Министарски савет Краљевине Југославије (МС КЈ), централни управни орган у Краљевини Југославији.
Према Септембарском уставу (1931) председник Министарског савета и министри су чинили Министарски савет који је стајао непосредно под краљем. Краљ је именовао и разрешавао председника Министарског савета и министре. Министри су се налазили на челу појединих грана државне управе, али су могли бити и без портфеља.1)
Министре је могао оптужити краљ и Народна скупштина за повреду Устава и земаљских закона учињених у службеној дужности. За штете које би министар учинио грађанима незаконитим вршењем службе одговарала је држава, а министар држави. Министар је могао бити оптужен како за време трајања своје службе тако и за пет година после одступања. Предлог да би се министар оптужио морао се учинити писмено и морао је садржавати тачке оптужења. Кад би министра оптужила Народна скупштина одлука о стављању министра под суд морала се донети већином од две трећине од укупног броја народних посланика. Ближе одредбе о министарској одговорности прописивао је посебан закон.2)
Управну власт је вршио краљ преко одговорних министара. Сваки писмени чин краљевске власти је премапотписивао надлежни министар односно Министарски савет. Законске предлоге су подносили, по овлашћењу краљевом, поједини министри.3)
Министарски савет је:4)
Према Закону о уређењу врховне државне управе (1929) врховна државна управа је била подељена на 12 министарстава и Председништво Министарског савета. На челу врховне државне управе је стајао председник Министарског савета који је истовремено управљао пословима Председништва. Дотадашње функције Министарског савета је вршио сам председник Министарског савета. Међутим, Министарски савет након завршетка Шестојануарске диктатуре више није био колегијум без управне надлежности.
Министарски савет је имао задатак да одржава јединство и једнообразност у пословима свих министарстава. Законски предлози и предлог буџета морали су се претходно претресати у Министарском савету. Министарски савет није издавао никакве административне акте у своје име већ је само давао претходни пристанак за министарске предлоге краљу или претходно одобрење министарских аката. У сваком краљевом или министарском акту коме је претходио претрес у Министарском савету морало је бити назначено да је Министарски савет саслушан односно да је дао своје одобрење.5)
Ministarski savet Kraljevine Jugoslavije