Емил Лавлеј (франц. Émile Louis-Victor baron de Laveleye) (Бриж, 5. април 1822 — Дуајон, 3. јануар 1892), белгијски економиста, историчар и публициста, професор политичке економије на универзитету у Лијежу.

Рођен је 5. априла 1822. године у Брижу.¹⁾ Школовао се у Брижу и у католичком колеџу Станислас у Паризу, који је био под управом Конфедерације ораторијанаца Светога Филипа Нерија.²⁾ Студије је наставио на католичком универзитету у Лувену, где је био под утицајем филозофа и хришћанског социјалисте Франсоа Ијеа (François Huet),³⁾ који је касније од 1863. био учитељ краља Милана Обреновића.⁴⁾

Награђен је 1844. због есеја о књижевности и језику Провансе.⁵⁾ Објавио је 1847. године Историју франачких краљева (L'Histoire des rois francs), а 1861. објавио је француску верзију Нибелунга.⁶⁾ Иако никад није престајао да се занима књижевношћу и историјом његов најзначајнији допринос је био на пољу економије. Бивши Ијеови ученици састајали би се једном седмично да би дискутовали о социјалним и економским питањима.⁷⁾ Лавлеј је спадао у ту групу, у којој је било правника и доктора, и пало му је на памет да објављује своја мишљења о темама, о којима су расправљали.⁸⁾

Чланци, које је 1859. објављивао у часопису „Revue des deux mondes” допринели су да га се цени као угледнога економисту.⁹⁾ Изабран је 1864. године за професора на катедри политичке економије на државном Универзитету у Лијежу.¹⁰⁾ Ту је написао своје најзначајније радове:

• Русија и Аустрија од Садове (La Russie et l'Autriche depuis Sadowa, 1870).
• Есеји о облицима владавине у модерним друштвима (Essai sur les Formes de Gouvernement dans les Sociétés Modernes, 1872).
• Актуелни узроци рата у Европи и арбитража (Des Causes Actuelles de Guerre en Europe et de l'Arbitrage, 1874).
• О власништву и о његовим примитивним облицима (De la Proprieté et de ses Formes Primitives, 1874)¹¹⁾

Његово име је посебно повезано са биметализмом и са примитивним власништвом, а посебно се залагао да се очувају мале нације.¹²⁾ Интересовао се за све гране политичких наука, политичку економију, монетарна питања, међународно право, вањску и унутрашњу белгијску политику, образовање, религију и морал, путовање и књижевност.¹³⁾ Захваљујући јасном прегледу и познавању материје имао је дар да на популаран начин приказује технички тешке предмете. Посебно га је привлачила Енглеска, за коју је сматрао да је применила много његових идеала социјалног, политичког и религиозног прогреса.¹⁴⁾ Често је писао чланке за енглеске новине и часописе.¹⁵⁾ Много је путовао, а 1886. објавио је утиске са пута по Балкану у књизи Балканско полуострво (La péninsule des Balkans).¹⁶⁾

Дописни је члан Српског ученог друштва од 1885.¹⁷⁾

• Енциклопедија Британика Laveleye Émile Louis Victor
• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1924.2 (М. Ибровац).
• Grande Encyclopédie, Paris 21 (E. Hubert).

• Краћа биографија на сајту САНУ

Emil Lavlej