Арамбаша Плавша и Врчић Ибрахим

Арамбаша Плавша и Врчић Ибрахим је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1-9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    Вино пију седам арамбаша

0002    Под Отресом високом планином,

0003    Гди се јеле за небо припеле.

0004    Једно јесте арамбаша Плавша,

0005    А друго је ајдук Маријане,

0006    А треће је Мијате ајдуче,

0007    А четврто Мандушића Вуче,

0008    А пето је Митар арамбаша,

0009    Шесто јесте барјактар Никола,

0010    Седмо Русић Петар арамбаша.

0011    Сваки има по тридесет друга,

0012    А сам Плавша дв’је стотине друга.

0013    Кад се рујна поднапише вина,

0014    Па удари вино у образе,

0015    А ракија заче бесједити,

0016    Пита друштво арамбаша Плавша:

0017    „О дружино, моја браћо драга,

0018    “Знате л’ који доста пуста блага?„

0019    Сви ајдуци ником поникоше,

0020    Не пониче Дољанине Виде,

0021    Већ он ђипи на ноге лагане,

0022    Па беседи Дољанине Виде:

0023    “Господару, арамбаша Плавша,

0024    „Та ја знадем гди је доста блага,

0025    “Доста пуста небројена блага,

0026    „Небројена и немеренога,

0027    “Баш у Сплету граду бијеломе,

0028    „У Турчина Врчић-Ибрајима,

0029    “У њег’ има девет кула блага,

0030    „Не би му га коњи позобали,

0031    “А камо ли ајдуци разнели.

0032    „Ал’ је курва ала на мејдану,

0033    “Често лови по гори ајдуке,

0034    „И он чете по гори проводи,

0035    “Многоме је одсјекао главу.„

0036    Ал’ говори арамбаша Плавша:

0037    “О дружино, моја браћо драга,

0038    „Би л’ се који нашо од ајдука,

0039    “Је ли мајка родила јунака,

0040    „А сестрица браца однијала

0041    “На чистоме крилу девојачком,

0042    „Ко би от’шо у Сплета бијела

0043    “Да уводи Сплета бијелога,

0044    „Беле дворе Врчић-Ибрајима,

0045    “Може л’ му се с које стране доћи,

0046    „И Турчину у дворове ући.“

0047    Сви ајдуци ником поникоше,

0048    Црној земљи очи оборише,

0049    Не пониче Дољанине Виде,

0050    Већ беседи Дољанине Виде:

0051    „Господару, арамбаша Плавша,

0052    “А што ће ти бољи од менека,

0053    „Кад ја могу уводити града

0054    “И Врчића Ибрајима дворе,

0055    „Јер сам јаки као земља црна,

0056    “А брз јесам као горско зверје,

0057    „Пушком бијем ка да стрелом стрељам,

0058    “Гди погледам, промашити нећу,

0059    „Гди ударим, мелем не помаже,

0060    “Турски знадем баш као каурски,

0061    „Не може ме нико преварити,

0062    “Нит’ у речи Турчин доскочити.„

0063    Па устаде Дољанине Виде,

0064    Па беседи Дољанине Виде:

0065    “Господару, арамбаша Плавша,

0066    „Гди рекнемо да се не варамо,

0067    “На срочишту да се састанемо,

0068    „И белегу тврду оставимо.

0069    “Поставите по бусија стражу,

0070    „Ја ћу довест’ Врчић-Ибрајима,

0071    “И за њиме све из Сплета Турке.„

0072    Ал’ говори арамбаша Плавша:

0073    “Иди, брате, Дољанине Виде,

0074    „Па уводи тога Сплета б’јела,

0075    “Ак’ узможеш доварати Турке,

0076    „И са њима Врчић-Ибрајима,

0077    “Ја ћу у гори поставити стражу,

0078    „А на друму од јаблана грану,

0079    “Онде стани те одмори Турке.„

0080    Оде Виде у Сплета бијела,

0081    Арамбаше постављају страже,

0082    Постављају момке и ајдуке,

0083    Свуд бусије редом уфатише

0084    И са стражом гору затворише,

0085    На друм метну од јаблана грану.

0086    Кад је Виде у Сплет ушетао,

0087    У гори је скинуо оружје,

0088    Све скинуо, па га оставио,

0089    А хаљине лоше променио,

0090    Од богаља аљине узео,

0091    С њег’ скинуо, на себе навуко.

0092    Пак он иде преко Сплета града,

0093    Редом проси од двора до двора,

0094    Ко што има, оно и удели.

0095    А кад дође Врчићевом двору,

0096    А он пита Врчића кадуне:

0097    “Мила кадо од овога двора,

0098    „Гди су двори Врчић-Ибрајима?“

0099    Ал’ беседи Врчића кадуна:

0100    „Ој Бога ти, убоги богаљу,

0101    “Шта ће теби Врчићеви двори,

0102    „Шта ли ће ти Врчић Ибрајиме?“ -

0103    „Ао кадо, добре среће била!

0104    “Треба мени Врчић Ибрајиме,

0105    „Да му кажем до две до три речи.“

0106    Ал’ говори Врчића кадуна:

0107    „Шта ће теби Врчић Ибрајиме?

0108    “Шта ти знадеш њему казивати?„

0109    Ал’ говори Дољанине Виде:

0110    “Ао кадо, моје јарко сунце,

0111    „Да подигнем танану кошуљу,

0112    “Моја ће ти ребра показати.

0113    „Ја сам био у Стамболу граду,

0114    “Просио сам по Стамболу граду,

0115    „Па ја пођо у Сплета бијела,

0116    “Па ја идем кроз гору зелену,

0117    „Ја нагази гором на ајдуке,

0118    “Вино пију под зеленом јелом,

0119    „Вино пију, па у нишан бију,

0120    “Шенлук чине, па се веселиду.

0121    „Кад ја бија близу њи дошао,

0122    “Али један међ’ њима беседи:

0123    „„О дружино, моја браћо драга,

0124    “„Ако дође Врчић Ибрајиме

0125    “„Са његовом четом јаничара,

0126    “„Присешће нам то наше весеље.“

0127    “Пак ја таман саслушао речи,

0128    „Опази ме шиљбок од ајдука,

0129    “Па подиже покрај горе ларму.

0130    „Ја нададо да би утекао,

0131    “Ал’ ајдуци мене уватише,

0132    „Пак ме бише, мал’ ме не убише,

0133    “Однеше ми што сам задобио.„

0134    То је кади врло мило било,

0135    Пак отпаде горе нуз чардаке,

0136    Па казује господару своме.

0137    Кад Ибрајим саслушао речи,

0138    Он се слази брзо са чардака,

0139    Пак беседи Дољанину Виду:

0140    “Ој Бога ти, убоги богаљу,

0141    „Знаш ли гди су остали ајдуци?“

0142    Ал’ говори Дољанине Виде:

0143    „Како не знам, кад сам сад дошао,

0144    “Ту ме бише, мал’ ме не убише,

0145    „Остали су среди горе чарне,

0146    “Вино пију под највећом јелом,

0147    „И у вину замећеду кавгу,

0148    “Свадиле се до две арамбаше,

0149    „Русић Петар с Митром арамбашом.

0150    “Па говори Митар арамбаша:

0151    „„А чујеш ли, Петре арамбаша,

0152    “„Ако Бог да и срећа јуначка,

0153    “„Те нас трефи Врчић Ибрајиме,

0154    “„Ја ћу твоје савезати руке,

0155    “„Предаћу те Врчић-Ибрајиму,

0156    “„Нека чини што је њему драго.““

0157    Кад је Турчин саслушао речи,

0158    Он извади три дуката жута,

0159    Па их даје Дољанину Виду:

0160    „Нај ти море три дуката жута,

0161    “Па се напи у меани вина,

0162    „Ти се напи и поврати душу,

0163    “Док ја скупим Турке јаничаре,

0164    „Па ме води кроз гору зелену,

0165    “Води мене гди знаш за ајдуке.„

0166    Оде Виде у меану б’јелу,

0167    Врчић купи Турке јаничаре,

0168    Он сакупи триста јаничара,

0169    Бира коња бољег од бољега,

0170    Јаничара једног од другога,

0171    И он оде у меану белу,

0172    Пак дозивље Дољанина Вида:

0173    “Ајде море да ми путујемо,

0174    „Води мене ђе си наумио.“

0175    Ђипи Виде из меане беле.

0176    Напред иде Дољанине Виде,

0177    А за њиме Врчић Ибрајиме,

0178    На коњу је ноге прекрстио,

0179    Пак удара руком у тамбуре,

0180    За њима је триста јаничара,

0181    Друмом иду кроз гору зелену.

0182    Кад нађоше од јаблана грану,

0183    Паде Виде канда га пос’јече,

0184    Пак беседи Врчић-Ибрајиму:

0185    „Не могу ти више путовати,

0186    “Док ме малко мука не умине,

0187    „Нешто ме је срце преватило,

0188    “Па не могу дуго да путујем.„

0189    Арамбаше Турке угледаше,

0190    Арамбаше редом нишанише

0191    На Турчина Врчић-Ибрајима,

0192    Ал’ им пушке неће да саставе,

0193    Свака плану, али не саставља,

0194    Арамбаше пушке издадоше.

0195    Сви ајдуци нишанише редом,

0196    Све ајдуке пушке издадоше,

0197    Ниједна им не кте саставити.

0198    А кад види арамбаша Плавша,

0199    Да ајдуке пушке издадоше,

0200    Ал’ повика арамбаша Плавша:

0201    “Русић-Петре, арамбаша стари,

0202    „А камо ти Раман-ага слуга,

0203    “Што се њиме међ’ дружином валиш,

0204    „И у нојци и у белом дану,

0205    “Да он има шару млетачкињу,

0206    „Која му је у Млетку кована,

0207    “Ковали је три млада ковача,

0208    „Три ковача и три помагача,

0209    “Ковали је за недељу дана,

0210    „Од чиста је сребра саливена,

0211    “И по сребру позлаћена златом,

0212    „На њој има девет самокреса,

0213    “Који сами без кремења пале,

0214    „У мутном је једу окаљена,

0215    “На јуначку крвцу наменута,

0216    „Гди погледи, промашити неће,

0217    “Гди удари мелем не помаже.„

0218    Ал’ повика Петар арамбаша:

0219    “Раман-ага, моја верна слуго,

0220    „А камо ти, сине, млетачкиња,

0221    “Која може образ осветлати?„

0222    А допаде Раман-ага слуга,

0223    Па он скиде шару са рамена,

0224    Паде црној земљи на колена,

0225    И погледа шари по нишану.

0226    Пуче пуста, канда се распаде,

0227    Глас издаде као и лубарда,

0228    И погоди Врчић-Ибрајима

0229    Међу пуца, где му срце куца.

0230    Још се није с коња ни навио,

0231    Ал’ му Виде одсекао главу.

0232    Ал’ допаде Раман-ага слуга,

0233    А кад виде Раман-ага слуга,

0234    Врло Виду омилило перје.

0235    Ал’ говори Раман-ага слуга:

0236    “Узми, брате, и скују и перје,

0237    „И ево ти коња од мејдана,

0238    “Кога нема у много земаља,

0239    „Ја ћу мени лака џевердана,

0240    “Што с’ на њему три жице од злата,

0241    „Друго ћемо друштву поделити.“

0242    Ту погибе триста јаничара,

0243    Задобише гроша и дуката,

0244    Задобише коња и оружја.

0245    Не делиду чим се дели благо,

0246    Веће деле са калпаком благо,

0247    Чоју мере од јеле до јеле.

Литература

  • Српске народне пјесме 1-9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900.
Штампање