Александар Николајевич Пипин (рус. Александр Николаевич Пипин) (Саратов, 6. април 1833 — Санкт Петербург, 9. децембар 1904), руски историчар књижевности, археограф и етнограф. Био је један од најистакнутијих руских западњака, противник и критичар славенофилства.

Александар Николајевич Пипин је рођен 6. априла 1833. године у Саратову. Од малена је учио латински, немачки и француски језик. Похађао је гимназију у Саратову. Уписао се најпре на историјски факултет на Универзитету у Казању, а онда је прешао на Универзитет у Санкт Петербургу, који је завршио 1853.¹⁾ Још као студент објавио је свој први рад. Током 1857. магистрирао је радом: Прича о литерарној историји старих руских приповетки и прича (Очерк литературной истории старинных повестей и сказок русских).²⁾ Након тога послали су га да се две године у иностранству припрема за катедру историје европске књижевности.³⁾ Поред Италије боравио је једно време и у славенским земљама.

Постављен је 1860. године за ванредног професора на катедри опште историје књижевности Историјско-филолошког факултета Универзитета у Санкт Петербургу.⁴⁾ Предавао је провансалску и средњовековну француску књижевност. Након студентских протеста 1861. дао је заједно са још неколико професора оставку на место професора универзитета.⁵⁾ Супростављао се интервенцији државе, која је нарушавала аутономију универзитета. Од 1863. активан је сарадник „Савременика” (рус. Современник), а једно време и његов уредник.⁶⁾

Био је један је од најистакнутијих руских западњака, противник и критичар славенофилства.⁷⁾ Изучавао је стару руску књижевност и њене везе са западом, а са посебном пажњом је изучавао културну историју Русије у 19. веку.⁸⁾ Заједно са Владимиром Даниловичем Спасовичем израдио је Преглед историје славенских књижевности (прво изд. 1865, друго 1879—1887).⁹⁾ Његова Историја руске литературе I-IV (1902—1903) има значај и за нас.¹⁰⁾ Од велике важности је и његова Историја руске етнографије.¹¹⁾

Дописни је члан Српског ученог друштва од 1869. Почасни је члан Српске краљевске академије од 1892.

Написао је и аутобиографију која је објављена као: А. Н. Пыпинъ: Мои заметки. Москва 1910.

• Енциклопедијски речник Брокхауза и Ефрона, адаптација
• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 3, Београд, 1929, стр. 469
• Материалы для Біографическаго Словаря 3: 2 (1917) 72–121.
• Славяноведение в дореволюционной России, Москва: АН СССР, 1979., 286–289 (А. С. Мылников).

• Краћа биографија на сајту САНУ

Aleksandar Pipin