Димитрије Нешић
Димитрије Нешић (око 1880)
Рођење: 20. октобар 1836. Београд, Кнежевина Србија Смрт: 9. мај 1904. Београд, Краљевина Србија Познат као: математичар и професор

Димитрије Нешић (Београд, 8/20. октобар 1836 — Београд, 26. април/9. мај 1904), српски математичар, професор Велике школе у Београду, министар просвете и црквених дела и члан Државног савета. Аутор је првих универзитетских уџбеника из математике у Србији и Закона о метарским мерама (1873).

Рођен је 8/20. октобра 1836. године у Београду,¹⁾ као најстарије дете,²⁾ од мајке Савке и оца Стојана Нешића, занатлије. Његов деда је био познати трговац у Новом Пазару, који је 1808. године, због притиска Турака на српски народ, у још увек неослобођеним крајевима, напустио Нови Пазар и спас потражио у тек ослобођеном Београду.³⁾⁴⁾

У основну школу у Београду је пошао 1843. године. После основне школе је завршио шесторазредну гимназију, а 1853. уписао се на „Јестествословно-техническо” одељење Лицеја у Београду.⁵⁾⁶⁾ Као државни питомац, почетком септембра 1855. отишао је на бечки политехнички факултет, где је остао до септембра 1858. Затим је студирао на политехници у Карлсруеу, у Немачкој, до 1862.⁷⁾⁸⁾

Када је већ био при крају студија пријавио се на конкурс Лицеја у Београду за професора упражњене катедре за физику, метеорологију и физичку географију, а пошто је у међувремену Емилијан Јосимовић отишао са катедре за математику у Артиљеријску школу, па је и то место остало упражњено. За обе катедре се јавило више кандидата.⁹⁾ На предлог Косте Цукића, заступника министра просвете и црквених дела, кнежевим указом, најпре је 1862. постављен за суплента на катедри за математику. Нешић је у почетку предавао вишу математику, геометрију и архитектуру.¹⁰⁾ Године 1863. постао је редовни професор математике, на тада већ оформљеној Великој школи.¹¹⁾ На Великој школи предавао је општу еуклидску геометрију, тригонометрију, аналитичку геометрију, комбинаторику, алгебру, диференцијални и интегрални рачун.¹²⁾

Његовим доласком на катедру математике, квалитет наставе је доста порастао. Модерну наставу посебно је увео преко објављених уџбеника, чиме је смањио потребу да студенти улажу труд, пошто се до тада настава сводила на диктирање или преписивање градива.¹³⁾ Од његових радова највећег успеха су имали уџбеници из тригонометрије и математичке анализе, из којих су училе многе генерације студената.¹⁴⁾ То су уједно и први универзитетски уџбеници из математике.¹⁵⁾

За време Српско-турског рата, школа није радила, регрутован је и наставни кадар, и тада је распоређен у позадинску службу, на место управника војног магацина у Жагубици.¹⁶⁾

Био је ректор Велике школе током пет школских година 1881/82, 1882/83, 1883/84, 1892/93. и 1893/94.¹⁷⁾ Имао је велики утицај на развој просвете у Србији.¹⁸⁾ Током осамдесетих година 19. века, под руководством Стојана Новаковића, дошло је до реорганизације наставе у гимназијама, како би се српска гимназија изједначила са осталим европским школама. Године 1880, од професора Велике школе и наставника средњих школа формиран је Просветни савет, чији је Нешић био дугогодишњи члан, а у пероду 1882—1886. био је и његов председник. Савет је имао задатак да састави нове наставне планове и програме.¹⁹⁾

Као професор је радио пуних тридесет година, до почетка 1894.²⁰⁾ Био је одличан говорник и професор.²¹⁾ После њега, катедру је наследио Михаило Петровић Алас, његов добар ђак, а у то време већ познати научник.²²⁾

Пошто је средином 19. века у Србији постојало мноштво, разноврсност и неједнакост у називима мера,²³⁾ седамдесетих година 19. века је образована комисија за увођење метарских мера, чији је члан био. Председник комисије је био Емилијан Јоксимовић.²⁴⁾ Тадашња влада је 1872. године. одлучила да га пошаље у земље средње Европе, како би проучио могућност законодавног увођења тог система мера у Србији. У том циљу, обишао је најпознатије немачке, аустроугарске и белгијске средње школе. На основу онога што је сазнао, из разговора са стручњацима за мерне јединице, по повратку²⁵⁾ је као Владин референт израдио, а затим и одбранио у Скупштини, Закон о метарским мерама,²⁶⁾ који је усвојен 1/13. децембра 1873. године.²⁷⁾ Принципи усвојеног закона нису се битно променили ни у правним прописима, који су доношени после Првог светског рата.²⁸⁾ Како би олакшао увођење новог система мера у Србији, написао је популарну књигу²⁹⁾ Метарске мере, која је први пут штампана 1874, а доживела је и друго допуњено и поправљено издање 1877.³⁰⁾

Са места професора на Великој школи, изабран је за министра просвете, у кабинету Ђорђа Симића³¹⁾ и ту дужност је обављао од јануара до априла 1894, када је поднео оставку,³²⁾ а кабинет пао.³³⁾ Маја исте године је постао државни саветник и на тој функцији је пензионисан 1900.³⁴⁾

Умро је у својој кући у Београду, у 68. години, од срчане капи, 26. априла/9. маја 1904.³⁵⁾ Сахрањен је следећег дана на Новом гробљу у Београду,³⁶⁾ уз све почасти, које су му указали Српска краљевска академија, Београдски универзитет и многобројни поштоваоци.³⁷⁾

Био је члан више научних друштава.³⁸⁾

За редовног члана Српског ученог друштва (Одбора за науке јестаственичке и математичке) је изабран 25. јануара/6. фебруара 1870. и такође Одбора за ширење науке и књижевности у народу, од 1883. Изабран је за секретара Одсека јестатственичког и математичарског СУД 1877–1878.³⁹⁾ Његова улога у оквиру Српског ученог друштва, била је веома значајна. Обављао је дужност рецезента, за радове који су се припремали за штампање, инсистирао је на оригиналним резултатима и одбијао оне радове који нису имали тај квалитет.⁴⁰⁾

Постао је прави члан Српске краљевске академије (Академије природних наука) од 5/17. априла 1887. Током три године обављао је дужност председника Српске краљевске академије од 18/30. новембра 1892. до 18/30. новембра 1895. Био је секретар Академије природних наука Српске краљевске академије од 27. маја/8. јуна 1887 до 22. фебруара/5. марта 1892. и од 22. фебруара/5. марта 1900. до 22. фебруара/7. марта 1902. Са приступном беседом: „Поглед на Лајбницову инфинитезималну методу“ проглашен је академиком 6/18. фебруара 1888. Српске краљевске академија.⁴¹⁾⁴²⁾

Био је иницијатор зидања веће, нове зграде Српске краљевске академије у Кнез Михаиловој улици. Организовао је међународну сарадњу, преко размене часописа из области природних и математичких наука.⁴³⁾ Године 1894. покренуо је иницијативу за пренос Вукових земних остатака из Беча и као изасланик Академије, са Стојаном Новаковићем и П. Ђорђевићем, присуствовао преносу из Беча, у јесен 1897.⁴⁴⁾

Као председник Академије и математичар био је неколико година члан и потпредседник Међународне комисије за додељивање награде Лобачевског у Петровграду.⁴⁵⁾

Децембра 1890. постао је дописни члан Југословенске академије знаности и умјетности.⁴⁶⁾⁴⁷⁾

Одликован је Орденом Св. Саве другог реда (1883) и првог реда (1893) на тридесетогодишњицу професорског рада,⁴⁸⁾ као и Орденом Белог орла четвртог реда⁴⁹⁾ (1893).

Написао је уџбенике за своје ученике на Великој школи и дао је 13 научних прилога из области математике.⁵⁰⁾⁵¹⁾

• „Метарске мере“ (1874, допуњено издање 1877)⁵²⁾
• „Тригонометрија“, уџбеник (1875)
• „Наука о комбинацијама“, уџбеник (1883)
• „Алгебарска анализа“, уџбеник (1883)

• Михаило Петровић, Некролози: Димитрије Нешић, Летопис Југословенске академије знаности и умјетности, број 19, Југословенска академија, Загреб, 1905, стр. 84-86
• Биогрфије: Димитрије Нешић, Годишњак, број XIII, Српска краљевска академија, Београд, 1900, стр. 271-275
• Дневне вести: Димитрије Нешић, Политика, број 104, уредник Владислав Рибникар, 26. 4. 1904, стр. 3
• Дневне вести: Погреб Димитрија Нешића, Политика, број 106, уредник Владислав Рибникар, 28. 4. 1904, стр. 3
• Милан Недић, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, број 3, Н-Р, уредник Станоје Станојевић, Биоблиографски завод д.д., Загреб, 1928, стр. 60-61
• Љ. Никић, Г. Жујовић, Г. Радојчић-Костић, Грађа за биографски речник чланова друштва српске словесности, српског ученог друштва и Српске краљевске академије (1841–1947), уредник Никша Стипчевић, Српска академија наука и уметности, Београд, 2007.
• Ректори Лицеја, Велике школе и Универзитета у Београду, Универзитет у Београду, стр. 3
• Михајло Млинар, Метарски систем мера у Србији, Глас јавности, „Глас јавности“ д.д., 29. 10. 2000.
• Хронологија СУД - Метарске мере Димитрија Нешића, објављене 1877. године
• Бошко Јовановић, Јелена Петковић, Живот и дело српских научника, књига 3, уредник Милоје Р. Сарић, САНУ, Београд, 1998, стр. 1-30, ИСБН 86-7025-271-6
• Министри просвете Србије 1811–1918: Димитрије Нешић, Београд, 1994, стр. 108–109.
• В. Алексијевић: Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића : био-библиографска грађа. Рукопис се чува у Одељењу посебних фондова Народне библиотеке у Београду. P 425/7 (В. Алексијевић).
• Енциклопедија Југославије, Загреб, 1955–1971. 6.
• J. Петковић: Д. Нешић творац метарског система у Србији. ГГБ 39 (1992) 185–193.
• В. Шолаја и A. Магдић: Инжењери у књаж. и краљ. Србији. Београд. 1994.

• Краћа биографија на сајту САНУ

Dimitrije Nesic