Садржај
Аћим Медовић
Аћим Медовић |
---|
Рођење: 8. мај 1815. Подвизов, Галиција Смрт: 23. мај 1893. Београд, Краљевина Србија Познат као: лекар |
Аћим Медовић (пољ. Joachim Medowic) (Подвизов, 8. мај 1815 — Београд, 11/23. мај 1893), лекар и писац, доктор медицине, секретар санитетског одељења у Попечитељству унутрашњих дела, физикус пожаревачког округа и професор судске медицине на Великој школи у Београду. Спада међу прве српске лекаре и један је од првих чланова Српског лекарског друштва.1)
Биографија
Пореклом је био Пољак. Рођен је у Галицији (данас Пољска). Студирао је филозофију и медицину у Бечу. Промовисан је за доктора медицине и хирургије и магистра акушерства 1841.2) Говорио је пољски, словачки, немачки, француски и латински језик, а служио се и стручном литературом на енглеском језику.3)
Дошао је у Србију исте године када је и дипломирао. Написао је низ просветитељских чланака. Једно време је предавао судску медицину на Великој школи.4) Године 1865. издао је Судску медицину за правнике, први медицински уџбеник за високошколску наставу. Означио га је као први, припремни део, по Карлу Бергману, немачком анатому и физиологу.5) Већ следеће године издао је други део Судске медицине, који је наменио судским, полицијским, санитетским званичницима и другим правницима.6) Ове књиге су биле снажан подстицај за развој медицине у Србији.7)
Године 1869. штампао и књигу Мале хируршке услуге и прва помоћ у повредама тела.8)
Био је један од највећих ауторитета у области медицине у Србији. Учествовао је у организацији санитетске службе и био један од зачетника здравственог законодавства. Када је 1872. године, на иницијативу Владана Ђорђевића основано Српско лекарско друштво био је његов први председник.9) По четвртом члану статута друштва истицала се брига о српском језику као обавеза сваког лекара.10) Као председник друштва, залагао се од почетка да се у српском језику развије сопствена медицинска терминологија и фразеологија.11)
Кореспондентни је члан Друштва српске словесности од 28. XII 1847. Редовни је члан Српског ученог друштва (Одсека за науке природословне и математичке) наименован 29. VII 1864. Секретар је Одсека за науке природословне и математичке СУД 1869–1870. Почасни је члан Српске краљевске академије од 15. XI 1892.
Преминуо је 1893. године у Београду и сахрањен је на Новом гробљу.12)
Литература
- Mилан Ђ. Милићевић, VII Губици академије: др Аћим Медовић, Годишњак, број VII, Српска краљевска академија, Београд, 1894, стр. 181
- Павле Јовић, Година 135. од првог медицинског уџбеника за високошколску наставу у Србији, Српски архив за целокупно лекарство, волумен 129, 9-10, уредник Павле Миленковић, Српско лекарско друштво, 2001, стр. 275—278, ИСБН 0370-8179
- Брана Димитријевић, Славица Жижић Борјановић, Медицинска терминологија и фразеологија и судбина српског архива за целокупно лекарство, Зборник Матице српске за друштвене науке, број 142, Нови Сад, 2013, стр 75—102, ИССН 0352-5732
- E. P. Lindenmajer: Serbien, Entwicklung und fortschrift im Sanitaetswesen, mit andeutungen über die Gesammten sanitäts Verhältnisse im Oriente. Temisvar 1876. стр. 112, 314, 368, 390, 394 и 409.
- В. Михаиловић: Из историје санитета у обновљеној Србији од 1804–1860. САН 1951. Стр. 218–234 + 437.
- В. Станојевић: Др A. Медовић, 1815–1893. СА 9 (1956) 1082–1083.
- С. Драговић: Пољаци лекари у Србији у XIX веку. У: Сто година полонистике у Србији: зборник радова. Београд 1996. Стр. 230–232.