Добро дошли на Српску енциклопедију

Алиначки бој

Алиначки бој или Бој на Бакарном Гумну одиграо се 6. новембра 1912. између српске и турске војске за време Првог балканског рата код Алинаца између Прилепског и Битољског поља. Српска војска је након победе код Алинаца наступила према Битољу, где се одиграла одлучујућа Битољска битка са турском војском.

Повлачење турске војске према Битољу

На почетку Првог балканског рата српска војска је победила у Кумановској бици 23. и 24. октобра 1912. Након тога ослободила је Куманово и Скопље. Турска Вардарска армија се након пораза код Куманова налазила у тешком положају, јер није могла да организује одбрану на Вардару због великог расула у својим јединицама.1) Вардарска армија се повукла према Битољу, са намером да се утврди код Битоља, а да би се добило на времену за организовање одбране Битоља, требало је да што дуже задржава напредовање српске војске на природним јаким положајима пре тога.2) Намеравала је да дуго задржи српску војску на планини Бабуни, али српска 1. армија је након боја на Бабуни од 1. до 4. новембра 1912. заузела присадски превој и ослободила је Прилеп 5. новембра 1912.3) Након повлачења са Бабуне и из Прилепа турски 5. корпус заузео је положај код села Алинаца, на природној одбрамбеној линији, која је раздвајала Прилепско од Битољског поља.4) Радило се о коси, која се одвајала од Селачке планине, а преко те косе водио је пут од Прилепа до Битоља.5) Тај гребен на коме се одвијала битка називао се Бакарно Гумно, па се битка често зове Бој на Бакарном Гумну.

Распоред снага

Око 18.000 турских војника са 27 топова запоселе је положаје са обе стране пута са намером да успоре наступање српске војске према Битољу.6) Циљ турске војске је био да на Алинцима довољно дуго задрже српску војску и тако створе довољно времена за добру организацију одбране Битоља, где су предвидели одлучујућу битку, која ће решити исход рата у Македонији.7) Турски положаји доминирали су над Прилепским пољем и имали су због добре прегледности добре услове за ефикасно дејствовање по српским јединицама.8) Турски положаји су се десним крилом наслањали на Селечку планину, левим крилом на Црну реку, а испред њих била је река Беравица.9) На положајима западно од пута налазила се турска 15. дивизија, а источно од друма била је 13. дивизија.10) Турској самосталној коњичкој бригади поверена је одбрана дела долине, а поред тога у резерви су били један стрељачки и један коњички пук.11) Између 5. и 6. новембра српска Коњичка дивизија преноћила је у Призрену, а Дринска дивизија 1. позива и Моравска дивизија 1. позива североисточно од Прилепа.12) Због веома лоше организације извиђања, посебно Коњичке дивизије под командом Арсена Карађорђевића, српска војска није открила присуство турских снага на Алинцима.13)14)

Почетак битке

У Прилепу су 6. новембра ујутро Дринска и Моравска дивизија учествовале у паради.15) Те две дивизије требале су затим да запоседну линију Сенкос-Прилеп-Селце. Коњичка дивизија је око 9 сати кренула у извиђање. Док се још парадирало улицама Прилепа извиђачка јединица Коњичке дивизије засута је артиљеријском ватром око 10 сати јужно од Прилепа.16) Команде српских дивизија су још увек сматрале да се ради само о слабим турским јединицама, па нису обраћале на њих много пажње.17) Из града је ради одмора изведена цела Дринска дивизија и пола Моравске дивизије и нагомилали су се без реда и дисциплине на око 3 километра од Прилепа.18) Турска војска са Алинаца је око 11 сати на њих отворила снажну артиљеријску ватру, која је изазвала општу пометњу.19) Војници су онда самоиницијативно и спонтано кренули напред, што је била добра илустрација високог борбеног духа српске војске.20) Командант Дринске дивизије 1. позива Павле Јуришић Штурм прихватио је иницијативу своје војске, па је без прегруписавања одлучио да се нападну алиновачки положаји.21) Шест батерија Дринске дивизије је ватром по турској артиљерији на Кобелу подстакло борбени морал својих јединица.22) У првом ешалону наступали су 6. и 17. пук, а 4. и 5. пук наступали су у другом ешалону.23) Први ешалон је снажно наступао, иако је трпео велике губитке од турске артиљеријске ватре.24) Како су се приближавали косама код Алинаца, тако су се српске јединице прецизно развијале у растреситије стројеве.25) Према доминирајућем врху Цуцулину наступао је 17. пук, али био је заустављен на десној обали Беровице снажном артиљеријском и пешадијском ватром.26) Због тога је на његовом левом крилу убачен 4. пук. Према Омету је наступао 6. пук. У то време пукови Моравске дивизије пробијали су се преко мокрих њива, са циљем да се поравнају са Дринском дивизијом.27) Међутим Моравски артиљеријски пук није успевао да се пребаци напред. Коњичка дивизија остала је пасивна код Селца.28)

Српска победа

Дринска дивизија била је заустављена на реци Беравици, али онда су се напред иза саме пешадије пробиле батерије Дринске дивизије.29) Српски 6. пук је око 14 сати подишао турским положајима и онда је уз подршку артиљерије око 15 сати кренуо у јуриш према Омету.30)31) У тим борбама у 6. пуку је 1.000 војниак избачено из строја.32) Силовитим јуришем и уз подршку артиљерије успео је да натера турски 44. пук да се у нереду повуче са положаја лево од друма.33) То је одмах поразно деловало на турски 43. пук, који се почео повлачити.34) Моравска дивизија је неуспешно покушала да обухвати турско лево крило и спречи повлачење турске војске преко моста на Црној реци.35) Коњичка дивизија је покушала да обухвати турско десно крило, али закаснила је због лошег терена. То је омогућило Турцима да се неометано пребаце преко Црне реке у смеру Битоља.36) У бици код Алинаца Срби су изгубили 1.548 војника, три пута више од Турака.37)

Литература

  • Борислав Ратковић, Митар Ђуришић и Саво Скоко, Србија и Црна Гора у Балканским ратовима 1912—1913, БИГЗ, Београд, 1972.
  • Саво Скоко, Војвода Радомир Путник, БИГЗ, Београд, 1985.
1) , 2)
С. Скоко, Путник 1, 1985, стр. 293
3)
С. Скоко, Путник 1, 1985, стр. 299
4) , 5) , 10) , 11) , 12) , 13) , 15) , 18) , 19)
Б. Ратковић, М. Ђуришић и С. Скоко, 1972, стр. 103
6) , 7) , 8) , 9) , 16) , 17)
С. Скоко, Путник 1, 1985, стр. 301
14) , 35) , 36) , 37)
С. Скоко, Путник 1, 1985, стр. 303
20) , 21) , 23) , 24) , 25) , 26) , 31) , 32)
С. Скоко, Путник 1, 1985, стр. 302
22) , 27) , 28) , 29) , 30) , 33) , 34)
Б. Ратковић, М. Ђуришић и С. Скоко, 1972, стр. 105
Штампање