Женидба Ива Сењанина је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846.

На почетку пјесме другови Иве Сењанина га питају што се не жени. Он им одговара да га не занима ниједна друга до муслиманка Хајка од Удбине, сестра Фрце Ибрахима. Нуди награду свакоме ко би је довео, али се не јави нико до Комнен барјактар. Он окупи око себе још 30 Сењана и заједно крену на Удбину. Касније почне да их прати и Сењанин Иво. Док су прешли Велебит и дошли близу Удбине, већ су се скоро сви Сењани потајице разбјежали и отишли у Сењ, па Комнен вели Ивану да га сачека недалеко града, а да ће он сам ићи даље. Крчмарица Јела сакрије Комнена у вински подрум у Удбини. Крчмарица му касније каже да турских јунака сада нема у Удбини, и да Хајка није испрошена, и како ће до ње доћи. Комнен успјева да отме Хајку и бјежи са њом на коњу. Уз пут успије да одбије потјеру и убије три турска јунака. Нешто касније већ у планини налази на Турке удбињане и дјевојке које су они заробили. Убија главног а остали се разбјеже мислећи да је у питању сењска потјера. Комнен ослободи дјевојке и заједно са њима креће према Сењу. Тамо га одлично дочекају и све прослављају.

Може се закључити да је пјесма настала у 16. или 17. вијеку, док је Сењ био под контролом Аустрије, а Удбина у Лици под контролом Турске.

0001    Вино пију тридесет Сењана

0002    У бијелу Сењу на камењу,

0003    У дворове Сењанина Иве,

0004    И са шњима Сијењанин Ива,

0005    Са шњим брат му Комнен барјактаре.

0006    Баш се добро напојили вина,

0007    Па беседи један од Сењана:

0008    „О Иване, Сењски капетане!

0009    „Ја за што се не ожениш, Иво?

0010    „Да ли не маш за женидбу блага,

0011    „Да л’ ти нико не даје девојку?”

0012    Још му ништа Ива не поврну,

0013    А беседе тридесет Сењана:

0014    „Баш истина, Сијењанин-Иво!

0015    „Ако не маш за женидбу блага,

0016    „Нас ето не тридесет Сењана,

0017    „Сваки ће ти позајмити блага,

0018    „Ишти, Иво, у кога ти драго;

0019    „Ако нико не даје девојку,

0020    „Нас ето не тридесет Сењана,

0021    „Сваки има у двору девојку,

0022    „Који секу, који милу ћерку;

0023    „Ишти, Иво, коју тебе драго,

0024    „Свак ће дати за тебе девојку.”

0025    Ал’ се Иво у грот насмејао,

0026    Па беседи међу свога друста:

0027    „Браћо моја, тридесет Сењана!

0028    „То од тога није ни једнога:

0029    „Имам блага, колико ми драго,

0030    „Градио би десет манастира,

0031    „А некмоли себе оженио;

0032    „Свак би дао за мене девојку,

0033    „Ал’ ја нигде поискао несам;

0034    „Нити ћу се јунак оженити

0035    „Ни Српкињом, ни другом Туркињом

0036    „Док је Хајка Туркиња девојка

0037    „У Удбине града бијелога

0038    „Мила сека Фрце Ибрахима;

0039    „И ко би ми задобио Хајку,

0040    „Дао бих му три товара блага,

0041    „Дао бих му токе са прсију

0042    „Сама злата од четири оке,

0043    „Дао бих му танка џефердана,

0044    „Која пушка мало нишан гађа:

0045    „Черек хода усмрти јунака.”

0046    Кад то рече Сијењанин Иво,

0047    Саслушаше тридесет Сењана,

0048    Сви тридесет к земље погледаше,

0049    Како расте трава на завојке,

0050    Како дојке у добре девојке;

0051    Не сме му се нико подватити,

0052    Да доведе Хајку из Удбине;

0053    Ал’ не гледа Комнен барјактаре,

0054    Он не гледа, како трава расте,

0055    Него право Сијењанин-Иву,

0056    Он се смеје, Ивану говори:

0057    „Јел’ истина, Сијењанин-Иво,

0058    „Да би дао танка џефедана,

0059    „Који би ти задобио Хајку?”

0060    Ал’ говори Сијењанин-Ива:

0061    „Ето, брате, Божа вера тврда!

0062    „Не шалим се, но истину кажем,

0063    „Штогођ рекох, порекнути не ћу;

0064    „Но ко би ми задобио Хајку,

0065    „Дао бих му три товара блага,

0066    „И баш моје токе са прсију,

0067    „А и мога танка џефердана;

0068    „Теке камо јунак да се нађе,

0069    „Да добије Хајкуну девојку?”

0070    Кад то зачу Комнен барјактаре,

0071    Он поскочи на ноге јуначке,

0072    Па развија крстата барјака,

0073    А под барјак озивље дружину:

0074    „Ког је мајка родила јунака,

0075    „Нек сад са мном ка Удбине пође;

0076    „Ако Бог да и срећа јуначка,

0077    „Те ми тамо добијемо Хајку,

0078    „Па с’ одонуд здраво поврнемо,

0079    „И дођемо здраво у Сијење,

0080    „Делићемо три товара блага,

0081    „Делићемо токе Иванове,

0082    „Само пушку поделити не ћу.”

0083    Кад то чули Сијењски јунаци,

0084    Одвоји се тридесет Сењанина,

0085    Комнену се под барјак сабраше,

0086    И тако му Божу веру даше,

0087    Да ће шњиме ка Удбине поћи.

0088    Па је мало време постојало,

0089    Крену чету Комнен барјактаре,

0090    Те полази горе уз планину,

0091    Баш науми право ка Удбине,

0092    Да би како задобио Хајку.

0093    Но кад виде Сијењанин Ива,

0094    Где му Комнен оде ка Удбине

0095    И понесе танка џефердана,

0096    Тад’ се Иво и сам опремио,

0097    Другу пушку за себе узео,

0098    Па отиде и он за Комненом

0099    Кад су били горе у планине

0100    На појило, где се поји стадо,

0101    Ал’ кад воде стадо у пландишту,

0102    Пландоваше под јелом зеленом,

0103    Код њег’ седи лијепа девојка,

0104    На ђерђефу ситан везак везе.

0105    Један јарац зађе по овцама,

0106    Те ју поче стадо растериват’,

0107    А за муку лијепе девојке,

0108    Где ју јарац растерује стадо;

0109    Жао ју је ђерђеф потурити,

0110    Да потера јарца из оваца,

0111    Па тек стаде онда јарца клети:

0112    „Кеца, јарче, допаднуо мука!

0113    „Немој мене протериват’ стадо.”

0114    То беседи лијепа девојка,

0115    А све слуша Комнен барјактаре

0116    Покрај воде из зелене траве,

0117    Па дозива два касапа млада:

0118    „И’те, вели, уватите јарца,

0119    „Изведите мало из оваца,

0120    „Не кољ’те га, но жива одер’те,

0121    „Па пуштите опет међу овце.”

0122    Отрчаше два касапа млада,

0123    Уватише јарца у овцама,

0124    Изведоше мало из оваца,

0125    Не заклаше, но жива одреше,

0126    Па пуштите опет међу овце.

0127    Вређа јарца вуна од оваца,

0128    Он се криви, до Бога се чује,

0129    Свети му се лијепа девојка.

0130    То гледао Комнен барјактаре,

0131    Па говори свему своме друсту:

0132    „Видите ли, моја браћо драга!

0133    „Каке муке јесу на тем јарцу,

0134    „Грђе муке јесу у Турака;

0135    „Ко не може таке муке трпет’,

0136    „Сад нека се у сијење врне.”

0137    То беседи Комнен барјактаре,

0138    Па разгледа опет по дружине;

0139    Ал’ да видиш чуда великога!

0140    Све му друсто изгубило лице,

0141    А из лица изгуби се крвца!

0142    Собом мисли Комнен барјактаре:

0143    „Фала Богу, рђавога друста!

0144    „Како брже променише лице,

0145    „А из лица изгубише крвцу,

0146    „Ја да буде негде на мегдану,

0147    „Да ми нешто до невоље дође,

0148    „Каку би ми помоћ учинили?”

0149    То тек мисли, ништа не говори,

0150    А окрену опет уз планину.

0151    Доке Кунор планину проходи,

0152    Те силази у мете Удбинске,

0153    Онде јесте ноћцу преноћио.

0154    Кад у јутру јутро освануло,

0155    Половину нестало му друста:

0156    Врнули се ноћу ка Сијењу

0157    Без питања и његова знања.

0158    Нема куде Комнен барјактаре,

0159    Но с половин’ оде ка Удбине.

0160    Кад је био близу до Удбине,

0161    Под Удбином у зелена луга,

0162    Онде једну ноћцу преноћио.

0163    Док у јутру јутро освануло,

0164    Још му полак не освану друста:

0165    Врнули се у бијело Сење

0166    Без питања и његова знања;

0167    Салт самшести био освануо,

0168    И ту са шњим Сијењанин Ива,

0169    И он гледа, да ка Сењу бега.

0170    Кад то виде Комнен барјактаре,

0171    Ел од друста ништа вајде нема,

0172    Он говори Сијењанин-Иве:

0173    „Ходи брате, Сијењанин-Иво!

0174    „Седи с друстем у зелену лугу,

0175    „Док се врнем из Удбине беле,

0176    „Да ја идем тевдил у Удбину,

0177    „Да уводим по Удбине беле,

0178    „Да л’ су дома Удбински јунаци,

0179    „Који дижу чету на Србина:

0180    „Да л’ је дома Хрњо Мустафа-ага,

0181    „Јели дома Гледић Осман-ага,

0182    „Да л’ је дома Зуко барјактаре,

0183    „Да л’ је дома Ковачина Рамо,

0184    „Јели дома Токовић Османе,

0185    „Јели дома стари Ћејван-ага,

0186    „Да л’ је дома будалина Тале,

0187    „Да л’ је дома Фрцо Ибрахиме;

0188    „Ако Бог да и срећа јуначка,

0189    „Те не бидну у Удбине беле,

0190    „Но се десе негде на крајине,

0191    „Ласно ћемо задобити Хајку.”

0192    То беседи Комнен барјактаре,

0193    Па по среде узе џефердана,

0194    Те отиде право у Удбину.

0195    Кад је био у Удбину белу

0196    На механу крчмарице Јеле,

0197    Божу помоћ називао Јеле:

0198    „Божа помоћ, крчмарице Јело!”

0199    Одговара крчмарица Јела:

0200    „Да’ Бог добро, Комнен-барјактаре!”

0201    Расрди се Комнен барјактаре,

0202    Па с’ на Јелу лоше намрштио:

0203    „Кучко једна, крчмарице Јело!

0204    „Што ти Турке градиш каурима?”

0205    Насмеја се крчмарица Јела,

0206    Па говори Комнен-барјактару:

0207    „Црн ти живот, Комнен-барјактаре!

0208    „Тебе с’ чини, ја те не познајем,

0209    „Загари те Удбински познају,

0210    „А камо ли момци и девојке?”

0211    Кад то чуо Комнен барјактаре,

0212    У чуду се брзо досетио,

0213    Те говори крчмарице Јеле:

0214    „Богом сестро, крчмарице Јело!

0215    „Прими Бога и светог Јована,

0216    „Сакриј мене данас у Удбине,

0217    „Немој мене Турком да прокажеш!”

0218    Ал’ девојка рода јуначкога,

0219    Прими Бога и светог Јована,

0220    Па сакрива Богом побратима

0221    У подруме, где ју стоји вино,

0222    Те га држа догођ греја сунце;

0223    Седе сунце, а паде сумраче,

0224    Тад’ отиде крчмарица Јела,

0225    Те отвори на подруму врата,

0226    Па извади Богом побратима:

0227    „Иди с Богом, куд је тебе драго,

0228    „Ја т’ заиста проказати не ћу.”

0229    Тад’ говори Комнен барјактаре:

0230    „Молим тебе, Богом посестримо!

0231    „И тако ти нашега братинства!

0232    „Да ми кажеш, што те гођ запитам:

0233    „Јесу л’ дома Удбински јунаци,

0234    „Што све дижу чету на Србина:

0235    „Јели дома Хрњо Мустаф-ага?

0236    „Да л’ је дома Гледић Осман-ага?

0237    „Да л’ је дома Ковачина Рамо?

0238    „Јели дома Токовић Османе?

0239    „Јели дома Зуко барјактаре?

0240    „Да л’ је дома стари Ћејван ага?

0241    „Јели дома будалина Тале?

0242    „Јели дома Фрцо Ибрахиме?”

0243    Онда каже крчмарица Јела:

0244    „Побратиме, Комнен-барјактаре!

0245    „Истина, ћу тебе право казат’,

0246    „Веруј Бога и светог Јована,

0247    „Да т’ јамачно преварити не ћу:

0248    „Ту од тијех нема ни једнога,

0249    „Одвео их Хрњо Мустаф-ага

0250    „Ка вашему бијелу Сијењу,

0251    „Да би каки шићар шићарили,

0252    „Јали негде робље заробили.”

0253    Онда вели Комнен барјактаре:

0254    „Ја молим те, Богом посестримо!

0255    „Знаш ли штогод за Хајкуну казат’,

0256    „Сестру милу Фрце Ибрахима:

0257    „Да ју није когод запросио?

0258    „И ако је млада запрошена,

0259    „Тек да није само однешена?”

0260    Но говори крчмарица Јела:

0261    „Ој Бога ми, Богом побратиме!

0262    „Баш ју нико није запросио,

0263    „А некмоли младу однесао.”

0264    Још је пита Комнен барјактаре.

0265    „А Бога ти, Богом посестримо!

0266    „Би ли мене могла научити,

0267    „Ја како бих задобио Хајку?

0268    „Сам’ у моје руке да добијем,

0269    „Па што Бог да и срећа јуначка;

0270    „Само т’ питам, како ћу добити,

0271    „Не питам те, како ћу бегати.”

0272    Ал’ говори крчмарица Јела:

0273    „Ој Бога ми, Богом побратиме!

0274    „Ја ћу тебе ласно научити,

0275    „Ти како ћеш Хајку придобити:

0276    „Право иди пред њине дворове,

0277    „Пред дворове после по јације,

0278    „Па закуцај халком на вратима,

0279    „А подвикни гласом Муставиним:

0280    „ „Бре овамо, Богом посестримо!

0281    „ „Отвори ми на авлије врата,

0282    „ „На руке ми отежала Анђа,

0283    „ „А Сијењске ране одолеле,

0284    „ „Пристигла ме од Сења потера.” ”

0285    „Баш ћеш онда преварити Хајку,

0286    „Те ће тебе отворити врата;

0287    „Јер кад пође Хрњо Мустаф-ага

0288    „И поведе чету из Удбине,

0289    „Он је с Хајком Богом побратиме,

0290    „Па се Хајке тврдо зафалио:

0291    „ „Надај ми се, Богом посестримо!

0292    „ „Кад се врнем од Сијења бела,

0293    „ „Донећу ти дилбер Анђелију,

0294    „ „Сестру милу Сењанина Иве

0295    „ „И онога Комнен-барјактара.” ”

0296    „Но да чујеш, Богом побратиме!

0297    „Ако да Бог и срећа јуначка,

0298    „Те ти тамо задобијеш Хајку

0299    „И изнесеш из Удбине беле,

0300    „Кад ти биднеш у поље Удбинско

0301    „Спрема тврде куле карауле,

0302    „Ту је Хрњо оставио друста,

0303    „Оставио три његова друга,

0304    „Да чувају стражу од Србина,

0305    „Да Удбину Срби не харају,

0306    „И да му се до невоље нађу,

0307    „Ако стану бегат’ од Сијења

0308    „Да их онде припомогне друсто;

0309    „Баш је онде стари Ћејван-ага,

0310    „И са шњиме Таде будалина,

0311    „Његов сестрић Фрца Ибрахиме.”

0312    Све то слуш’о Комнен барјактаре

0313    Па отиде право кроз Удбину,

0314    Пред дворове Фрце Ибрахима,

0315    Пред дворове после по јације,

0316    Па закуца халком на вратима,

0317    А подвикну гласом Мустафинем:

0318    „Посестримо, Хајкуна девојко!”

0319    Одазва се Хајкуна девојка,

0320    Ал’ говори Комнен барјактаре:

0321    „Отворај ми на авлије врата,

0322    „На руке ми отежала Анђа,

0323    „Сијењске ми ране одолеле,

0324    „А пристиже од Сења потера,

0325    „Са свим ми је друсто изгинуло.”

0326    Кад то чула Хајкуна девојка,

0327    Залуду јој, што је мудра била,

0328    Но се она била преварила,

0329    Баш помисли, да Мустафа виче,

0330    Те отвори на авлије врата.

0331    Како Хајка отворила врата,

0332    Засјаше се токе на хајдуку,

0333    Позна Хајка Сењскога хајдука,

0334    Па учини, да се натраг врне;

0335    Али ђипи Комнен барјактаре,

0336    Те довати Хајкуну девојку,

0337    Довати ју за бијелу руку,

0338    Једном руком за руку девојку,

0339    Брго другом за бијела уста,

0340    Не даде ју више дати гласа;

0341    Па извади танане мараме,

0342    Те ју тврдо завезао уста,

0343    Па ју тури на раме јуначко,

0344    Па поврх ње пасом опасује,

0345    Док ју добро пасом утврдио,

0346    Па још озго од мача каишем;

0347    Па побеже из Удбине беле,

0348    Оде право пољем Удбинскијем

0349    И однесе Хајкуну девојку.

0350    Док у јутру јутро освануло,

0351    Зора га је била забелела

0352    Проћу пусте куле карауле.

0353    Подранио стари Ћејван-ага,

0354    Па он гледа преко поља равна,

0355    Угледао Комнен-барјактара,

0356    Али Ћејван познати не може,

0357    Шта је оно усред поља равна,

0358    Већ потеже на белцу колане,

0359    Па се белцу на рамена маши

0360    И отиде пољем широкијем.

0361    Кад достиже Комнен-барјактара,

0362    Како приђе, Комнена познаде,

0363    И позна му Хајку на леђима,

0364    Па потрже злаћена кубура,

0365    Те да гађа са леђа јунака,

0366    Ал’ не може од Хајке девојке,

0367    Већ залази њему испријека;

0368    Док он њему испријека зађе,

0369    Комнен нави танка џефердана,

0370    Нави њега с десна на лијево,

0371    Те погледа стаар Ћејван-агу,

0372    Њега гледа, пушке огањ дава,

0373    Те погоди стара Ћејван-агу

0374    С леве стране под пазухо лево,

0375    На другу му протерује страну

0376    Са зрнима џигерицу белу.

0377    Паде Ћејван у зелену траву,

0378    Оде белац преко поља равна.

0379    Комнен пуни танка џефердана,

0380    Опет бега преко поља равна.

0381    Угледа га Тале будалина,

0382    Угледа га с куле карауле,

0383    Ел погуби стара Ћејван-агу,

0384    Па потеже кулашу колане,

0385    Јоште му се на рамена баци,

0386    Право оде преко поља равна

0387    У потеру Комнен-барјактару.

0388    Кад достиже Комнен-барјактара,

0389    Познаде га, и познаде Хајку,

0390    Па потрже злаћена кубура,

0391    Те да гађа у леђа јунака,

0392    Ал’ не може од Хајке девојке,

0393    Већ залази с коњем испријека;

0394    Док он с коњем испријека зађе,

0395    Комнен нави танка џефердана,

0396    А загледа Тала на кулашу,

0397    Њега гледа, пушке огањ даде,

0398    Те погоди Тала на кулашу

0399    С леве стране под пазухо лево,

0400    На другу му страну протерује

0401    Са зрнима џгерице беле,

0402    Паде Тале у зелену траву,

0403    Кулаш оде у поље широко.

0404    Комнен пуни танка џефердана,

0405    Опет бега преко поља равна.

0406    Фрцо био на воду студену,

0407    Таман с воде на кулу изиђе,

0408    И у пољу пламен угледао,

0409    Кад је Комнен Тала погубио,

0410    Па потрча доле у ахаре,

0411    Те притеже на алче колане,

0412    Па се њему на рамена маши,

0413    Право оде у потеру брго.

0414    Док он стиже Комнен-барјактара,

0415    Већ се Комнен горе доватио,

0416    Па се натраг био обазрео,

0417    Те говори Фрце Ибрахиму:

0418    „Врн’ се натраг, добри пријатељу!

0419    „Ја сам твоју сестру наумио

0420    „За Ивана за брата мојега,

0421    „Те ми те је жао погубити.”

0422    То не слуша Фрца Ибрахиме,

0423    Но се к њему ближе приближава;

0424    Још га учи Комнен барјактаре:

0425    „Врн’ се натраг, изешће те змија!

0426    „Ја погубих онаке јунаке,

0427    „Још погубих усред поља равна,

0428    „Камо л’ тебе погубити не ћу

0429    „Рђавшега у гору зелену!

0430    „Ваља да си од старијех чуо:

0431    „За хајдуком у гору не иди.”

0432    Ал’ не слуша Фрцо Ибрахиме,

0433    Но к хајдуку коња натерује;

0434    Наљути се Комнен барјактаре,

0435    Па навија танка џефердана,

0436    Наслони га на јелову грану,

0437    Још загледа Фрцу Ибрахима

0438    Баш у прси, где пуца спучава:

0439    Како пуче пушка џефердане,

0440    Паде јадан Фрца Ибрахиме

0441    Испод пута у зелену траву;

0442    Поврну се Комнен барјактаре,

0443    Те он закла Фрцу Ибрахима,

0444    Да с’ не мучи у зелене траве,

0445    Па увати алчу његовога,

0446    Јаше алчу и товари Хајку,

0447    Па отиде горе уз планину.

0448    Мало горе уз планину пође,

0449    Ал’ јунаку одолела жеђца,

0450    Како свакем у битке јунаку,

0451    А једну је воду запазио

0452    У планине подоље од друма,

0453    Па се сврну, да с’ воде напије.

0454    Када близу воде долазио,

0455    Тешка журба на воде студене!

0456    Ту се Комнен чуду досетио,

0457    Па се мало натраг поврнуо,

0458    Веза коња за једну јелику,

0459    Веза Хајку за другу јелику,

0460    Па довати пушку по сриједе,

0461    Те се краде од јеле до јеле,

0462    Прикраде се до воде студене,

0463    Шта да види? Чуда великога!

0464    На воде је тридест Удбињана,

0465    Крај свакога двори по девојка,

0466    Крај курвића Хрње Мустаф-аге

0467    Баш уз њега дилбер Анђелија,

0468    Мила сестра Комнен барјактара

0469    И онога Сењанина Иве!

0470    Кад то виде Комнен барјактаре,

0471    Он запиње танка џефердана,

0472    Наслања га на зелену јелу,

0473    Љуто гледа Хрњу Мустаф-агу,

0474    Њега гледа, пушке огањ дава,

0475    Како га је добро погодио,

0476    Баш у пуца, где му срце куца,

0477    Обори га крај воде студене.

0478    Како пуче пушка џефердане,

0479    Јуриш чини Комнен барјактаре,

0480    А отрже мача зеленога,

0481    Па подвикну, што га глас доноси

0482    (Кад подвикну Комнен барјактаре,

0483    Све са јела лисје опадаше):

0484    „Овамоте, Сијењска потеро!

0485    „Ја погубих Турска четобашу,

0486    „Држ’те друге да ватамо живе!”

0487    Па учини јуриш међу Турке.

0488    Тад’ се Турци грдно препадоше,

0489    Сваки бежи те на своју страну,

0490    Ни двојица заједно не беже;

0491    А дотрча Комнен барјактаре

0492    Међ’ девојке крај воде студене,

0493    И девојке одмах разговара:

0494    „Не бојте се, тридест девојака!

0495    „Ето стиже чета од Сијења.”

0496    Па загледа Хрњу Мустаф-агу,

0497    Ал’ у њему јоште куца душа,

0498    Ману Комнен мачем пламенитим,

0499    Те одвоји од Муставе главу,

0500    Па обриса мача зеленога,

0501    Поврну га у коре сребрне;

0502    Па прилази на воду студену,

0503    Те се ладне воде напојио;

0504    После пуни танка џефердана,

0505    Баци пушку на раме јуначко,

0506    Па позива тридест девојака,

0507    И узимље од Муставе главу,

0508    Па се трагем натраг поврнуо,

0509    Те одреши Хајкуну девојку,

0510    Па ју даје дилбер Анђелији:

0511    „Бидни девер, дилбер Анђелија!

0512    „Наше снахе Хајкуне девојке.”

0513    Па одреши алчу Фрцинега,

0514    Јоште му се на рамена маши,

0515    Те полази ка бијелом Сењу.

0516    Да в’иш, брате, чуда великога!

0517    Тридест свата, тридест девојака,

0518    А невеста Хајкуна девојка,

0519    Мили девер дилбер Анђелија,

0520    Која води за руку девојку!

0521    Отидоше право ка Сијењу.

0522    На два сата сунце их засело,

0523    На два сата далеко од Сења;

0524    Кад су дошли у бијело Сење,

0525    Већ два сата ноћи проходило.

0526    Кад су били двору на помолу,

0527    Из далека Комнен барјактаре

0528    Млоге свеће у конаку види,

0529    Собом мисли, ништа не говори:

0530    „Шта ће свеће млоге у конаку,

0531    „Што толике нигда биле несу?”

0532    Па утаја тридест девојака,

0533    Да ни једна није говорила,

0534    Нег’ приђоше тајом до конака.

0535    Баш када су под чардаке били,

0536    Млога журба горе у конаку,

0537    А он тајом иде уз мердивен

0538    И за њиме тридест девојака;

0539    Кад је био горе на чардаке,

0540    Ал’ да видиш чуда великога!

0541    Сакупио Сијењанин Ива;

0542    Сакупио Сијењске јунаке,

0543    Сву господу и стару и младу,

0544    Па Комнену покој душе даје,

0545    Напијају Комнену за душу:

0546    „Бог да прости Комнен-барјактара!”

0547    Онда Комнен отворио врата,

0548    Па у друсто добар вече каже,

0549    И баци им од Муставе главу:

0550    „Добар вече, Сијењска господо!”

0551    Кад видеше Сијењска господа,

0552    Све на ноге устануло било,

0553    Све устаде и старо и младо,

0554    Руке шире, те се шњиме љубе:

0555    „Благо нама за наша јунака!

0556    „За јунака, Комнен-барјактара!”

0557    Ко не може да стигне у тело

0558    Да пољуби Комнен-барјактара,

0559    А они га љубе у одело.

0560    Још се шњиме изљубили несу,

0561    Ал’ девојке отворише врата

0562    И пред њима дилбер Анђелија

0563    Води Хајку за бијелу руку.

0564    Да в’иш брате, велике радости!

0565    Заседоше за софру јунаци,

0566    А турише Комнен-барјактара,

0567    Турише га у чело трпезе,

0568    Па стадоше напијат’ у здравље

0569    Њинем брату Комнен-барјактару.

0570    Двојица му напили за здравље,

0571    Па су трећу чашу њему дали;

0572    А он узе чашу у десницу,

0573    Чашу узе, па се прекрстио

0574    И истином Богу зафалио:

0575    „Фала Богу и часу ономе!

0576    „Добар сам ви шићар шићарио:

0577    „Добио сам Хајкуну девојку,

0578    „Три сам Турске одсекао главе

0579    „Проћу пусте куле карауле;

0580    „Отео сам тридест девојака

0581    „У планине на воде студене,

0582    „Што Мустава био заробио,

0583    „И њему сам одсекао главу;

0584    „Па ето ти, Сијењанин-Иво!

0585    „На част тебе Муставина глава,

0586    „И на част ти Хајкуна девојка;

0587    „Твоје благо и моје и твоје,

0588    „Друста немам, да га с њиме делим;

0589    „Твоје токе нек ти опет стоје,

0590    „Само т’ не дам танка џефердана:

0591    „Ова ј’ пушка за ова јунака.

0592    „Од себе ју одвојити не ћу,

0593    „Док с’ од мене душа не одвоји.”

0594    Вита јело, узаман зелена!

0595    А дружино, узаман весела!

0596    Нек су живе све јуначке главе,

0597    Које дижу чете на крајину!

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846. Исто издата и у Београду, 1988.

---

Zenidba Iva Senjanina