Драгутин Милутиновић
Рођење: 28. септембар 1865. Белошевац, Кнежевина Србија Смрт: 5. јануар 1941. Београд, Краљевина Југославија

Драгутин Милутиновић (Белошевац, 16/28. септембар 1865 — Београд, 5. јануар 1941), српски дивизијски генерал.

Драгутин Милутиновић је рођен 16/28. септембра 1865. године у Белошевцу (данас делу Крагујевца, а тада селу крај Крагујевца).¹⁾ Гимназију је завршио у Крагујевцу.²⁾ Уписао се 1884. на Војну академију.³⁾ По окончању академије добио је 1887. чин пешадијског потпоручника.⁴⁾ Служио је до 1890. као водник у пешадији.⁵⁾ Од 1891. до 1894. био је чувеној Николајевској генералштабној академији у Петрограду.⁶⁾⁷⁾

По повратку у Србију преведен је у генералштабну струку.⁸⁾ Од 1894. служио је као командир чете у пешадији и командир питомачке чете.⁹⁾ Унапређен је 1897. у чин генералштабног капетана.¹⁰⁾ Велики углед стекао је још као капетан 1898, за време крушевачких маневара.¹¹⁾ Од 1898. до 1903. био је командант батаљона у пешадији.¹²⁾ Сматран је за једнога од теоријски најобразованијих наших официра.¹³⁾ Предавао је због тога на Војној академији (1897—1902. и 1903—1908), најпре као хонорани, па онда као редовни професор.¹⁴⁾ Предавао је тактику, стратегију, историју војне вештине и администрацију.¹⁵⁾ Од 1903. до 1905. био је шеф спољног одсека Главног генералштаба.¹⁶⁾ Од 1905. до 1907. био је начелник генералштаба дивизијске области, а од 1907. до 1909. био је поново шеф спољног одсека Главног генералштаба.¹⁷⁾ Као генералштабни потпуковник био је предавач тадашњем престолонаследнику принцу Ђорђу Карађорђевићу.¹⁸⁾¹⁹⁾ Унапређен је 1911. у генералштабног пуковника.²⁰⁾

У Првом балканском рату командовао је Тимочком дивизијом 2. позива, са којом је учествовао у Кумановској бици.²¹⁾ Тимочка дивизија 2. позива била је у другом ешалону иза Моравске дивизије, па се укључила тек 24. октобра 1912, други дан битке.²²⁾ На десном крилу српске војске заједно са Моравском дивизијом 1. позива одбили су 24. октобра турски напад и онда су наступали уз подршку артиљерије у две колоне према Куманову потискујући испред себе турски 7. корпус.²³⁾ До 13. часова сломили су лево турско крило.²⁴⁾ Тимочка дивизија 2. позива добила је улогу армијске резерве. Учествовала је и у Битољској бици, али ту није имала неку битну улогу.²⁵⁾ У Брегалничкој бици 1913. Тимочка дивизија 2. позива је држала важан одсек Криволак-Драгојево дужине 16 километара.²⁶⁾ Први бугарски напад 29/30. јуна 1913. најпре је погодио Дринску дивизију 1. позива, Тимочку дивизију 2. позива и један пук Дунавске дивизије 1. позива.²⁷⁾ Већ првог дана еластичном активном одбраном и противнападом одбацили су бугарске снаге и присилили их да траже појачање.²⁸⁾ Сведена на само три пука Тимочка дивизија је првог дана битке издржала напад троструко бројнијих бугарских снага и одржала је Криволак.²⁹⁾ Дивизија је пет дана одолевала вишеструко надмоћнијим бугарским снагама, а када се повлачила било је то тек мало, тако да Бугари нису успевали да ту учине одлучни пробој и зађу за леђа целој српској војсци.³⁰⁾ Бугари су са осам пукова нападали дивизију, која је имала тек нешто више од два пука.³¹⁾ Војвода Путник је био похвалио команданта Драгутина Милутиновића.³²⁾ Милутиновић је вештим маневрисањем расположивим снагама успевао да се под страховитим бугарским притиском одржи на широком фронту.³³⁾ Милутиновић је са својом дивизијом по цену тешких губитака зауставио обухватни маневар бугарске 4. армије и створио је услове да 1. армија разбије десно бугарско крило.³⁴⁾

У Првом светском рату командовао је Шумадијском дивизијом 2. позива.³⁵⁾ У Церској бици је августа 1914. са својом дивизијом одолевао нападу целог аустроугарског 15. корпуса и на тај начин везао је велике непријатељске снаге.³⁶⁾ Током септембра 1914. његова дивизија је прешла Дрину, заузела Вишеград и наступала кроз источну Босну угрожавајући комуникацију Сарајево-Зворник.³⁷⁾ За време Колубарске битке Шумадијска дивизија 2. позива одиграла је веома важну улогу.³⁸⁾ Према првом плану аустроугарске Врховне команде пробој српског фронта се требао извршити управо на простору Шумадијске дивизије.³⁹⁾ Иако је сконцентрисала велике снаге аустроугарска војска није успела да се пробије на простору Гојна Гора-Прањани, па се повукла након тродневне битке код Прањана.⁴⁰⁾ За време протуофанзиве Шумадијска дивизија 2. позива је 10. децембра 1914. прва избила на обалу Дрине.⁴¹⁾ Због успеха у тој бици одликован је Карађорђевом звездом са мачевима о врату.⁴²⁾ Октобра 1915. преузео је заповедништво над Вардарском дивизијом 1. позива.⁴³⁾ Вардарска дивизија је на Качанику одолевала далеко бројчано надмоћнијим снагама, омогућавајући на тај начин безбедно повлачење српске војске у Албанију.⁴⁴⁾

Смењен је са положаја команданта Вардарске дивизије марта 1916. јер се регенту Александру I Карађорђевићу није допало његово мишљење о држању Врховне команде приликом повлачења кроз Албанију.⁴⁵⁾ После тога постао је командант српске резервне војске у Бизерти у северној Африци.⁴⁶⁾ Почетком 1917. одређен је за команданта 1. српске добровољачке дивизије у Русији, заменивши на том положају Стевана Хаџића.⁴⁷⁾ Фебруарска и Октобарска револуција омели су га да са дивизијом учествује у биткама.⁴⁸⁾ Током 1918. учествовао је у пробоју Солунског фронта као командант скадарских и јадранских трупа.

Унапређен је 1918. у дивизијског генерала.⁴⁹⁾ Од 1920. до 1922. био је инспектор пешадије, а од 1922. до 1923. канцелар краљевих ордена.⁵⁰⁾ Од 1923. до 1926. био је на служби у министарству војске и морнарице.⁵¹⁾ Од 1926. био је члан војног савета.⁵²⁾ Умро је 5. јануара 1941. године у Београду.⁵³⁾

• Умро је генерал Драгутин Милутиновић, један од наших најбољих ратних команданата, Политика, број 11709, уредник Миомир Миленовић, Јован Тановић, 5. 1. 1941.
• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 2, Београд, 1929, стр. 931
• Васа Казимировић, Црна рука, Призма, Крагујевац, 1997.
• Саво Скоко, Војвода Радомир Путник, БИГЗ, Београд, 1985.
• С. Скоко, П. Опачић, Војвода Степа у ратовима Србије 1876—1918, БИГЗ, Београд, 1981.

Dragutin Milutinovic (general)