Сава Петровић (лекар)
| Сава Петровић |
|---|
 |
| Рођење: 26. јануар 1840. Шабац, Кнежевина Србија Смрт: 1. фебруар 1889. Београд, Краљевина Србија Познат као: љекар, ботаничар и официр лични љекар краља Милана |
Сава Петровић (Шабац, 14/26. јануар 1840 — Београд, 20. јануар/1. фебруар 1889), српски лекар и ботаничар, доктор медицине и хирургије, лични лекар краља Милана и санитетски пуковник.
Живот и рад
Рођен је у Шапцу према Милићевићу 14/26. јануара 1840.1) По Народној енциклопедији, рођен је 13.2) јануара 1839.
Завршио је основну школу и нижу гимназију у Шапцу. Вишу гимназију и 2 године Лицеја је завршио у Београду. Медицину је студирао у Француској. Своју докторску дисертацију је посветио Јосифу Панчићу. Као лијечник се посветио ботаници.3)
Прво је био окружни физикус у Крушевцу, а затим је постављен за војног лијечника у Београду. Постао је и лични лекар краља Милана Обреновића. У изучавању флоре околине Ниша краљ Милан га је помагао. Његовом иницијативом је краљ Милан поклонио ботаничку башту Јевремовац Великој школи. Једно време је био и санитетски пуковник, тада највиши војно-медицински чин.4)
Написао је књиге Флора околине Ниша (1882), Лековито биље у Србији (1883), и Додатак флори околине Ниша 1885. године, и једну расправу о рамондијама.5)
Лековито биље у Србији му је најзначајније дјело. Тако је сто година после појаве Орфелиновог Подрумара, Српски архив за целокупно лекарство 1883. штампао као посебно издање Лековито биље у Србији од др Саве Петровића, санитетског пуковника из Београда. Ово дело је штампано на 470 страна. Он је, слично Панчићу, био лекар, који се посветио ботаници и фармакогнозији. Петровићу је Панчић био узор, много га је ценио, по његовим упутствима радио и своја дела му посветио с дубоким поштовањем.
У Приступу свог дела он пише: »Познавање популарне употребе биља у лекарству нужно је за лекаре рад поуке нашег народа, који често пропада због тога што се у своја домаћа, непоуздана средства ослања, па због тога сувише доцкан помоћи тражи од научне медицине или је никако и не тражи. Народ се тешко помаже домаћим средствима и онде где му је болест потпуно позната, а онде очигледно пропада када болест не може да распозна. Дужност је, дакле, свакога, а особито лекара, да га у том правцу обучава и на прави пут упућује.«
У околини Ниша је открио биљку Ramonda nathaliae (Наталијина рамонда). Заједно са Панчићем ју је описао и дао јој име.
Преминуо је у Београду 20. јануара/1. фебруара 1889. Његов рад на изучавању лековитог биља наставио је др Риста Пешић Гостушки.
Академик
Редовни је члан Српског ученог друштва (Одсек јестаственички и математичарски) од фебруара 1869. Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије природних наука) од јануара 1889.
Литература
- Дод. Поменику, 123–124 (М. Ђ. Милићевић).
- Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1924.3 (Н. Кошанин).
- Споменица СЛД, 52–53: В. Станојевић: Пуковник др Сава Петровић.
- В. Станојевић: Историја српског војног санитета, Наше ратно санитетско искуство. Београд 1992.
- Живот и дело српских научника, 3. САНУ 1998. Стр. 73–92 (Н. Ранђеловић).