Добро дошли на Српску енциклопедију

Боичић Алија и Глумац Осман-ага

Боичић Алија и Глумац Осман-ага је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Караџић у дјелу Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846.

Текст пјесме

0001    Пије вино Боичић Алија

0002    Са даиџом Глумац-Осман-агом,

0003    Кад се доста напојише вина,

0004    О свачему били говорили:

0005    О коњима и о јунацима;

0006    Говорио Боичић Алија:

0007    „О мој дајо, Глумац-Осман-ага!

0008    „Што нам стари бољи од нас бише,

0009    „Те их паше боље миловаше

0010    „И везири боље дариваше,

0011    „Све калпаке и челенке златне?”

0012    Говорио Глумац-Осман-ага:

0013    „Мој сестрићу, Боичић-Алија!

0014    „Што су нама стари бољи били,

0015    „Јесу они чете четовали,

0016    „За коње се нису заклањали

0017    „Ни од коња метериз градили;

0018    „Но су они чинили јуриша

0019    „Све са сабљом и руком десницом,

0020    „Из каура робље изводили,

0021    „Из каура износили главе,

0022    „Пашама су робље поклањали,

0023    „Везирима доносили главе,

0024    „Те их јесу паше миловале

0025    „И везири добро даривали,

0026    „Све калпаке и челенке златне.”

0027    Говорио Боичић Алија:

0028    „О мој дајо, Глумац-Осман-ага!

0029    „Да би мене мајка не родила

0030    „Ни мушкијем пасом опасала

0031    „Ни јуначко име нађенула,

0032    „Но кобила, која ђога мога,

0033    „Те ја не ћу чету сакупити,

0034    „Отићи ћу на Босну поносну,

0035    „Подићи ћу гн’јездо соколово:

0036    „Баш са Босне Селим алајбега,

0037    „С Бање луке два брата Пашића,

0038    „А од Бишића Пајазитовића,

0039    „Испод Бишћа два Иванковића,

0040    „Изнад Бишћа два Карахоџића,

0041    „Иза Бишћа два Пердузовића,

0042    „Од Каменца малога диздара,

0043    „А од Плоче старога диздара

0044    „И његова Плочу барјактара,

0045    „Од Удбине Хрњетину Муја,

0046    „Од Кладуше Кладушанин-Зука,

0047    „Од Лијевна Лијевњанин-Беја,

0048    „Од Стијене Стијењанин-Дерва,

0049    „Од Орашца будалину Тала

0050    „На кулашу коња будалашу;

0051    „Земљама ћу друме запрашити,

0052    „А водама замутит’ бродове,

0053    „Окренућу низ Хрвате војску,

0054    „Низ Хрвате у Котаре равне,

0055    „Котаре ћу равне похарати,

0056    „Све Котаре равне до Млетака,

0057    „Неколико Млетка заватити,

0058    „Банове ћу дворе похарати

0059    „И банову сестру заробити,

0060    „Нијесам се, дајо, оженио,

0061    „Њом се мислим оженити, дајо,

0062    „Милом сестром бана од Млетака.”

0063    Што је пјано Туре горовило,

0064    То тријезно учинило било:

0065    До вечера Туре сакупило,

0066    Сакупило четири барјака,

0067    До поноћи дванаест барјака,

0068    А до зоре двадест и четири,

0069    Све јунака млада барјактара,

0070    А војсци се ни броја не знаде;

0071    Земљама је друме запрашило,

0072    А водама замути бродове,

0073    Низ Хрвате војску окренуло,

0074    Низ Хрвате у Котаре равне,

0075    Котаре је равне похарало,

0076    Све Котаре равне до Млетака,

0077    Неколико Млетка заватило

0078    И банове дворе похарало

0079    И банову сестру заробило;

0080    Зароби је Боичић Алија,

0081    Алија се није оженио,

0082    Њом се мисли Аљо оженити.

0083    Здраво, мирно натраг се вратише,

0084    Сваки јунак роба заробио,

0085    Али није Тале заробио,

0086    Носи Тале седам мртвих глава

0087    У зобници о кулашу своме;

0088    Ј ада видиш јаду започетка!

0089    Обрће се Селим алајбеже,

0090    Те говори од Орашца Талу:

0091    „Јазук тебе, од Орашца Тале!

0092    „Ми те данас, Тале, хесапимо,

0093    „Да ти јеси јунак понајбољи,

0094    „А ти јеси, Тале, најрђавиј’:

0095    „Камо тебе робак ја робиња?

0096    „Што ће тебе седам мртвих глава,

0097    „Седам глава, ка’ седам камена?

0098    „Кад станемо, Тале, вечерати,

0099    „Ко ће тебе лучем свијетлити?”

0100    Мучно било од Орашца Талу,

0101    Те се маши у струне зобнице,

0102    Те измаши седам мртвих глава,

0103    Баци главе у траву зелену,

0104    Па он свлачи рухо сератлијско,

0105    А облачи катанске хаљине,

0106    И катанско седло на кулаша,

0107    Па с’ довати Тале на кулаша,

0108    Оде Тале од брда до брда,

0109    Као вијор од горе до горе.

0110    Намјера је Тала намјерила

0111    На курвића Јанковић-Стојана,

0112    На бијеле дворе Стојанове,

0113    А Стојану крсно име бјеше,

0114    Крсно име лијеп Ђурђев данак,

0115    Слави Стојан своје крсно име,

0116    Пред кућом му дивно коло игра,

0117    Дивно коло тридест ђевојака,

0118    И у колу сеја Стојанова,

0119    Веома је стидна и прикладна.

0120    И на њој је тешко одијело:

0121    Три кавада један врх другога,

0122    Два кумаша од свиле зелене;

0123    На грлу јој три ђердана бјеху:

0124    Два од злата, трећи од бисера;

0125    Колико је грло у ђевојке,

0126    Станула би рука од јунака;

0127    На глави јој тарпош од бисера;

0128    Туна Тале пригони кулаша

0129    И Божју јој помоћ називаше:

0130    „Божја помоћ, тридест ђевојака!”

0131    Привата му сеја Стојанова:

0132    „Здраво да си, незнана катано!”

0133    Говори јој од Орашца Тале:

0134    „О ђевојко, сестро Стојанова!

0135    „Ну отиди у бијеле дворе,

0136    „Донеси ми једну купу вина,

0137    „Јали вина, јали воде ладне,

0138    „Виду ћу ти ка’ и вино платит’.”

0139    Говори му сестра Стојанова:

0140    „Одјаш’ коња, незнана катано,

0141    „Те ти хајде у бијеле дворе,

0142    „Те се напи вина изобила.”

0143    „Ја не могу коња одјахати

0144    „Јер сам јадан тешко обољео

0145    „Од болести од срца живога;

0146    „Кад одјашем узјахат’ немогу;

0147    „Но ти иди у бијеле дворе,

0148    „Те донеси једну купу вина,

0149    „Да с’ напијем вина на коњицу.”

0150    А ђевојка соја госпоскога

0151    Жалостива за бона јунака,

0152    Брзо оде у бијеле дворе,

0153    Те донесе једну купу вина,

0154    Пружа купу у десницу руку;

0155    Не ће Тале вина ни да гледа,

0156    Но ђевојку за бијелу руку,

0157    Те је баци за сес на кулаша,

0158    Припаса је и два и три пута,

0159    Четвртијем од сабље каишом,

0160    Па побјеже преко поља равна,

0161    Како зв’језда преко неба сјајна,

0162    Оде Тале уз поље Мијоље

0163    Док достиже дружину осталу,

0164    Достиже их под гору Мијољу.

0165    Обрће се Селим алајбеже,

0166    Те говори од Орашца Талу:

0167    „Хај аферим, од Орашца Тале!

0168    „Јеси добра роба заробио,

0169    „Таког овђе у ордији нема!”

0170    Мило јесте од Орашца Талу,

0171    Мила му је сестра Стојанова,

0172    Мила му је, те је погледује,

0173    Драга му је, те говори шњоме:

0174    „О ђевојко, сестро Стојанова!

0175    „Јесу л’ тебе обични сватови?

0176    „Јел’ ти мио млади ђувегија?

0177    „Јесу ли ти мила два ђевера?

0178    „Кум ће бити Селим алајбеже

0179    „Два ђевера два Беширевића,

0180    „Ђувегија од Орашца Тале.”

0181    Говори му сестра Стојанова:

0182    „Мила су ми два ђевера млада,

0183    „Два ђевера, ка’ два брата моја,

0184    „А мио ми јесте ђувегија,

0185    „Јесу мене обични сватови;

0186    „Тек су мене свати изненада,

0187    „Нијесам им понијела дара;

0188    „Имам, јадна, браца устаоца,

0189    „Ја се уздам у брата мојега

0190    „Да ће за мном понијет’ дарове:

0191    „Из пушака црнијех крушака,

0192    „Од сабаља крвавих марама.”

0193    Тако они у ријечи били,

0194    Обазре се од Орашца Тале,

0195    Те погледа уз поље Мијоље,

0196    Ал’ Мијоље магла попанула,

0197    Па говори од Орашца Тале:

0198    „О ђевојко, сестро Стојанова!

0199    „Онудије сада проходисмо,

0200    „Оне магле онђе не бијаше;

0201    „Јеси л’ свикла, сестро Стојанова,

0202    „Кад је ведро и кад грије сунце

0203    „Хоће л’ поље магла попанути?

0204    „Да л’ је магла, да л’ је Српска војска?”

0205    Она шути, ништа не говори,

0206    Па дозивље од Орашца Тале:

0207    „О Турчине, Селим алајбеже!

0208    „Ти одјаши коња јахаћега,

0209    „Па узјаши на једека свога,

0210    „Те разгони војску на алаје,

0211    „Нек клањају, нек се Богу моле,

0212    „Не бисмо ли данас из каура,

0213    „Из каура изнијели главе,

0214    „Из каура робље изводили.”

0215    Послуша га Селим алајбеже,

0216    Те разгони на алаје војску,

0217    Те клањају и богу се моле.

0218    Мало било за дуго не било,

0219    Јесте Српска војска достигнула

0220    И пред војском Шарићу Цвијане,

0221    За Цвијаном Јанковић Никола;

0222    Под Цвијаном коњиц узмахује,

0223    Те претура пјену преко себе,

0224    Преко себе и преко јунака;

0225    И за њима тешка војска бјеше;

0226    Како који јунак дохођаше,

0227    Тако они јуриша чињаху,

0228    Јесу Турци одвише јунаци:

0229    Затекао Селим алајбеже,

0230    Што пропушта Селим алајбеже,

0231    Не пуштају два Беширевића;

0232    Што пуштају два Беширевића,

0233    Не пуштају два Карахоџића;

0234    Што пуштају два Карахоџића,

0235    Све сијече од Орашца Тале,

0236    Он пос’јече за тридест јунака.

0237    Мало тако било постајало,

0238    Мало било, за дуго не било,

0239    Кад ето ти Јанковић-Стојана,

0240    Бојно копље на рамену носи;

0241    Како дође Јанковић-Стојане,

0242    Тако бојно копље положио,

0243    Положи га покрај вранца свога,

0244    Те прибоде Селим-алајбега;

0245    Ту се тешко исјекоше војске,

0246    Паде тама од неба до земље,

0247    Нит’ се види небо ни земљица

0248    Од пустога праха пушчанога

0249    И од паре коњске и јуначке;

0250    Моли Бога сестра Стојанова:

0251    „Дај ми, Боже, вјетра од планине,

0252    „Да однесе маглу из пољица,

0253    „Да ја видим двије силне војске,

0254    „Чија л’ гине, чија л’ задобива.”

0255    Тако она у ријечи била,

0256    Ал’ ето ти од Орашца Тала,

0257    Носи Тале двије мртве главе;

0258    Он удара сестру Стојанову;

0259    „Познај, кујо, двије мртве главе!

0260    „Која глава од кога јунака?” —

0261    „Не удри ме, отпала ти рука!

0262    „Ласно ми је познавати главе:

0263    „Једно глава братучеда мога,

0264    „Братучеда, Јанковић-Николе,

0265    „Друго глава Шарића Цвијана,

0266    „Што је мене у мајке просио:

0267    „У ту сам се двојицу уздала,

0268    „Еда би ме они осветили.”

0269    Тако они у ријечи били,

0270    Ал’ ето ти Јанковић-Стојана,

0271    Голу сабљу у рукама носи,

0272    Ману сабљом Јанковић Стојане,

0273    Те је мало Тала доватио

0274    Довати га по рамену десном,

0275    Десну му је руку осјекао,

0276    Па још бритком сабљом узмахује,

0277    Те је Талу осјекао главу

0278    Па подвикну из грла бијела:

0279    „А сада те, браћо моја драга!

0280    „Сад крајини обломисмо крила

0281    „Кад прзнога Тала погубисмо.”

0282    И Српске је војске погинуло

0283    Не може се знати ни пребројит’,

0284    Нити има краја ни хесапа;

0285    А од Турске није остануло

0286    До побјеже Боичић Алија

0287    Са даиџом Глумац-Осман-агом,

0288    Далеко су гором бијежали,

0289    Па у гори стали говорити:

0290    Говорио Боичић Алија:

0291    „О мој дајо, Глумац-Осман-ага!

0292    „Оволику војску сатрошисмо

0293    „Без царева бијела фермана,

0294    „Брез везака и брез арзована,

0295    „Брез пашине ситне бурунтије!

0296    „Никуд тамо, а никуд овамо:

0297    „Никуд натраг, никуд наприједа.”

0298    Тако они у ријечи били,

0299    Пуче пушка из зелена луга,

0300    Те удари Боичић-Алију,

0301    На лоше га мјесто ударила:

0302    Међу пуца, ђе му срце куца,

0303    На плећи му зрно излазило

0304    И јуначко срце изнијело,

0305    И бијеле комад џигерице;

0306    А утече Глумац-Осман-ага,

0307    Он бјежаше преко горе чарне,

0308    Ал’ говори неко из планине:

0309    „Курво једна, Глумац-Осман-ага!

0310    „Да ти јеси јуче побјегао,

0311    „А ја бих те данас уватио;

0312    „Ал’ ја тебе не ћу ни ћерати,

0313    „Но ти иди на твоју крајину,

0314    „Те се вали шта си задобио.”

Друга верзија пјесме

0001    Вино пије Ограшић сердару

0002    Са даиџом старцем Кариманом

0003    Насред Бишћа града бијелога;

0004    А пошто се напојише вина,

0005    Онда рече Ограшић сердару:

0006    „Мој даиџа, стари Каримане!

0007    „Што те питам, да ми право кажеш:

0008    „Што ни бјеху бољи наши стари,

0009    „Што им боље пролазаху ствари,

0010    „И боље их паше миловаху,

0011    „И везири боље дариваху,

0012    „И од чове ћурке пригртаху?”

0013    Но да рече Каримане стари:

0014    „Мој сестрићу, Ограшеновићу!

0015    „Што ме питаш, право да ти кажем:

0016    „Што ни бјеху бољи наши стари,

0017    „Они јесу чете четовали,

0018    „За коње се н’јесу заклањали,

0019    „Ни од коњах метериз градили,

0020    „Но су они чинили урише

0021    „Све са сабљом и десницом руком,

0022    „Из каура робље изводили,

0023    „Из каура износили главе,

0024    „Па пашама главе поклањали,

0025    „А везире робљем даривали;

0026    „Са тога их паше миловаху,

0027    „И везири даром дариваху.”

0028    Тада рече Ограшић сердару:

0029    „Мој даиџа, стари Каримане!

0030    „Да би мене не родила мајка

0031    „Ни мушкијем опасала пасом,

0032    „Ни јуначким довикала гласом,

0033    „Но кобила, која ђога мога,

0034    „Ако чудо неко не учиним;

0035    „Ја сам чуо, ђе говоре љуђи:

0036    „Диклић Јањо чардак направио

0037    „На саставак Саве и Кораве

0038    „Без фермана цара честитога,

0039    „Без тестира са Босне везира;

0040    „Ту је чудне дворе начинио

0041    „На шездесет и седам диреках;

0042    „Ту је врга’ шездесет пандурах,

0043    „А пред њима Крајинића Рада,

0044    „Да управља и заповиједа,

0045    „Ја ћу силну војску покупити,

0046    „Зваћу неке Турске поглавице:

0047    „Саврх Бишћа Османбеговића;

0048    „Сасред Бишћа Попрженовића;

0049    „Садно Бишћа Огојеновића;

0050    „Испријека Гологлавовића;

0051    „Од Новога града бијелога

0052    „Два Бумбића и два Бадњевића

0053    „И четири Хазнадаровића;

0054    „Бурин-бега од Јасеновога;

0055    „Од Фалема малога диздара,

0056    „Мали пораст, плећих широкијех,

0057    „Из бојна се седла не виђаше,

0058    „Ваљатно је, Бог да га убије!

0059    „Од Удбиње Хрњавину Муја

0060    „И његова лудога Алила;

0061    „Од Орашца будалину Тала;

0062    „Од Кладуше старца Ћејфан-агу,

0063    „Сиједа му и брада и глава,

0064    „И он носи пушку шеишану,

0065    „По ње му је крвју заливено,

0066    „А од по ње вуком зашивено,

0067    „А на њу је од међеда глава,

0068    „А каква је власи је узели!

0069    „Јаше стари суру бедевију,

0070    „Какова је, изјели је вуци!

0071    „Покривена суром међедубин,

0072    „Те ћу силну војску покупити.”

0073    Како река’, тако учинио,

0074    Велику је војску окупио,

0075    Шњоме хојде на старо селиште.

0076    На селиште, давно разбојиште,

0077    Ту се бјеше сила сакупила;

0078    Но да рече будалина Тале,

0079    Он говори старцу ћејфан-аги:

0080    „Куда си се, кило, подигнула?

0081    „Да се с тобом ђеца подругују!”

0082    За то стари ни хабера нема.

0083    Но говори Хазнадаровићу:

0084    „Куд ћеш војску, Ограшић-сердару?”

0085    А сердар му ријеч проговара:

0086    „Хоћу с војском на Дугу пољану,

0087    „А Диклића чардак похарати,

0088    „И посјећи шездесет пандурах,

0089    „Уфатити од крајине Рада,

0090    „Повешћу га на дворове жива,

0091    „Оправит’ га цару у Стамболу.”

0092    Ма не вели туре: ако Бог да!

0093    Како што му ни помоћи не ће.

0094    Ондолен се сила загонила,

0095    Ударише на Дугу пољану,

0096    Робе робје, а сијеку главе,

0097    Они пале куле и чардаке,

0098    Опалише сву Дугу пољану,

0099    Па уд’рише на Диклића кулу;

0100    Но се бране шездесет пандурах;

0101    Ал’ долеће стари Ћејфан-ага,

0102    И упали сјајну шеишану,

0103    Од чардака дирек опучио.

0104    Да је коме стати, па поглејат’!

0105    Сва је сила на чардак уд’рила,

0106    Из чардака крвца удараше,

0107    Ту погибе педесет пандурах,

0108    Само седми остануо Раде,

0109    На Рада су једанаес ранах,

0110    Ма се бије, ка’ да рањен није.

0111    Од шездесет и седам диреках

0112    На седам је чардак остануо,

0113    А шездесет саломише Турци,

0114    Ондолен се Турци повратише,

0115    Они воде трист’ и тридес робах,

0116    Но се загна будалина Тале

0117    На дворове Вучкулинов-Вука,

0118    Похара му бијеле дворове,

0119    И његову секу заробио,

0120    Исто љубу Крцуновић-Пера.

0121    Мало било, ништа не стануло,

0122    Али трче Срби од крајине:

0123    Диклић Јањо на коња путаља,

0124    А за њим је триста коњаниках:

0125    Зове Јањо Крајинића Рада:

0126    „Јеси ли ми у животу, Раде?”

0127    Но му јадни Раде одговара:

0128    „Ево, Јањо, ђе ране завијам;

0129    „Погибе ми педесет пандурах,

0130    „А чардак ти саломише Турци;

0131    „Да је просто, ко је погинуо!

0132    „Но непросто робје у Тураках!”

0133    У ријечи, које бесједио,

0134    Иде јунак Вучкулинов Вуче,

0135    А за њим је војске пет стотинах;

0136    И он стаде на своје дворове,

0137    Па се уд’ри руком уз кољено:

0138    „Авај, Вуче, дом те не видио!”

0139    Али трећа војска испанула,

0140    Пред њоме је Крцуновић Перо;

0141    Када дође пред своју тазбину,

0142    Али му је љуба поробјена,

0143    То се Перо бјеше напучио,

0144    А завика Вучкулинов Вуко:

0145    „А сад, браћо, ако Бога знате!”

0146    Когођ дође, он загон учиње.

0147    Достигоше харамије Турке,

0148    Стигоше их на селишта стара.

0149    Да да ли је погледати коме,

0150    Кад им Српска сила кеисала!

0151    Вика сабља од крајине Раде,

0152    Вика јунак Вучкулинов-Вука:

0153    „Ха сад, браћо, за вјеру Христову!”

0154    Па у Турке коње угонише,

0155    Но дочека стари Ћејфан-ага

0156    На велику суру бедевију,

0157    На њег’ уд’ри Вучкулинов Вуко,

0158    Стан’ да видиш муке од старине!

0159    Вуко јаше хата коња врана,

0160    А вранац’ је гиван на кобилу,

0161    За гриву је фата под Турчином.

0162    Посјекоше старца Ћејфан-агу

0163    И са њиме другах пет стотинах,

0164    И отеше робље свеколико.

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846. Исто издата и у Београду, 1988.
Штампање