Женидба Мусића Стевана

Женидба Мусића Стевана је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    Од како је свијет настануо

0002    Није цвијет љепши постануо,

0003    Што се каже у Будимском граду,

0004    У Будимског краља Матијаша

0005    Ај танана Будимка ђевојка,

0006    Кћери драга краља Матијаша.

0007    То се чудо по свијету чуло,

0008    То зачуо Мусићу Стеване

0009    У Леђару граду бијеломе,

0010    Како чуо, отимари ђога,

0011    А понесе за ашлука благо,

0012    Ђогу ти се на рамена баци,

0013    На глас пође будимскоме краљу,

0014    Здраво пође, до Будима дође.

0015    Кад Будиму на капију сиђе,

0016    Стевану се отворила врата,

0017    Прогна коња граду уз чаршију,

0018    Стеван дође под краљеве дворе,

0019    Ал’ га виђе краљу Матијашу,

0020    А на млађњ црклет учинио,

0021    Под Стеваном коња уватише,

0022    Примише му свијетло оружје,

0023    Добра коња у топле подруме,

0024    А оружје на нове арове,

0025    А Стевана на високу кулу.

0026    Матијаш га дочекао дивно,

0027    Мрке каве и бистре ракије

0028    А по томе сваке ђаконије,

0029    А највише вина из Видина.

0030    Пију вино, разговарају се,

0031    А кад били у највише пиво,

0032    Но што рече Мусићу Стеване :

0033    ”Чули мене, краљу Матијашу,

0034    ”Ти не питаш, ја ти не кажујем,

0035    ”Нијесам се јунак потежио

0036    ”Да испијам у Будиму вино,

0037    ”Но сам чуо али од другога,

0038    ”Ђе у тебе постала ђевојка,

0039    ”Људи кажу да је доста дивна,

0040    ”Па се јунак јесам потежио

0041    ”На глас тебе и твоје поштење,

0042    ”Оћеш ли ми дароват’ ђевојку,

0043    ”Да будемо главни пријатељи? ”

0044    А кад чуо краљу Матијашу,

0045    Он овако ријеч бесједио :

0046    ”Оћу богме, Мусићу Стеване,

0047    ”А ђе ћу је боље удомити,

0048    ”Него за те, катану царева. ”

0049    А кад чуо Мусићу Стеване,

0050    Он извади иљаду цекина,

0051    Прву ријеч даде за ђевојку,

0052    Па извади и другу иљаду,

0053    Те дарива свасти и пунице,

0054    А извади и трећу иљаду,

0055    Те дарива софру и синију,

0056    Ђе је био ладно вино пио;

0057    Тадер просу бурму и прстење,

0058    И уза ње од злата јабуку,

0059    На јабуку свадбу уговара :

0060    ”Ова свадба полу од године,

0061    ”Од садашњег дана Митровога,

0062    ”До прољетна дана Ђурђевога

0063    ”Док ја пођем, до Будима дођем,

0064    ”А планине окопне снијегом,

0065    ”Горица се приокити листом,

0066    ”Црна земља травом и цвијетом,

0067    ”А окупим свата пет стотина,

0068    ”Моји могу коњи путовати,

0069    ”Да не харче јечма и сијена,

0070    ”Доћи оће славан данак Ђурђев,

0071    ”Онда ћу ти по ђевојку доћи.”

0072    То рекоше, свадбу углавише.

0073    Отолен се Стеван подигао,

0074    Пунице га даром даровале,

0075    Друге су му свасти даровале,

0076    Треће дају тасте и шуреви,

0077    Пође Стеван у Леђара града,

0078    Здраво пође и свом дому дође.

0079    Ту му мајка шенлук учинила

0080    На Леђару стотину топова,

0081    Ђе је Стеван цуру испросио,

0082    Себи драгу, мајци измећара.

0083    Но Стевану лоша срећа била,

0084    У који је данак испросио,

0085    У они се тешко разболио

0086    Вас од огња и од срца жива,

0087    Он болује за седам година,

0088    Нит’ умире, нит’ му лакше бива,

0089    Док његово усануло т’јело,

0090    Све од муке и од огња жива.

0091    То зачуо краљу Матијашу,

0092    Ђе је Стеван мука допануо,

0093    Па отолен ситну књигу пише,

0094    Одасла је у Леђара града,

0095    А на руке Мусићу Стевану :

0096    ”Зете мио Мусићу Стеване,

0097    ”Знати мож’ли, није било давно,

0098    ”Кад у мене испроси ђевојку,

0099    ”Ево има седам годиница,

0100    ”Ни је водиш, ни је одустајеш.

0101    ”Мио зете Мусићу Стеване,

0102    ”А док ружа ћета на бејару,

0103    ”Свак је граби и мирише на њу ;

0104    ”Кад увене, нико и не аје.

0105    ”Застаје ми у двору ђевојка,

0106    ”Но је води, ал’ је одустаји,

0107    ”Остари ми на бијелу кулу.

0108    ”Од Бога је велика гријота,

0109    ”Од народа брука и срамота,

0110    ”Све о тебе и о твоју душу. ”

0111    Кад Мусићу така књига дође,

0112    Проучи је, па је заплакао,

0113    У болести књигу начинио,

0114    Одасла је краљу и ђевојци,

0115    Нек с’ удаје, са срећом јој било!

0116    ”Ја се нигда оженити нећу

0117    ”Прије земље и камена станца. ”

0118    Књига пође и у Будим дође,

0119    Кад краљ виђе што му Стево пише,

0120    Жао му га као сина свога.

0121    Краљ пуштио у свијет телара:

0122    Мусић Стеван пустио ђевојку.

0123    То се чудо на далеко чуло,

0124    То зачуо Задранин-Тодоре,

0125    Баш у Задру граду бијеломе,

0126    Како зачу, тимари дорина,

0127    А насуо џепове дуката,

0128    Дорату се на рамена баци,

0129    Оћера га сентом и свијетим,

0130    Док Будиму на капију дође,

0131    На граду се отворише врата,

0132    Тодор прође градом уз чаршију,

0133    Докле сиђепод краљеве дворе,

0134    Ал’ га виђе краљу Матијашу,

0135    Па млађијем црклет учинио,

0136    Те Тодору дора приватили,

0137    Добра коња у топле подруме,

0138    Њему доста јечма и сијена,

0139    А Тодора на бијелу кулу.

0140    Дадоше му каву и ракију,

0141    А по томе сваку ђаконију.

0142    Пију ладна вина из Видина,

0143    Кад су били у највише пиво,

0144    Те им винце уљезе у лице,

0145    Пјани били, па су бесједили,

0146    Но што рече Задранин Тодоре :

0147    ”Матијашу, из Будима главо,

0148    ”Ја сам чуо баш у Задру моме

0149    ”Да ти имаш лијепу ђевојку,

0150    ”Испрошена а сад остављена,

0151    ”Јунак јесам, па се потежио,

0152    ”И дората коња уморио.

0153    ”И сам себе чело ознојио,

0154    ”А на глас се тебе потежио,

0155    ”Хоћеш ли ми поклонит’ ђевојку,

0156    ”Да будемо главни пријатељи,

0157    ”Да питамо један за другога,

0158    ”Да идемо један у другога? ”

0159    Кад то чуо краљу Матијашу,

0160    Даде му је, ријеч не учини.

0161    Тодор баци иљаду дуката,

0162    Прву ријеч, испроси ђевојку ;

0163    А извади и другу иљаду,

0164    Те дарива свасти и пунице ;

0165    А извади и трећу иљаду,

0166    Те дарива тасте и шуреве ;

0167    Они њега, што је за којега :

0168    Таст му даје суру бедевију

0169    Оракћену и опусаћену,

0170    Двије шуре, два копља од злата,

0171    А пуница под мрчаном ђорду,

0172    Вјереница златне бокчалуке.

0173    Тодор просу сребрно прстење,

0174    И уза ње од злата јабуку,

0175    На јабуку свадбу уговара :

0176    ”Ова свадба два мјесеца дана.

0177    ”Докле Задру дођем бијеломе,

0178    ”И покупим свата три стотине

0179    ”И Будиму по ђевојку дођем,

0180    ”Оће проћи два мјесеца дана. ”

0181    То рекоше, на ноге скочише,

0182    Дората му коња изведоше,

0183    Тодор му се на рамена баци,

0184    Оћера га путем пријекијем.

0185    Куд год иђе, у Задар се сиде,

0186    И на кулу шенлук учинио,

0187    Ђе у краља испроси ђевојку,

0188    И на прешу покупи сватове,

0189    Побратиме, пуно пет стотина,

0190    Будиму се диже по ђевојку ;

0191    Петнаест је дана оставио,

0192    Док Будиму граду долазио.

0193    Ту га краљу дочекао дивно,

0194    И љепши им конак учинио,

0195    По двојицу и по четворицу,

0196    По петину и по деветину,

0197    Да је њима љепше на конаку.

0198    Ту ноћили и било им дивно,

0199    Кад у јутру бијел дан свануо,

0200    Уранио чауш од сватова,

0201    Танко викну, добулама рикну,

0202    Ударише зиле и борије,

0203    И велике влашке даворије:

0204    ”Азур алај, кита и сватови,

0205    ”Да ранимо, да не примрчемо,

0206    ”Да раније конак уватимо,

0207    ”Далеко је Задру бијеломе,

0208    ”Туђи људи, не знамо им ћуди,

0209    ”Ко је коњик, притежи колане,

0210    ”Ви пјешаци, на ноге опанке,

0211    ”Ђевер-башо, изводи ђевојку. ”

0212    Кад чауша свати разумјеше,

0213    Сви на ноге лагане усташе,

0214    Барјактари развише барјаке,

0215    Ђевер-баша изведе ђевојку,

0216    Изађоше два краљева сина,

0217    Изведоше ата четвртака,

0218    Нити јата ни прије ковата,

0219    Нањ узјаше сеју јединицу ;

0220    И изађе краљу и краљица

0221    Изнијеше сватовске дарове :

0222    На коњике дају бокчалуке,

0223    На пјешаке срмајли јаглуке,

0224    Барјактару на барјак јабуку,

0225    А Тодору коња и ђевојку,

0226    Па отолен дома полазише.

0227    Но кад били пољем Будимскијем,

0228    Ал’ да видиш Будимке ђевојке,

0229    Догна коња господару своме,

0230    Па овако њему бесједила :

0231    ”Господару, Задранин-Тодоре,

0232    ”Ако свате обрнути нећеш

0233    ”Кроз Леђара града бијелога,

0234    ”Дојавићу (да ја виђу?) мога заручника,

0235    ”Од Леђара Мусића Стевана,

0236    ”Да ми аман даде опроштење,

0237    ”Ја ти тамо ни макнути нећу. ”

0238    ”Ту су Божју вјеру уватили,

0239    И отоле свате окренуо,

0240    А кад био кроз града Леђара,

0241    Ту ђевојка свате уставила,

0242    И ђевере руком отурила,

0243    Ево ти је Стевановој кули.

0244    А кад дође под бијелу кулу,

0245    Под њом нађе Стеванову мајку,

0246    Рони сузе низ бијело лице.

0247    Ђевојка јој божју помоћ дава,

0248    Она јој је здрављем приватила :

0249    ”Да си здраво, лијепа ђевојко! ”

0250    Пошто чује лијепа ђевојка :

0251    ”Стара бако, Стеванова мајко,

0252    ”Што ти сузе рониш низ образе? ”

0253    Она јој је право каживала :

0254    ”Тодор води Будимку ђевојку,

0255    ”Заручницу мог Стевана сина,

0256    ”Не била му од Бога суђена! ”

0257    Па за руку увати ђевојку,

0258    Уведе је свом Стевану сину.

0259    Она љуби свога господара,

0260    А Стеван је очим’ погледао,

0261    И овако бесједи ђевојка :

0262    ”Господару, Мусићу Стеване,

0263    ”На ти јаглук од бијеле свиле,

0264    ”На њему је тридесет узала,

0265    ”У њему је тридесет љекова,

0266    ”Обишла сам тридесет градова,

0267    ”Седам баци у воду Бистрицу,

0268    ”Те се с њима купај и умивај ;

0269    ”Седам баци у своју постељу,

0270    ”Те их рани и на њима спавај ;

0271    ”Седам баци огањ ватри живој,

0272    ”Те се кади и на ње окади! ”

0273    Узе Стеван тридесет љекова,

0274    Како узе, у пут преболио,

0275    И од земље на ноге скочио,

0276    Па пошета Задранин-Тодору,

0277    И овако њему бесједио :

0278    ”Чу ли мене, Задранин-Тодоре,

0279    ”Ево тебе сестра моја драга,

0280    ”Те је води Задру бијеломе,

0281    ”Ја ти не дам Будимку ђевојку,

0282    ”Но ако ћеш да је дијелимо

0283    ”Јал’ на пушке, јал’ на оштре сабље. ”

0284    Тодор не шће кавге ни инада,

0285    Но му даде Будимку ђевојку,

0286    А узе му Анђелију младу,

0287    И бидоше главни пријатељи.

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.
Штампање