Добро дошли на Српску енциклопедију

Буљубаша Реџо и поп Дмитровић (моравичка буна 1862)

Буљубаша Реџо и поп Дмитровић (моравичка буна 1862) је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Текст пјесме

0001    Коња кује једна потурица,

0002    По имену буљумбаша Реџо,

0003    У Ситници, пољу широкоме,

0004    Пред бијелим царевијем градом,

0005    Коња кује, дебела мркова,

0006    Коња кује, коњ му поскакује.

0007    Оштро Турчин коњу подвикује:

0008    „Дур, мркове, изјели те вуци

0009    Код џамије ђе клањају Турци!

0010    Не кујем те брату у сватове,

0011    Ни те кујем сестри у походе,

0012    Ни те кујем под моју ђевојку,

0013    Већ те кујем на попову војску,

0014    На курвића попа Дмитровића!

0015    Рано ћемо сјутра полазити,

0016    Двије горе сњежне прелазити,

0017    Јаворову и гору Кобиљу

0018    Док сиђемо у Ерчеге равне,

0019    Код бијела Јовићева двора

0020    И код чиче Николице Чола —

0021    Ту казују краљеву иштиру,

0022    Па ћу звати четир’ буљубаше

0023    Да једемо краљеву иштиру.

0024    Отле ћемо доље низ нахију,

0025    Док сиђемо у село Братово,

0026    До старога Аврам’ Парезана

0027    И његова брата Богосава,

0028    Аврам ће нам бити у помоћи.

0029    Отле ћемо низ воду Ношницу,

0030    Док сиђемо до на Моравицу,

0031    Код бијела Чавићева ана,

0032    Ту ћу наћи попа Дмитровића,

0033    Па ћу њега жива уватити,

0034    Бијеле му савезати руке,

0035    Па му русу одсијећи главу

0036    И послати на град у Сјеницу.

0037    Отале ћемо мало унапредак,

0038    Уватићу Василија Кушића,

0039    Бијеле му савезати руке

0040    И његову осијећи главу

0041    И скинути зелену доламу,

0042    Па послати мом најмлађем сину

0043    Да је носи Туре по пазару,

0044    Да не дере влашче по шевару.

0045    Отле ћемо мало унапредак,

0046    Уватићу Лазара Пивљака

0047    И обје му осијећи руке

0048    Да не квари он по’ старост Турке,

0049    Па и то ми доста бити неће,

0050    И њему ћу осијећи главу.

0051    Па отале мало унапредак,

0052    Уватићу Лешић’ Јеремију,

0053    Бијеле му савезати руке,

0054    Русу ћу му одсијећи главу,

0055    Однијети на Сјеницу града

0056    Да се чуди мало и велико

0057    Кака јесте на влашчету глава.

0058    Отале ћу опет унапредак,

0059    Уватићу јошт Петра Скитнића —

0060    Јесам чуо и кажу ми људи,

0061    Све се скита и за Турке пита,

0062    Добро може пушком погодити —

0063    Обе ћу му очи извадити

0064    И осијећи обадвије руке

0065    Да не може пушком погодити

0066    Ни из воде рибу извадити.

0067    Отале ћу преко Моравице

0068    Ка бијелој Неманића цркви,

0069    Уватићу кнеза Караклају,

0070    Скинућу му црвене чакшире,

0071    Па их дати буљубаши Јусу,

0072    Још га турит’ код бијеле цркве

0073    На глогова коца попријеко,

0074    Нек’ се чуди мало и велико.

0075    Отале ћу опет уз планину,

0076    Испод мучња, зелене стијене,

0077    Да уватим Остоју седлара,

0078    С друге стране Маџара сердара,

0079    Обојици одсијећи ћу руке

0080    И турићу на велике муке,

0081    Још Остоји језик одсијећи

0082    Да не може пјесне запјевати

0083    И кауре на Турке дизати,

0084    Па тек онда осјећ’ ћу им главе.

0085    А отале опет уз планину

0086    До под Јавор, сњежану планину,

0087    Да уватим буљубашу Рема,

0088    Тврдо ћу му савезати руке,

0089    И његову посијећи главу

0090    И скинути зелену доламу,

0091    Послати је најстаријем сину,

0092    Нек’ је носи Туре по пазару,

0093    Да не дере влашче по омару;

0094    Узећу му вранца од мегдана,

0095    Послаћу га сину Арадину,

0096    Нека јаше Туре по пазару,

0097    Да га влашче по гори не ломи.”

0098    То зачуле аге Сјеничани

0099    И остале друге потурице,

0100    Па тако су аге бесједиле:

0101    „Бре, аверим, буљубаша Реџо,

0102    Ако уватиш попа Дмитрова,

0103    Доведи га жива у Сјеницу

0104    Да га виде аге Сјеничани,

0105    Биће тебе, Реџо, муштулука

0106    Од нашије ага сјеничански,

0107    Од свакога по десет дуката,

0108    Сам ће паша стотину ти дати!”

0109    Кад то чуо буљубаша Реџо,

0110    У Турчину срце заиграло,

0111    На прси му токе закуцаше,

0112    Сједе Туре ситну књигу писат’.

0113    Једну шиље селу Камишници

0114    На кољено Ујкан-буљубаши:

0115    „Сив соколе, Ујкан-буљубаша,

0116    Ти покупи твоје Камишчане,

0117    Поведи у Ерчеге равне,

0118    Ту имаде краљева иштира,

0119    Јести ћемо краљеву иштиру!”

0120    Ту послао, другу књигу пише,

0121    Па је шиље у Кладницу равну,

0122    У Кладницу буљубаши Јусу:

0123    „О Турчине, буљубаша Јусо,

0124    Ти покупи твоје Кладничане,

0125    Поведи их у Ерчеге равне,

0126    Ту имаде краљева иштира,

0127    Да једемо краљеву иштиру!”

0128    Ту послао, другу ситну пише,

0129    Пак је шаље у Урсуле Мушу:

0130    „О Турчине, Урсуљанин-Мушо,

0131    Ти покупи твоје Урсуљане,

0132    Поведи их у Ерчеге равне,

0133    Ту имаде краљева иштира,

0134    Да једемо краљеву иштиру!”

0135    Па четврту ситну књигу пише,

0136    Пак је шаље буљубаша-Јусу:

0137    „О Турчине, Брничанин-Јусо,

0138    Ти покупи твоје Брничане,

0139    Поведи их у Ерчеге равне,

0140    Ту имаде краљева иштира,

0141    Да једемо краљеву иштиру!”

0142    Пак сам Реџо на ноге устаде,

0143    И покупи своје Сјеничане,

0144    Навалише селу Ерчегама

0145    Буљубаше са четири стране,

0146    А и пети буљубаша Реџо.

0147    Мисли Реџо то нико не чује,

0148    А то чуло младо Ерчеганче,

0149    По имену Јован Јездимиров,

0150    Па то Јован и слуша и гледа

0151    Како Реџо књиге расписује,

0152    Удари се ногом у стражњицу,

0153    Пак отрча чак на Моравицу,

0154    Па казује попу Дмитровићу’

0155    По истини све како је чуо.

0156    Кад то чуше турске буљубаше

0157    И од Реџа сви књиге примише,

0158    Сваки своју покупи дружину,

0159    Сваки трчи селу Ерчегама;

0160    Код бијела Јовићева двора

0161    Састаше се сви пет буљубаша.

0162    Отале се Турци подигоше,

0163    Отидоше у Братљево кнезу,

0164    Ту их кнеже добро дочекао,

0165    Пак растури Турке по конаку,

0166    По тројицу и по четворицу,

0167    По петину и по деветину

0168    Да је њима боље на конаку.

0169    Ту су Турци конак коначили,

0170    Па кад свану и сунце ограну,

0171    Зове Реџо кнеза Парезана:

0172    „Копилане, кнеже Парезане

0173    Зваћеш мене рају на предају

0174    И још ћеш ми дати пратиоце

0175    До малена села Комадина,

0176    Да ја идем тамо под планину,

0177    Те их тамо рају да предајем!”

0178    Када чуо попе Дмитровићу,

0179    А он пише Маџару сердару

0180    Нека викне Остоју седлара,

0181    А Остоја Баторовић’ Мирчету,

0182    Нек’ да абер на четири стране,

0183    Нек’ да абер Мучњу кршевиту

0184    И Јавору, високој планини,

0185    Нек’ позове Рема буљубашу

0186    И остале сиве соколове.

0187    Поп позива сву своју дружину:

0188    По имену Васиља Кушића,

0189    И до њега Лазара Пивљака,

0190    До Лазара Дешић’ Јеремију,

0191    И до њега Филип’ Караклају,

0192    До Вилипа Петра Скитнићева,

0193    Што свуд скита, а за Турке пита,

0194    Свуда тражи буљубашу Реџа.

0195    Овако им попе говораше:

0196    „Јесте л’ чули, моји соколови,

0197    Ђе су нама Турци ударили,

0198    Зашао је Реџо низ нахију,

0199    Те он зове рају на предају,

0200    Но спремајте коње и оружје

0201    Да идемо Реџу у сретање,

0202    Да питамо куда је пошао!”

0203    Кад то чуше српски соколови,

0204    Сваки ита к ану Моравици,

0205    Сваки ита и за попа пита,

0206    А поп викну својега сеиза,

0207    По имену Петра Тапаљивцу:

0208    „Опреми ми дебела дората,

0209    Сва је мене на скупу дружина!”

0210    Отале се сложно подигоше,

0211    Отидоше друмом уз планину.

0212    Кад бијају уз Црвену гору

0213    Нема вјетра, а планина јечи.

0214    Ту се попе мало уплашио,

0215    Он мишљаше Реџо буљубаша;

0216    Не бијаше Реџо буљубаша,

0217    Но бијаше Маџаре сердаре

0218    И са шњиме Остоја седларе,

0219    Са Остојом Мирчета Батора,

0220    Са Батором Ремо буљубаша,

0221    А са шњиме тридес’ коњаника.

0222    То је попу врло мило било,

0223    Руке шире, пак се у лице љубе,

0224    Питају се за јуначко здравље.

0225    Ту је попе добро разабрао

0226    Ђе је дош’о Реџо у Братљево

0227    Код старога књеза Парезана,

0228    Па отале сложно отидоше,

0229    Отидоше у Братљево кнезу;

0230    Сва се сила у Братљево збила

0231    Више двора кнеза Парезана.

0232    Ту је попе с војском заноћио,

0233    Па ујутру кад је освануо,

0234    Он призива кнеза Парезана:

0235    „Парезане, весела ти мајка,

0236    Кудије си Турке испратио —

0237    Видиш, болан, ђе си погинуо!”

0238    Кад то зачу дели Радивојша,

0239    Он потеже пламенита ножа,

0240    Доиста га погубити шћаше.

0241    Проговара кнеже Парезане:

0242    „Немој, попе, ако Бога знадеш,

0243    Казаћу ти кудије су Турци —

0244    Ту су јуче осванули били,

0245    Па отишли тамо под планину

0246    У малено село Комадине!”

0247    Кад то зачу попе Дмитровићу,

0248    Он окрену са својом дружином,

0249    Управ оде до у Комадине —

0250    У том селу Турци заноћили,

0251    А бијаше Реџо заноћио

0252    Код старога Филип’ Лишенања.

0253    Ујутру је Реџо поранио,

0254    Па дозива свога барјактара,

0255    Барјактару чудан санак каже

0256    Што уснио Реџо буљубаша —

0257    Ђе лећају црни гавранови,

0258    А за њима сиви соколови;

0259    Бог ће дати да ће добро бити:

0260    „Но изиђи пред бијеле дворе,

0261    Те погледај на четири стране!”

0262    Изиђе му лако барјактарче,

0263    Те погледа на четири стране;

0264    Кад погледа брду Косовици,

0265    Косовицу војска притиснула.

0266    Кад то виђе младо барјактарче,

0267    Ет’ оно се буљубаши врати:

0268    „Буљубаша, весела ти мајка,

0269    Сада на нас власи ударише,

0270    Ето на нас попа Дмитровића

0271    Са његовом силовитом војском!”

0272    Кад то зачу Реџо буљубаша,

0273    А он скочи на ноге јуначке,

0274    Па он викну сву своју дружину:

0275    „Видите ли, Турци соколови,

0276    Кад би сада ми имали крила,

0277    Не би перје изнијело месо,

0278    А камоли изнијети главе —

0279    Куда ћемо, бјеж’те да бјежимо!”

0280    Ту доиста шћаше да побјегне,

0281    Но му попе бјежати не даде,

0282    Опколи га са четири стране,

0283    Онда зову Реџа буљубашу

0284    Са четири своје буљубаше.

0285    Изиђе им Реџо буљубаша,

0286    Изиђоше, па се састадоше.

0287    Стаде њему попе говорити:

0288    „Море, Реџо, ко те је послао,

0289    Чи’м изуном по нахији одаш

0290    Са четири твоје буљубаше,

0291    Са толико твојијех сејмена?”

0292    Па говори попе Дмитровићу:

0293    „Да Бог живи нашега султана,

0294    Српску земљу нам је поклонио,

0295    Поклонио господар-Милошу!

0296    Добро знадеш, Реџо буљубаша,

0297    Више нема паша ни субаша,

0298    Нити има глоба ни биједа

0299    Као што су досадање биле!”

0300    Одговара Реџо буљубаша:

0301    „Чу ли мене, попе Дмитровићу,

0302    Мене јесу аге преварили,

0303    Сјеничани Турци и бегови

0304    Да ја зовем рају на предају!”

0305    Говори му попе Дмитровићу:

0306    „Сад одлази, буљубаша Реџо!

0307    Ако оћеш да се не кавжимо,

0308    Не дуљи-де више лакрдију!”

0309    Бесједи му Реџо буљубаша:

0310    „Молим тебе, попе Дмитровићу,

0311    Да на конак идем у Глеђицу!”

0312    Ал’ говори Остоја седларе:

0313    „Рано ти је, можеш у Сјеницу!”

0314    Па с’ отале Турци подигоше,

0315    Са Србима те се раздвојише

0316    И срамотно Сјеници одоше,

0317    Пријеђоше на Јавор планину,

0318    Како тај дан, тако и данаске,

0319    Већ им не би повратишта амо.

0320    Вала Богу и Богородици,

0321    Бог да прости господар-Милоша,

0322    Ком не бјеше ниђе срећа лоша!

0323    Бог да живи књаза Михаила,

0324    Нек’ му Бог да и срећу и здравље,

0325    А Србима слогу и поштење!

Литература

  • Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.
Штампање