Добро дошли на Српску енциклопедију

Владимир Варићак

Владимир Варићак (Швица код Оточца, 14/26. март 1865 — Загреб, 17. јануар 1942), српски математичар и теоријски физичар. Био је професор и ректор Свеучилишта у Загребу. Бавио се нееуклидском геометријом Лобачевскога и њеном применом на теорију релативности.

Школовање

Владимир Варићак је рођен марта 1865. у српској породици у Швици крај Оточца у Лици.1) Био је треће од деветоро деце Михајла Варићка из Косиња и Петре Пражић са Кордуна.2) У Сиску је завршио основну школу и два разреда грађанске школе, у Петрињи је завршио 3. и 4. разред реалке, а у Загребу је завршио више разреде, па је матурирао 1883.3) Пошто није имао гимназијску матуру уписао се као ванредни слушач на Филозофски факултет у Загребу.4) Положио је 1888. за професора математике и физике. Радио је као професор у земунској реалци (1888—89), и у поморској школи у Бакру (1889—1891).5) Докторат из математике одбранио је код Карела Захрадника 1891. са тезом о ножишним кривама.6)

Редовни професор и ректор свеучилишта

Предавао је 1891/1892. у реалци у Загребу, а онда је четири године (1892—1896) био професор на реалци у Осијеку.7) У Осијеку је био професор Милутина Миланковића, на кога је имао највећи утицај и код њега побудио љубав за науком.8) Хабилитациону тезу из алгебарске анализе и сферне тригонометрије одбранио је 1895, што му је омогућило да предаје на универзитету.9) Од 1896. предавао је на доњоградској гимназији у Загребу, а од 1898. на Шумарској академији у Загребу. Пошто је Карел Захрадник 1899. отишао у Брно Варићак је постао суплент професора на Мудрословном факултету, па убрзо затим и ванредни професор.10) Редовни професор постао је 1902. и на том месту био је све до 1936.11) Био је 1902. декан Мудрословног факултета, а 1921/1922. био је ректор Загребачког свеучилишта.12)

Модерна математика

На Загребачко свеучилиште увео је дух модерне математике. Многа знања из научних области којима се бавио (математика и специјална теорија релативности) преносио је студентима, тако да је поред уобичајених области он у то време предавао теорију скупова, геометрију Лобачевскога, интегралне једначине, варијациони рачун.13) Учествовао је 1927. на престижном такмичењу за награду Лобачевскога заједно са још шест математичара. Победио је Херман Вејл, а Варићак је добио диплому.14)

Нееуклидска геометрија

У математици је радио у разним областима, али најзначајније резултате је имао у нееуклидској геометрији, тј. геометрији Лобачевскога.15) Први рад из те области објавио је 1903. и ту је помоћу Поенкареовог модела испитивао нееуклидску геометрију.16) Касније је разрадио свој посебан поступак анализом тзв. геодезијских линија.17) Специјални случајеви нееуклидске геометрије су нпр. геометрија на сфери или на хиперболоиду. Варићак је добијао једначине паралених права и равни, еквидистантних линија.18) Проучавао је и различите трансформације равни Лобачевскога.

Специјална и општа теорија релативности

Варићак је као добар математичар у области нееуклидске геометрије почео да од 1910. објављује чланке о специјалној теорији релативности и покушава да је интерпретира нееуклидском геометријом.19) Специјална теорија релативности најбоље је описана четвородимензионалном геометријом Минковскога, геометријом у којој четврту димензију има време, које није независно од просторних координата, како се до тада очекивало. Варићакова нееуклидска геометрија представљала је покушај да се очува независност тродимензионалнога простора од времена, као четврте димензије, тј да очува Њутнов концепт апсолутног простора. Иако Варићакова нееуклидска геометрија није била довољна да опише све догађаје, које је могла геометрија Минковскога, она је у многим случајевима давала исте резултате попут геометрије Минковскога. Унутар специјалне теорије релативности постоји Еренфастов парадокс о ротирајућем равном диску, који је Алберт Ајнштајн решио тек увођењем опште теорије релативности (1915).20) Варићак је пре тога 1913. показао да парадокс постоји само за еуклидску интерпретацију.21) Након открића опште теорије релативности Варићак се бавио релативистичком космологијом, узимајући у обзир нееуклидску геометрију.22)

О Руђеру Бошковићу

Поред математике и физике писао је о Руђеру Бошковићу и о историји нееуклидске геометрије.23) Много времена је посветио изучавању историјске грађе о српском физичару, математичару и филозофу Руђеру Бошковићу.24) О њему је објавио двадесетак радова, а само један рад о њему имао је 175 страна.25) Било је познато да је Махова критика Њутновога апсолутног простора имала утицај на Алберта Ајнштајна при изградњи специјалне теорије релативности, али Варићак је открио да је Руђер Бошковић много раније критиковао Њутнов концепт апсолутног простора.26)

Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије природних наука) од 3. II 1914.

Литература

  • М. Првановић, М. Благојевић, Живот и дело српских научника, Књига 4, уредник Милоје Р. Сарић, САНУ, Београд, 1998, ИСБН 86-7025-283-X
  • Српска краљевска академија Год. 27 (1914) 210–213.
  • Spomenica Prirodoslovnomatematičkog fakulteta, 1874–1974. Zаgreb 1974. Str. 19–20.
  • Српски биографски речник. Матица српска 2004 2, 48–49 (А. Николић).

Спољне везе

1) , 2) , 3) , 4) , 5)
М. Првановић, М. Благојевић, 1998, стр. 96
6) , 7) , 9) , 10) , 11) , 12)
М. Првановић, М. Благојевић, 1998, стр. 97
8) , 14)
М. Првановић, М. Благојевић, 1998, стр. 98
13)
М. Првановић, М. Благојевић, 1998, стр. 99
15) , 16)
М. Првановић, М. Благојевић, 1998, стр. 100
17)
М. Првановић, М. Благојевић, 1998, стр. 111
18)
М. Првановић, М. Благојевић, 1998, стр. 103
19)
М. Првановић, М. Благојевић, 1998, стр. 112
20) , 21)
М. Првановић, М. Благојевић, 1998, стр. 120
22)
М. Првановић, М. Благојевић, 1998, стр. 121
23)
М. Првановић, М. Благојевић, 1998, стр. 123
24) , 25)
М. Првановић, М. Благојевић, 1998, стр. 124
26)
М. Првановић, М. Благојевић, 1998, стр. 126
Штампање