Петар Протић Сокољанин (Азбуковица, садашње село Цапарић, 1827 — Хајделбург, 6. јануар 1855), српски песник.1)
Рођен је у Азбуковици, садашње село Цепарић. Отац Стеван је био прота, а мајка сестра од стрица Петра Молера.2)
Основну школу завршио у Азбуковици (Цапарићу)3) и у Дрлачама, као ђак прве генерације у тек оформљеној кнежевини.4) Нижу гимназију је завршио у Шапцу, а вишу гимназију у Београду. На Београдском лицеју је похађао филозофски и правни одсек. Права и државне науке студирао је, уз препоруке Вука Караџића, као питомац кнеза Милоша,5) на универзитету у Берлину и Хајделбергу. У Хајделбергу је промовисан за доктора „обеју права”, дана 17. новембра 1854,6) међу првима у Србији.7)
Као гимназијалац био члан Дружине „Душанов полк”, коју је 1846. основало десетак старијих гимназиста. Друштво је формирано са циљем да се збаци кнез Александар Карађорђевић, а на престо доведе кнеза Михаило Обреновића, те стварање великог српског краљевства након протеривања Турака.8)
По узору на ђачке дружине српске, основане под непосредним утицајем Јана Колара и Људевита Штура и у Србији је настала Дружина младежи српске,9) чији је Петар Протић Скопљанин био суоснивач, као један од вођа лицејске омладине.10) Дружина је у Београду 1849. објавила свој алманах „Невен-слоге”,11) у коме један од главних садржаја чине његове песме.12) Просветно-политички зборови друштва су се најчешће одржавали у Београдском читалишту.13) Око друштва су се осим лицејске омладине окупљали и сви млађи напредни људи и оно је постало средиште словенске активности, српске националне пропаганде и либералног покрета у целој Србији.14) Због својих говора у слободњачком духу је боравио и у затвору.15) Поред јавних литерарних и културних акција дружина је имала, слично „Душановом полку”, идеје о обнови Душановог царства и освети Косова,16) али је и међу првима показало незаодовољство и непријатељско расположење према уставобранитељској влади, њеној бирократији17) и олигархијској управи.18)
Био је одличан говорник и рецитатор. Oбјавио је велики број песама родољубљивог садржаја,19) у разним листовима и часописима, а највише у алманаху Дружине српске младежи.20) Био је присталица Вуковог правописа,21) дружио се и дописивао са Вуком Караџићем, Јованом Ристићем и Јевремом Грујићем.22)
Био је висок и развијеног стаса.23) Необично је поштовао и волео своју мајку и био пун нежности и љубави према свом селу и сељацима.24)
Умро је 6. јануара 1855. и сахрањен је на сиротињском гробљу у Хајделбургу.25)
Petar Protic Sokoljanin