дош’о, Иво капетане!

0049    Кажи право, тако био здраво,

0050    је ли какво мјесто Подгорица,

0051    је ли двина Зета земља славна,

0052    је ли каква црква на Цетиње?“

0053    Ал’ царици Иво одговара:

0054    „Дивно бјеше мјесто Подгорица,

0055    а још љепша Зета земља равна,

0056    но је клети Турци подузеше;

0057    дивна бјеше црква на Цетиње,

0058    ал’ је скоро Турци опалише.“

0059    Тадај вели русинкса царица:

0060    „Ај, Иване Подгоричанине!

0061    От’ ли поћи на мејдан Арапу?

0062    Ако би ти бог и срећа дала

0063    да Арапа добиш на мејдану,

0064    ја ћу тебе дивно даровати,

0065    биће тебе дика и пофала,

0066    пред господом турском и каурском.“

0067    Тадар вели Иво капетане:

0068    „Хоћу поћи, госпођо царице,

0069    хоћу поћи, ако нећу доћи.“

0070    Пак се Иво на ноге скочио,

0071    витеза се коња прифатио,

0072    пак отиде пољем широкијем,

0073    а кад Иво до Арапа дође,

0074    кад ли сједи Мехмед-Арапине,

0075    око њега русинске ђевојке

0076    те му црно измивају лице,

0077    тадај Иво вели Подгорица:

0078    „Ајд’ на ноге турска жабо црна!

0079    Нејмаш каде умивати лице,

0080    него ваља мегдан дијелити.“

0081    Одговара Мехмед-Арапине:

0082    „Младо момче, жалосна ти мајка!

0083    Која ј’ тебе на мејдан справила,

0084    нејмам нашто гријешити руке,

0085    нејмам о што ћорду мрцинити,

0086    него сједи попиј чашу вина.“

0087    А кад чуо Подгорица Иво,

0088    удри коња плетеном канџијом,

0089    на чадор му коња нагонио,

0090    рашћера му Московске ђевојке,

0091    а проли му седам чашах вина,

0092    окиде му коноп од чадора.

0093    А кад виђе Мехмед-Арапине,

0094    па срдито на ноге скочио

0095    и ћипи се коњу на рамена.

0096    Два се добра састала јунака,

0097    на бритке се сабље ударише,

0098    махну прије Мехмед-Арапине

0099    те удари Подгорицу Ива,

0100    на образ му рану задавао,

0101    али рече Подгорица Иво:

0102    „Сабљо моја, пуста останула,

0103    ја још мислим да си у јунака!“

0104    Па срдито бритком сабљом махну,

0105    тер Арапа удри иза врата,

0106    Иван му је главу осјекао

0107    пак је носи русинској царици,

0108    а царица дава му колајну,

0109    колаину од сувога злата,

0110    што јунаци носе око врата,

0111    од срца му благослов подала:

0112    „Драги синко, Иво Подгорица!

0113    Бог ти дао и богородица,

0114    ђе гођ, синко, на мејдан ходио,

0115    свуђ јуначки мејдан задобио!“

0116    Тако, брате, вјерни људи кажу,

0117    још је седам мејданах добио,

0118    покојна му и душа и рука.

Литература

  • Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Ivo Podgorica

иво_подгорица.txt · Последњи пут мењано: 2021/05/24 21:26