Добро дошли на Српску енциклопедију

Главна контрола Краљевине Југославије

Главна контрола Краљевине Југославије, врховни рачунски суд и рачунско надлештво у Краљевини Југославији.

Делокруг

Главна контрола Краљевине Југославије је као врховни рачунски суд наследила Главну контролу у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца чије је уређење било прописано Законом о Главној контроли од 30. маја 1922. Затим, према Видовданском уставу (1921) постојала је Главна контрола као врховни рачунски суд за преглед државних рачуна и надзирање над извршењем државног и обласних буџета.1)

Првих месеци шестојануарске диктатуре (1929) Главна контрола је као посебно рачунско надлештво и врховни рачунски суд отклањала противзакониту употребу или оштећење материјалних државних средстава, а прегледом државних рачуна је утврђивала њихову исправност, злоупотребе или неправилности, па с тим у вези и законску одговорност за злоупотребе и накнаде штете.2) Главна контрола је оцењивала и оверавала завршни државни рачун и израђивала извештај за краља, о потребним примедбама у погледу исправности и законитости у прикупљању и издавању државног новца и руковању са државном имовином. Нарочито је морала образложити да ли је било буџетских прекорачења, пребацивања појединих сума из једне буџетске партије у другу, трошења буџетских уштеда и издатака на потребе или циљеве који буџетом нису предвиђени. Када би се буџет донео, министар финансија би слао Главној контроли буџет у оригиналу заједно са његовим специјалним делом, у коме су поред партија биле изложене и позиције за свако надлештво и установу.3)

По октроисаном Септембарском уставу (1931) Главна контрола је постојала као врховни рачунски суд за преглед државних рачуна и надзирање над извршењем државног и самоуправних буџета. Она је прегледала, исправљала и ликвидирала рачуне опште администрације и свих рачунополагача према државној благајни. Мотрила је да се не прекорачи ниједан издатак по буџету и да се нека сума не преноси из једне буџетске партије у другу. Она је завршавала рачуне свих државних управа и била је дужна прикупљати све потребне доказе и обавештења.4) Законом се одређивало у којим ће случајевима против одлуке Главне контроле имати места жалби Касационом суду.

Завршни државни рачун подносио се Народном представништву на решење са примедбама Главне контроле и то најдаље за једну годину, рачунајући од завршетка сваке рачунске године. Затим, Министарски савет је подносио Народној скупштини од Главне контроле оверени извештај о извршењу закључених уговора о државним зајмовима и њиховом утрошку.5)

Састав

По Закону о изменама и допунама Закона о Главној контроли6) (1929) председника и чланове Главне контроле је постављао краљ на предлог председника Министарског савета. Председник и половина чланова су морали бити правници. Остали су требали да имају десет година указне службе у финансијској струци.7) Правила о државним стручним испитима за особље прописивала је Општа седница Главне контроле.

Председник и чланови Главне контроле су имали принадлежности председника и судија Касационог суда.

По Септембарском уставу (1931) председника и чланове Главне контроле је бирала Народна скупштина Краљевине Југославије са кандидационе листе коју је састављао Државни савет и на којој је било предложено два пута онолико кандидата колико је празних места.8)

Сродни чланци

1)
Члан 118. Устава Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1921)
2)
Члан 1. Закона о изменама и допунама Закона о Главној контроли (1929)
3)
Чланови 9. и 10. Закона о изменама и допунама Закона о Главној контроли (1929)
4) , 8)
Члан 107. Устава Краљевине Југославије (1931)
5)
Члан 104. Устава Краљевине Југославије (1931)
6)
Закон о Главној контроли, од 30. маја 1922.
7)
Члан 2. Закона о изменама и допунама Закона о Главној контроли (1929)
Штампање