Корисничке алатке

Алатке сајта


александар_белић

Александар Белић

Александар
Белић
александар_белић.jpg Александар Белић (1940)
уље на платну, аутор Урош Предић

Рођење:
13. август 1876.
Београд,
Кнежевина Србија

Смрт:
26. фебруар 1960.
Београд, ФНРЈ

Познат као:
лингвиста, слависта и професор
предсједник СКА и САН

Александар Белић (Београд, 13. август 18761) — Београд, 26. фебруар 1960), српски лингвиста и слависта, доктор словенске фиолологије, академик и професор универзитета у Београду.

Живот и рад

Био је предсједник српске краљевске академије (СКА) од 1937. Од 1910. био је члан петроградске академије наука, а доцније онострани члан АН СССР. Био је професор универзитета у Београду, професор у московском универзитету 1947, још и у Прагу, Глазгову и другдје. Поставио је својим радовима основе изучавања дијалектологије, историје и граматике савременог српског језика. Нарочито су значајне његове монографије из дијалектологије „Дијалекти источне и јужне Србије“ (1905), „Дијалектолошка карта српског језика“ (1905), затим курсеви из граматике „Савремени српскохрватски језик“ (1948—1949), и дјело о историји језика „Историја српскохрватског језика“ (1950—1951). Бавио се и славенским језицима уопште у многим дјелима.

Као ученик Ф. Фортунатова и А. Лескина, Белић је својим погледима на развитак тзв. младограматизма сачинио својеврсну тзв. београдску школу. Своје погледе на основе лингвистике је изложио у дјелу: „О природи језика и његовом развитку“ (1941-1959).

Укупно је издао преко 500 радова. Од највећег интереса за њега су култура ријечи, историја књижевног српскохрватског језика, и историја српске културе. Био је један од оснивача (1913) а доцније и уредника научног часописа „Јужнословенски филолог“.

Заједно са Љубомиром Стојановићем српска влада га је послала крајем априла 1915. у Петроград, неколико дана након што су савезници потписили Лондонски уговор са Италијом, по коме се Далмација уступала Италији.2) Стојановић и Белић нису били задовољни руским увјеравањима да ће Србија након рата бити награђена Босном и Херцеговином и да ће добити излаз на море у дијелу Далмације испод Сплита.3) Инсистирали су да у случају сепаратног мира са Аустроугарском, због уступања Далмације Италији, Србија треба да добије бар још Лику, Крбаву, Славонију и велики део Бачке и Баната.4) Своје захтјеве документовали су меморандумом Савремено српско национално питање, гдје су приложили посебно карте са територијама насељеним Србима све три вјере и посебно карте са територијама насељеним Хрватима и Словенцима.5)

Академик

Дописни је члан Српске краљевске академије од фебруара 1905. Прави је члан (Академије философских наука) од фебруара 1906.

Привремени је секретар Српске краљевске академије од 10. септембра до 5. новембра 1923, в. д. од 5. новембра 1923. до 17. фебруара 1937. (разрешен 1. марта 1937). Председник је Српске краљевске академије од 17. фебруара 1937. до 17. јула 1947. (ван функције од 4. новембра 1941. до 30. јануара 1945. и од 25. априла до 17. јула 1947). Редовни је члан Српске академије наука (Одељења литературе и језика) од 22. марта 1948. Секретар је Академије философских наука од 22. марта 1913 до 6. марта 1924.

Председник је САН од 17. јула 1947. до 26. фебруара 1960. Члан Одбора за вођење послова Академије од 3. маја до 17. јула 1947, председник истог Одбора од 6. маја до 17. јула 1947. Приступна беседа: Основне црте историјског развитка српског језика.

Литература

Спољне везе

1)
1. августа по старом календару
2)
Б. Глигоријевић, Александар Карађорђевић, 1, стр. 368
3) , 4) , 5)
Б. Глигоријевић, Александар Карађорђевић, 1, стр. 369
александар_белић.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/04 13:57