емил_лавлеј

Емил Лавлеј

Емил
Лавлеј

Рођење:
5. април 1822.
Бриж, Уједињена
Краљевина Низоземска

Смрт:
3. јануар 1892.
Дуајон, Белгија

Познат као:
економиста, историчар,
публициста и професор

Емил Лавлеј (франц. Émile Louis-Victor baron de Laveleye) (Бриж, 5. април 1822 — Дуајон, 3. јануар 1892), белгијски економиста, историчар и публициста, професор политичке економије на универзитету у Лијежу.

Школовање

Рођен је 5. априла 1822. године у Брижу.5305) Школовао се у Брижу и у католичком колеџу Станислас у Паризу, који је био под управом Конфедерације ораторијанаца Светога Филипа Нерија.5306) Студије је наставио на католичком универзитету у Лувену, где је био под утицајем филозофа и хришћанског социјалисте Франсоа Ијеа (François Huet),5307) који је касније од 1863. био учитељ краља Милана Обреновића.5308)

Историчар

Награђен је 1844. због есеја о књижевности и језику Провансе.5309) Објавио је 1847. године Историју франачких краљева (L'Histoire des rois francs), а 1861. објавио је француску верзију Нибелунга.5310) Иако никад није престајао да се занима књижевношћу и историјом његов најзначајнији допринос је био на пољу економије. Бивши Ијеови ученици састајали би се једном седмично да би дискутовали о социјалним и економским питањима.5311) Лавлеј је спадао у ту групу, у којој је било правника и доктора, и пало му је на памет да објављује своја мишљења о темама, о којима су расправљали.5312)

Економиста

Чланци, које је 1859. објављивао у часопису „Revue des deux mondes” допринели су да га се цени као угледнога економисту.5313) Изабран је 1864. године за професора на катедри политичке економије на државном Универзитету у Лијежу.5314) Ту је написао своје најзначајније радове:

  • Русија и Аустрија од Садове (La Russie et l'Autriche depuis Sadowa, 1870).
  • Есеји о облицима владавине у модерним друштвима (Essai sur les Formes de Gouvernement dans les Sociétés Modernes, 1872).
  • Актуелни узроци рата у Европи и арбитража (Des Causes Actuelles de Guerre en Europe et de l'Arbitrage, 1874).
  • О власништву и о његовим примитивним облицима (De la Proprieté et de ses Formes Primitives, 1874)5315)

Његово име је посебно повезано са биметализмом и са примитивним власништвом, а посебно се залагао да се очувају мале нације.5316) Интересовао се за све гране политичких наука, политичку економију, монетарна питања, међународно право, вањску и унутрашњу белгијску политику, образовање, религију и морал, путовање и књижевност.5317) Захваљујући јасном прегледу и познавању материје имао је дар да на популаран начин приказује технички тешке предмете. Посебно га је привлачила Енглеска, за коју је сматрао да је применила много његових идеала социјалног, политичког и религиозног прогреса.5318) Често је писао чланке за енглеске новине и часописе.5319) Много је путовао, а 1886. објавио је утиске са пута по Балкану у књизи Балканско полуострво (La péninsule des Balkans).5320)

Дописни је члан Српског ученог друштва од 1885.5321)

Литература

Спољне везе

5308)
С. Јовановић, Влада Милана Обреновића, 1, стр. 271—280
5320)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1924.2 (М. Ибровац)
5321)
Гласник Српског ученог друштва 63 (1885) 35–36
емил_лавлеј.txt · Последњи пут мењано: 2023/10/09 13:02