Опет Страхиња је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

0001    Прошетао војевода Јанко

0002    по Сибињу испод б’јеле куле,

0003    шетајући бесједио љуби:

0004    „А чули ме, моја вјерна љубо!

0005    Ти приправи господску вечеру

0006    е ћу позват сибињске банове

0007    на вечеру у моје дворове,

0008    да ја моје дарујем банове,

0009    одка’ су ме вргли за војводу,

0010    нијесам их ниједном дарова.“

0011    Вјерна га је послушала љуба,

0012    е приправи госпоцку вечеру,

0013    Јанк’ окупи сибињске банове

0014    на вечеру у своје дворове,

0015    за пуну су совру засједнули,

0016    даје доста војевода Јанко,

0017    даје доста пива и јестива,

0018    па он вјерној бесједио љуби:

0019    „А чули ме, моја вјерна љубо!

0020    Довати ми једну киту перја,

0021    једну перја, другу перјанице,

0022    е ћу моје дароват банове.“

0023    Вјерна га је послушала љуба,

0024    довати му једну киту перја,

0025    једну перја, другу перјанице,

0026    те ми Јанко дарује банове,

0027    неком перјем, неког перјаницом,

0028    не дарова бана најбољега,

0029    најбољега и од најбољега,

0030    најбољега Бановић-Страхину

0031    и Страиња бану бесјеђаше:

0032    „А тако ти, војевода Јанко!

0033    Ја л’ ме бана држиш најгорега,

0034    најгорега и од најгорега,

0035    ал’ на мене несташе дарови?“

0036    Но је Јанко њему бесједио:

0037    „А тако ми, Бановић-Страхина,

0038    не држим те бана најгорега,

0039    најгорега ни од најгорега,

0040    но те бана држим најбољега,

0041    ни на тебе несташе дарови;

0042    знаш ли, побро, јес’ ли запазио,

0043    ђе је нама остала срамота,

0044    а у оној Босни каловитој,

0045    у онога Кавге Бошњанина?

0046    Но ми хајде Кавги на мејдане,

0047    ако теби бог и срећа дадне,

0048    те добијеш Кавгу Бошњанина,

0049    и донесеш од злата кацију,

0050    тад’ ћу тебе добро даровати,

0051    бијеле ти дворе оградити,

0052    код мојијех, љепше од мојијех,

0053    даћу тебе кћерцу за љубовцу,

0054    и даћу ти цио товар блага,

0055    и даћу ти сабљу оковану!“

0056    Кад то чуо Бановић Страхиња,

0057    е отиде у своје дворове,

0058    текле јунак на дворове дође,

0059    ођеде се што може најљепше,

0060    а обуче танахну кошуљу,

0061    врх кошуље токе позлаћене,

0062    а врх токах црљену доламу,

0063    а на ноге копче и чакшире

0064    и на галву капу и челенку,

0065    крила су му пала на рамена,

0066    опаса се свиленијем пасом,

0067    за пас метну двије пушке мале,

0068    ни коване ни чекичоване,

0069    но у златни калуп слијеване,

0070    међу њима љутога ханџара,

0071    па оседла својега вранчића,

0072    узјаха се њему на рамена,

0073    а отиде друмом и планином,

0074    докле дође Босни скаловитој,

0075    пре’ дворове Кавге Бошњанина,

0076    ту он нађе Кавгину љубовцу

0077    и Страхиња њојзи помоћ зваше,

0078    она њему помоћ прифатила,

0079    а то вели Бановић-Страхиња:

0080    „А тако ти, Кавгина љубовца!

0081    Је л’ у дворе побратиме Кавга?“

0082    Но Кавгина бесједи љубовца:

0083    „Ајд’ отоле, један говедару!

0084    С таквијем се не братими Кавга,

0085    он етакве справја за говед’ма.“

0086    То Страхини жа и мучно било,

0087    па је удри руком уз образе,

0088    колико је удари лагахно,

0089    цикну млада к’о и змија љута

0090    и Кавги је ријеч бесједила:

0091    „Ђе си, Кавга, без тебе остала,

0092    ђе ме бију једни говедари.

0093    е бију ме за живота твога!?“

0094    Кад то чуо Кавга Бошњанине,

0095    намоли се на пенџер од куле,

0096    ал’ угледа Бановић-Страхињу,

0097    и Страхињи ријеч бесједио:

0098    „А ту ли си, курвин копиљане!“

0099    Па је голу дограбио ђорду,

0100    па ми трчи низ бијелу кулу,

0101    но му вели Бановић Страина:

0102    „Чујеш ли ме, Кавго Бошњанине!

0103    Не ид’ мене тако на мејдана,

0104    но извади ђога дебелога,

0105    а изнеси од злата канцију,

0106    да ми на њу мејдан дијелимо.“

0107    За то Кавга ни хабера нејма,

0108    ка Страхињи јуриш учинио.

0109    Кад се сташе два добри јунака,

0110    тек се сташе, тек се ударише.

0111    Сабјом махну Кавга Бошњанине

0112    те је тако удрио Страхињу,

0113    удари га по свилену пасу,

0114    пресјече му двије пушке мале,

0115    до меса је сабљу догонио,

0116    бог му даде меса не зађеде.

0117    А кад виђе Бановић Страхиња,

0118    ближе му се млао примакнуо,

0119    а побоље ћордом замахнуо

0120    и Турчина мало доватио,

0121    довати га по бијелу врату,

0122    док од Кавге одскочила глава,

0123    па уљезе у подруме нове,

0124    изведе му коња дебелога,

0125    па уљезе у дворе бијеле,

0126    те по двору покупио благо,

0127    и он нађе од злата кацију,

0128    и узе му вјереницу љубу,

0129    пак отоле те се подигнуо,

0130    отиша је гором и планином,

0131    пређе зоре и бијела дана

0132    у дно поља Сибињскога дође.

0133    Но порани Јанкова љубовца,

0134    поранила те иде на воду,

0135    а кад дошла на воду студену,

0136    ал’ погледа небу ка западу,

0137    и вруће је угријало сунце,

0138    хитро иде на своје дворове

0139    и то Јанку господару каже:

0140    „Знат да ти је, господару Јанко!

0141    Виђох чудо прије негледано,

0142    ђе м’ огрија од запада сунце.“

0143    А Јанко се дивно авизаје,

0144    истрчаје на бедем од града

0145    те обори тридесет баљемезах,

0146    па Страхињи у сретање пође

0147    и дивно се даром дариваше.

0148    Све му даје од Сибиња Јанко,

0149    све му даје што му обећао

0150    и дворе му Јанко оградио,

0151    код својијех љепше од својијех,

0152    а даде му кћерцу за љубовцу,

0153    и даде му цио товар блага,

0154    и даде му сабљу оковану,

0155    па Страина Јанка даровао,

0156    он му даде од злата кацију

0157    и Кавгину са раменах главу.

• Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

---

Opet Strahinja