Јован Павловић
Прота Јован Павловић, рад Владислава Лаличког
Рођење: 11. фебруар 1804. Бањица, Османско царство Смрт: 6. мај 1861. Шабац, Кнежевина Србија Познат као: свештеник и књижевник

Јован Павловић (Бањица, 11. фебруар 1804 — Шабац, 6. мај 1861),¹⁾ српски свештеник и књижевник. Био је шабачки прота.

Јован Павловић је рођен 11. фебруара 1804. године у селу Бањици у источној Босни.²⁾³⁾ Отац му је био свештеник и са породицом је 1806. прешао у Србију, а 1809. преселио се као парох у Шабац.⁴⁾⁵⁾ Основно школовање Јован је започео у Шапцу, а онда након бега наставио 1813. у Сремској Митровици.⁶⁾ Међутим брзо се вратио у Шабац, у коме је 1824. постао свештеник.⁷⁾ Постао је шабачки прота 1826. по изричитој жељи Јеврема Обреновића, који је као брат кнеза Милоша управљао шабачком нахијом.⁸⁾

Након релативно оскуднога школовања сам је даље учио, а посебно је напредовао у учењу страних језика.⁹⁾ Неуморним читањем надокнађивао је скромно образовање и постигао је високу књижевну културу. У учењу је толико напредовао да је тридесетих година деветнаестог века био међу најученијим људима у Србији.¹⁰⁾ Вук Стефановић Караџић је сматрао да је по образовању међу првим свештеницима у Србији.¹¹⁾ Прота се често доказивао као изванредан говорник на скупштинама. Поводом крунисања руског цара Николаја I прота је на црквеној литургији одржао такав говор, да је кнез Милош био толико ганут да је заплакао, а руски посланик је тражио да се протин говор уреже у камен пред црквом.¹²⁾ Пратио је 1835. кнеза Милоша на његовом путовању у Цариград.¹³⁾ Када је кнез Милош поново дошао на власт 1859. дочекао га је пригодним говором прота Јован. Кнез га је 1859. послао као члана делегације у Цариград да се тражи извршење раније добијених хатишерифа.¹⁴⁾

Рано је почео да се бави превођењем, тако да је тридесетих година превео Ноћне мисли Едварда Јанга, а штампао их је 1839. године у „Голубици”. У истом часопису објавио је преводе Страшни суд од Јанга и Изгубљени рај од Џона Милтона.¹⁵⁾ Сарађивао је са Вуком Караџићем, коме је 1859. послао три јуначке песме.¹⁶⁾ Превео је Чокеове Часове Благосова, које је штампао 1850. у Београду.¹⁷⁾ Био је активан у многим друштвима и потписник многих значајних иницијатива, попут инициајтиве за отварање читаонице или штампарије. Кореспондентни је члан Друштва српске словесности од 1842. Умро је у Шапцу на Ускрс 6. маја 1861.

• Милан Јевтић, Кућа проте Јована Павловића у Шапцу, Саопштења 18/1986
• Поменик, 490–491 (M. Ђ. Милићевић)
• Бранко Шашић, Знаменити Шапчани и Подринци, Шабац, 1998.
• Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, књига 3, Београд, 1929, стр. 369
• В. Алексијевић: Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића: био-библиографска грађа. Рукопис се чува у Одељењу посебних фондова Народне библиотеке у Београду. P 425/9 (В. Алексијевић).

• Краћа биографија на сајту САНУ

Jovan Pavlovic (prota)