Корисничке алатке

Алатке сајта


јанковић_стојан_и_хоџић_хусеин

Јанковић Стојан и Хоџић Хусеин

Јанковић Стојан и Хоџић Хусеин је српска народна пјесма. Објављена је у овом облику у дјелу: Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940.

Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци. По именима у пјесми се често лако може утврдити да ли је пјесма српска, хрватска, или муслиманска. У неким случајевима то је знатно теже.

Текст пјесме

0001    Вићу чини Јанковић-Стојане

0002    На Исламу код куле камене,

0003    Све сердаре у вићу потего,

0004    Још и с њима младе капетане,

0005    Из беглука пиће разложио,

0006    Метно толу, чаше поредао.

0007    Вићу чини за недиљу дана,

0008    Ни с ким Стојан да говори не ће,

0009    Прид њим чаша стоји наливена,

0010    Прекривена врцолатом златним.

0011    Нико с’ чаше не сми прифатити,

0012    А нико га не сми упитати,

0013    Са шта с њима да дивани не ће,

0014    Што је њему триба у дивану.

0015    Најстраг сердар у коледу дође.

0016    Кад му стиже Митровић-Јоване,

0017    Помоћ назва, па се поклонио,

0018    Вели њему Јанковић-Стојане:

0019    „Митровићу, дуко најмилија,

0020    Најмилија и најпаметнија!

0021    Ево има за недиљу дана,

0022    Ад је вићу чиним на Исламу,

0023    Тебе мени у коледу нејма.

0024    Што те мени у коледу нејма?“

0025    Јопе му се Јован поклонио,

0026    Он пољуби врцолата златна,

0027    А фати се чаше наливене,

0028    Попи чашу, стаде говорити:

0029    „Јанковићу, крило принципово!

0030    Ево т’ сабље, ево моје главе!

0031    Прије теби поћи мого нисам.

0032    Молимо се теби у коледи,

0033    Да ти нами у коледи кажеш:

0034    Са шта вићу чиниш на Исламу,

0035    А ти ни с ким да говориш не ћеш?

0036    Дај нам кажи, ја одсици главе!“

0037    Њему вели Јанковић-Стојане:

0038    „Дуко моја, Митровић-Јоване!

0039    Дедер сједи код колина мога,

0040    Да ти Стојан у коледи каже.“

0041    Кад му Јован сиде код колина,

0042    Онда Стојан стаде говорити:

0043    „Митровићу, дуко најмилија!

0044    И ви знате, котарски сердари:

0045    Кад је мене принцип помилово,

0046    Помилово па ме даровао,

0047    Госпоство је мени поклонио,

0048    Сердарију уз оба Котара,

0049    На Исламу кулу начинио,

0050    Владанију мени допуштио,

0051    Да ја владам уз оба Котара,

0052    Да му Котар браним од Турака,

0053    Да се с Труци сичем по граници;

0054    Ево има дванаест година,

0055    Како ме је принцип помилово,

0056    Помилово, па ми допуштио:

0057    Кад год хоће Јанковић-Стојане,

0058    Да уздиже уз Котаре војску,

0059    Да ја трчем у земљу цареву

0060    Поробити, ватром запалити.

0061    Ја сам једноч војску подигнуо,

0062    Ја отишо Хливну бијеломе

0063    Поробити, добро задобити;

0064    Тамо био, добро задобио,

0065    Крај Бистрице Хливно запалио,

0066    Плин поћеро, а робље повео,

0067    Вратио се низ поље Прологу.

0068    Кад сам стиго под Пролог-планину,

0069    Све је поље магла уфатила,

0070    Помели се моји калаузи,

0071    Под Прологом војску уставио,

0072    Чеко зоре и бијела дана.

0073    Све на Хливну пуцају топови,

0074    Јављајус ена Дувну камену,

0075    А пуцају на турском Гламочу.

0076    За мало се подигла потира,

0077    Док је био данак освануо,

0078    Сустигоше у потиру Турци,

0079    А све поље магла поклопила.

0080    Ту су са мном кавгу заметнули,

0081    А једни ми стазу ујагмили,

0082    Ту сам с њима кавгу учинио,

0083    Изгинуеш краљеви солдати,

0084    Јер им Турци стазу ујагмили.

0085    Ја утекох у Пролог-планину,

0086    Побиже ми кроз планину војска.

0087    Ту је мене Туре опазило,

0088    Стиже мене у Пролог-планини,

0089    То је Туре Хоџић-Хусеине.

0090    Тај је мене Хусо уфатио,

0091    Па се Турчин поштен пригодио,

0092    Не ћиде ми глави кидисати,

0093    Сведе мене Хливну бијеломе,

0094    Поклони ме паши Радослији.

0095    Тај се паша Турчин пригодио,

0096    Ни он ми не ћи глави кидисати,

0097    Већ ме посла у Травник везиру.

0098    И везир се поштен пригодио,

0099    Ни он ми не ћи глави кидисати,

0100    Опреми ме турском Цариграду.

0101    Кад сам дошо цару у Стамболу,

0102    Врло су ме Турци нафалили,

0103    Да сам прави јунак на мејдану,

0104    За нужду се јесам потурчио,

0105    Врло ме је царе помилово,

0106    Метно мене у турску медресу,

0107    Учио сам за годину дана

0108    И медресу турску научио,

0109    Од мила ми липо име дио,

0110    Липо име ускок-Османлија,

0111    У Стамболу мене оженио,

0112    Дао мени стамболску хануму.

0113    Ту сам био три године дана,

0114    С њоме био, два сина родио.

0115    Кад четврта настаде година,

0116    Турска мени вјера омрзнула,

0117    Ја оставих стамболску хануму

0118    И оставих оба сина своја,

0119    Па утекох из Стамбола била,

0120    Жива глава на Котаре сађе

0121    На Исламу својој билој кули.

0122    Сада има за седам година,

0123    Да ја сједим код куле камене,

0124    Ја не идем у Млетке принципу,

0125    Како ћу му џевап учинити,

0126    Изгинули краљеви солдати;

0127    А да знаде Јанковић-Стојане,

0128    Да би мени он одсико главу,

0129    Ја би сашо у Млетке принципу,

0130    Не ће ми ћети кидисати глави,

0131    Већ господство с мене оборити,

0132    А под мушкет мене подвалити,

0133    Боље би ми било погинути.

0134    А врло нам Турци додијаше,

0135    Често трчу на наше Котаре,

0136    Сичу момке, одводе дивојке,

0137    Одгоне нам краве од телаца,

0138    Врло су ми додијали Турци.

0139    А у мене сад јунака нејма,

0140    Да обуче турско одијело,

0141    Да појаше коња великога,

0142    Да он приђе у земљу цареву,

0143    Да уходи села по граници,

0144    Би л’ се тамо могло задобити.

0145    Још би једноч војску подигнуо,

0146    Ударио у земљу цареву,

0147    Не би л’ тамо добро задобио

0148    И турскога робља заробио,

0149    Да га сведем у Млетке принципу,

0150    За то б’ мого умирити главу.“

0151    Њему вели Митровић-Јоване:

0152    „Господине Јанковић-Стојане,

0153    Ти не хули котарских јунака!

0154    У Котару јиош има јунака,

0155    Ево ти га, сједи код колина,

0156    Дуке твоје Митровић-Јована,

0157    Који је турску земљу уходио.

0158    Ево нејма три недиље дана,

0159    Обуко сам турско одијело,

0160    А појахо врана великога,

0161    Најпри пришо на широку Лику,

0162    Уходио по Лици градове,

0163    А ја гледо села и паланке,

0164    Ту сам био за недиљу дана,

0165    Салазио бегу на Удбину,

0166    И код њег сам конак учинио,

0167    С њиме био, па се напојио:

0168    Ту су мамур и зенђили Турци,

0169    А подрасло млого дивојака,

0170    Тамо би се могло задобити;

0171    Ал је мучно тамо ударити,

0172    Бег је врло Лику наредио,

0173    Око Лике страже исправио,

0174    По планинах подиго чардаке

0175    И помећо у њих буљубаше,

0176    Чува беже Лику и Удбину.

0177    Па сам пришо Бишћу бијеломе,

0178    И ту јесам три ноћи ноћио

0179    Код Турчина Попрженовића,

0180    Уходио по Бишћу бијелу:

0181    И ту мумур и зенђили Турци,

0182    И ту би се могло задобити.

0183    Ни ту није згода ударити,

0184    Јер се тврди Бихаћ пригодио,

0185    С једне га стране Уна заклонила,

0186    С друге стране гора Плишивица,

0187    А сав Бихаћ Лика запасала.

0188    Кад сам пошо од Бишћа бијела,

0189    Ја изашо у поље билајско,

0190    У Билају конак учинио

0191    У Турчина билајског диздара:

0192    И ту мамур и зенђили Турци,

0193    И ту би се могло задобити.

0194    Ни ту њије згода ударити,

0195    Уначка га жупа заклонила,

0196    С једне стране Уна опасала,

0197    Островица, камена главица,

0198    Црвљевица гора надјахала.

0199    Кад сам пошо од Билаја била,

0200    Крај Петрова врила ударио,

0201    Отискох десно преко Црвљевице.

0202    Кад изађох до турског Гламоча,

0203    У граду сам конак учинио

0204    У Турчина гламочког диздара,

0205    Код њега сам дви ноћи ноћио:

0206    И ту мамур и зенђили Турци,

0207    Јер изишли на станове Турци,

0208    И ту би се могло задобити.

0209    Ни ту није згода ударити,

0210    Гламочани врагометни Турци,

0211    Добре ате на јаслама хране,

0212    А равно се поље пригодило,

0213    Старотина гора заклонила.

0214    Кад сам пошо од Гламоча била,

0215    На Корићну стазу ударио.

0216    Кад изиђох на Букву врлетну

0217    Крај чардака Хоџић-Хусеина,

0218    Ја се спушћах Хливну и Бистрици

0219    До конака паше Радослије,

0220    И код њег сам три ноћи ноћио,

0221    Уходио Хливно крај Бистрице:

0222    И ту мамур и зенђили Турци,

0223    Изашли су по пољу зеленом,

0224    Збијају се на збојеве овце,

0225    Краве ричу, а волови бучу,

0226    Овце блече, мали јањци кмече.

0227    Да ти видиш, вридан господине,

0228    Ујтро рано, у рађање сунца,

0229    Пастирице кад изјаве овце,

0230    Запјевају код њих пастрицие,

0231    Дологају дјеца код говеда,

0232    Попјевају старци код телаца,

0233    Ту би с’ могло добро задобити

0234    И хливањског робља заробити.

0235    Кад сам пошо од Хливна бијела,

0236    Ја ударих на Смрчане равне,

0237    Испод једне куле ударио,

0238    Висока је око ње авлија,

0239    Па најахах врана великога:

0240    Стоји цврка чавла по калдрми,

0241    Све се чују плоче по камењу.

0242    Ја погледах уз кулу камену,

0243    У кули се пенџер отворио,

0244    На пенџер се наднесе дивојка,

0245    Сва се сјаји как жарко сунце.

0246    Од како сам јунак постануо,

0247    Ја је ’наке још ни чуо нисам,

0248    Ја камо ли очима видио.

0249    Ја пројахах испод куле биле

0250    И окренух на авлијнска врата,

0251    Да ујашем у авлију врана,

0252    Да ја видим кићену дивојку,

0253    Када Туре сједи у капији,

0254    На њем чудо ни одила нејма:

0255    На плећих му пуца и јечерма,

0256    А за пасом двије пушке мале,

0257    Око њега срмали силахи,

0258    Под пушкама пала позлаћена,

0259    Прико крила дуга граналија.

0260    Ја сам њему турски салам викно,

0261    Он се са мном за здравље упито,

0262    Ја Турчину рекох у капији:

0263    „А Бога ти, млад деликанлија!

0264    Чија ј’ кула, око ње авлија,

0265    Чија ли је кићена дивојка?“

0266    Мени рече Туре у авлији:

0267    Серхатлија, момак јабанџија!

0268    Ово ј’ кула Смаил-алајбега

0269    И Златија бегова дивојка.“

0270    Ја му рекох на авлијнских вратих:

0271    „А Бога ти, мој деликанлија!

0272    Уклони се са авлијнских врата,

0273    Да ујашем врана у авлију,

0274    Да ја видим кићену дивојку,

0275    Јер се момак оженио нисам,

0276    А ја гледам ’ваких дивојака.“

0277    Мени Туре рече у авлији:

0278    „Одјаш’ коња, момак јабанџија!

0279    Ујахати у авлију не ћеш,

0280    Ван да моју ти одсичеш главу,

0281    Овде нејма Смаил-алајбега,

0282    Отишо је Дувну каменоме,

0283    На весеље паши дувањскоме,

0284    Јере паша проводи весеље,

0285    Он сунети до два сина своја,

0286    Мене ј’ беже овде оставио,

0287    Да му кулу чувам и авлију

0288    И Златију кићену дивојку,

0289    И госпоју Смаилбеговицу.“

0290    Не даде Туре, од Бога му тешко!

0291    Ја повратих врана великога,

0292    Ја ударих низ поље зелено,

0293    Пролог приђох, на Котаре сиђох.

0294    Господине Јанковић-Стојане!

0295    Деде дижи наше Котаране,

0296    Хајмо Хливну саћи бијеломе,

0297    Тамо ћемо добро задобити

0298    И турскога робља нафаћати,

0299    Ево теби вјешта калауза!

0300    То ти кажем све робље хливањско:

0301    Да ујагмиш Смаилбеговицу

0302    И Златију Смаил-алајбега,

0303    За њих би мого главу умирити,

0304    Да их сведеш у Млетке принцпу.“

0305    Њему Стојан вели у коледи:

0306    „Дуко моја, Митровић-Јоване!

0307    Кад си био код Хливна бијела,

0308    Уходио Хливно крај Бистрице,

0309    Је ли чардак на Букви врлетној,

0310    Дрвен чардак Хоџић-Хусеина,

0311    Је ли јиоште у животу Хусо,

0312    Је л’ му добар дорат на јаслама,

0313    Је л’ код њега тридесет стражана,

0314    Што му чува дрвена чардака,

0315    Је л’ му бабо јоште у животу,

0316    У животу хоџурина стари?“

0317    Њему вели Митровић-Јоване:

0318    „Јанковићу, крило принципово!

0319    И сад је чардак на Букви врлетној,

0320    Видио сам Хоџић-Хусеина,

0321    Код њег био и кахву попио,

0322    И сад му је дорат на јаслама,

0323    И код њега тридесет стражана,

0324    И сад му је у животу бабо.“

0325    Насмија се Јанковић-Стојане:

0326    „Дуко моја, Митровић-Јоване!

0327    Кад си био код Хливна бијела:

0328    Је л’ и сада у животу глава,

0329    У животу Крилић-Реџепага,

0330    Је ли његов дорат на јаслама?“

0331    „ „Јанковићу, крило принципово!

0332    Ја сам чуо, а видио нисам:

0333    И сада је ага у животу,

0334    Ал се онде није догодио.

0335    Отишо је Дувну на весеље

0336    И одвео дору на обдуљу.“ “

0337    Њему вели Јанковић-Стојане:

0338    „Дуко моја, Митровић-Јоване!

0339    Кад си био код Хливна бијела:

0340    Је ли чардак на Црљених Стинах,

0341    Је ли у њем Ћенан-буљубаша

0342    И код њега тридесет стражана.

0343    Чува л’ добро дрвена чардака?“

0344    „ „Господине Јанковић-Стојане!

0345    Видио сам Ћенан-буљубашу

0346    И његових тридесет стражана.“ “

0347    Њему вели Јанковић-Стојане:

0348    „Дуко моја, Митровић-Јоване!

0349    Кад си био код Хливна бијела:

0350    Је ли сада Кара-Османага,

0351    Османага од Скопља горњега,

0352    Чуца л’ ага поља хливањскога,

0353    Хода л’ за њим шест стотин спахија,

0354    Што чувају поља хливањскога?“

0355    „ „Господине Јанковић-Стојане!

0356    Видио сам Кара-Османагу,

0357    За њим хода шест стотин спахија,

0358    Што чувају поља хливањскога.“ “

0359    Насмија се Јанковић-Стојане:

0360    „Дуко моја, Митровић-Јоване!

0361    Тамо згода није ударити.

0362    Што ми кажеш Кара-Османагу

0363    И његових шест стотин спахија,

0364    Спахије су хливањске кадуне

0365    Прем Турчину Хоџић-Хусеину

0366    И даји му Крилић-Реџепаги,

0367    И побри му Ћенан-буљубаши.

0368    Тај је мене Хусо уфатио,

0369    С тог сам врага Стамбол населио.

0370    Тамо згода није ударити,

0371    Стојан не ће Хливну бијеломе.“

0372    То говори Јанковић-Стојане.

0373    Код њег стоје до дви харамбаше,

0374    Једно глава Вишњић-харамбаша,

0375    А друго је Голуб-харамбаша,

0376    Код свакога по тријест пандура.

0377    Онда му се Вишњић поклонио:

0378    „Јанковићу, крило принципово!

0379    Молимо те, Јанковић-Стојане,

0380    Дај подигни уз Котаре војску,

0381    Хајмо Хливну саћи бијелому,

0382    Мен’ ће чардак Хоџић-Хусеина

0383    А са мојих тридесет пандура,

0384    Од мене гледај Хоџић-Хусеина,

0385    Ја ћу ти Хусу жива уфатити,

0386    Ја његову одризати главу.“

0387    Насмија се Јанковић-Стојане,

0388    Па му пружи чашу наливену:

0389    „Службениче, Вишњић-харамбаша!

0390    Ево теби чаша наливена,

0391    Ево ти чардак Хоџић-Хусеина.

0392    Ја ’ш ми Хусу уфатити жива,

0393    Ја његову одризати главу,

0394    Јал ’ш ми своју дати за његову.“

0395    Попи чашу Вишњић харамбаша,

0396    А прми се Хусина чардака

0397    С самих својих тридесет пандура.

0398    Онда му се Голуб приклонио:

0399    „Господине Јанковић-Стојане!

0400    Мен’ ће чардак на Црљених Стинах,

0401    И у њему Ћенан-буљубаша,

0402    Јали жива, јал’ му мртву главу,

0403    Ја ћу т’ своју дати за његову.“

0404    И њему чашу даде наливену,

0405    Даде му чардак Ћенан-буљубаше.

0406    Онда рече Јанковић-Стојане:

0407    „Свак окрени својој домовини,

0408    Свак се спремај ја код дома свога,

0409    Ход’те мени на Ислама дођ’те

0410    У недиљу, у рађање сунца!

0411    Дигнути ћу обадва Котара,

0412    Па ћемо ићи Хливну бијеломе.“

0413    Сви сердари на ноге скочише,

0414    Свак окрену својој домовини,

0415    Оста Стојан код куле камене.

0416    У Стојана мировања нема,

0417    Намах пише књигу на колину,

0418    А шаље их по камен-Котару,

0419    Јере диже уз Котаре војску,

0420    До недиље војску покупио.

0421    Кад недиљи јутро освануло,

0422    Стиже њему Митровић-Јоване

0423    И уз њега обе харамбаше.

0424    Кад с’ састаше котарски сердари,

0425    Диже Стојан силновиту војску,

0426    Па отишће Хливну бијеломе.

0427    Кад изиђе у поље Грахово,

0428    Тавном ноћи поље пригазио,

0429    Примаче се Хливну бијеломе,

0430    У пољу је војску заставио.

0431    Врло с’ шкода ноћца пригодила,

0432    Онда Стојан стаде говорити:

0433    „Дуко моја, Митровић-Јоване!

0434    Шкода се је ноћца пригодила,

0435    Сад се овде ваља растајати.

0436    Је ли нама згода ударати?“

0437    Онда вели Митровић-Јоване:

0438    „Господине Јанковић-Стојане!

0439    Сад је нами згода ударати.

0440    Све је Турке санак преварио,

0441    Поспале су хливањске спахије.“

0442    Стаде вика Јанковић-Стојана:

0443    „Мој Вишњићу, вридан харамбаша!

0444    Ето т’ чардак Хоџић-Хусеина,

0445    Од тебе гледам Хоџић-Хусеина

0446    Јали жива, јал’ му мртву главу,

0447    Ја ћеш своју дати за његову.“

0448    Прими с’ Вишњић Хусина чардака,

0449    Оде с друштвом на Букву врлетну.

0450    Онда вели Јанковић-Стојане:

0451    „Мој Голубе, вридан харамбаша!

0452    Теби ће чардак на Црљених Стинах

0453    И у њему Ћенан-буљубаша,

0454    Ја ли жива, ја ли мртву главу,

0455    Ја ’ш м своју дати за његову.“

0456    Прими се Голуб дрвеан чардака,

0457    Оде намах и одведе друштво.

0458    Онда вели Јанковић-Стојане:

0459    „Дуко моја, Митровић-Јоване!

0460    Теби ће Хливно крај воде Бистрице,

0461    Мени ће кула Смаил-алајбега,

0462    Ја ти тамо чудо војске не ћу,

0463    Осим само шездесет усара.

0464    Нико немој замећати кавге,

0465    Док не плане на Смрчаних кула,

0466    Док се вратим од куле бијеле.

0467    Ако ми турско не ухрваш Хливно,

0468    А турска ми села не попалиш,

0469    Мртвом ћу ти говорити главом.“

0470    То рекоше, па се растадоше.

0471    Оде Стојан на Смрчане равне,

0472    Оста Јован у пољу зеленом.

0473    Да видимо Вишњић-харамбаше!

0474    Кад он стиже Хусину чардаку,

0475    Од чардака прекључата врата,

0476    А шкода се ноћца прегодила,

0477    Јер је Хусу санка преварио.

0478    Тад му Вишњић крај чардака прође,

0479    Па испод њег у бостан у башчу,

0480    Чека зоре и бијела дана,

0481    Док устане Хоџић-Хусеине,

0482    Док отвори од чардака врата.

0483    Истом мало стане у бостану,

0484    Подранио хоџурина стари,

0485    У одаји свићу запалио,

0486    На уранку јацију клањао,

0487    Па он сједе код џама-пенџера,

0488    Па погледа под истоком сунце,

0489    Хоће л’ брзо зора у билити.

0490    Кад погледа у бостан у башчу,

0491    Кад ли његов бостан поцрнио.

0492    Намах хоџи зло на уми било,

0493    А одјекну хоџа код пенџера:

0494    „Боже мили, на свачем ти фала!

0495    Ко је мени бостан населио?

0496    Мога Хусу санак приварио,

0497    Поспало ми тридесет стражана.

0498    Би л’ најприје кавгу заметнуо,

0499    Па ’нда сина Хусу пробудио?“

0500    Па подиже по чардаку друштво,

0501    А фати се дуге граналије,

0502    У одаји пенџер отворио,

0503    Све нареди по чардаку друштво,

0504    Па на пенџер пушку наслонио,

0505    И на бостан ватру оборио,

0506    Умах пуче тридесет пушака,

0507    А дочека Вишњић из бостана,

0508    Из бостана огањ оборио,

0509    Он на чардак дрвен ударио.

0510    Врло Хусу санак приварио.

0511    Три пута се хоџа натирао,

0512    Сва три пута огањ оборио.

0513    Све нагони Вишњић харамбаша,

0514    А брани се хоџа са пенџера.

0515    Пробуди се Хусо у одаји,

0516    Па на ноге скочи у одаји:

0517    „Што т’ је, бабо, ако Бога знадеш!

0518    Зашто пуцаш са наших пенџера?“

0519    „ „Хусо сине, у мене једини!

0520    Оде чардак на Букви врлетној,

0521    Котарани бостан населили,

0522    Хусо сине, бисмо и прођосмо!“ “

0523    А кад види Хоџић-Хусеине,

0524    И он дугу пушку ујагмио,

0525    Па се с хоџом брани са пенџера.

0526    Три пут Хусо пушку испалио,

0527    Све нагони Вишњић харамбаша.

0528    Гонећи се с њима из чардака

0529    Погину Хуси петнест стражана.

0530    Грозне Хуси сузе ударише,

0531    Па он хоџи стаде говорити:

0532    „Дај ми изун, бабо-родитељу!

0533    Да опремим дору на јаслама,

0534    Да изјашем у бостан дората,

0535    Ти затвори од чардака врата,

0536    Па ти мене брани са пенџера,

0537    Ја ћу с’ с њима мушки погодити,

0538    А мушкије главу изгубити.“

0539    Њему хоџа изун допуштио.

0540    Док он спреми на јаслах дората,

0541    Хоџа њему отворио врата,

0542    Изјаха Хусо дору из чардака,

0543    За јим хоџа притворио врата,

0544    Па се натраг у одају врати,

0545    А повика петнаест стражана:

0546    „Дјецо моја, петнаест стражана,

0547    Да бранимо Хусу са пенџера!“

0548    Док изјаха у бостан у башчу,

0549    Уз Вишњића петнаест пандура,

0550    А петнаест лигом изгинуло,

0551    Стаде вика Хоџић-Хусеина:

0552    „О Вишњићу, вридан харамбаша!

0553    Ти си ноћас мене преварио,

0554    У бостан ми ноћом населио,

0555    Ваља нам се мушки погодити.

0556    Тебе фале, да си јунак прави,

0557    Још ни мене похулили нису.“

0558    Кад на бостан наћера дората,

0559    А дочека Вишњић и дружина,

0560    Бабо Хусу брани са пенџера.

0561    Гонећи се с њима по бостану

0562    Уфати Хусо Вишњић-харамбашу,

0563    Побиже му дванаест пандура.

0564    Гдје ниј’ главе, није ни узглавља.

0565    Док се натраг баби повратио,

0566    И доведе Вишњић-харамбашу,

0567    А привеза на јаслах дората,

0568    Вишњића баби даде у чардаку.

0569    Од његових тридесет стражана

0570    Све му друштво лигом изгинуло,

0571    Јер севе лежи један до другога.

0572    Хоџићу Хусу сузе ударају:

0573    „Куку, браћо, ране непребоне!“

0574    Истом сједе код џама-пенџера,

0575    Одјекује, грозне сузе ваља,

0576    А на Хливну пукоше топови,

0577    Сломи с’ огањ у пољу хливањском,

0578    Ко кад поље у абез пропаде.

0579    Грозне Хуси сузе ударише:

0580    „Куку, бабо, хоџурина стари!

0581    Леже Хливно крај воде Бистрице,

0582    Изгинуеш хливљанске спахије,

0583    Све хливањски пуцају топови.“

0584    Мало вриме а дуго не било,

0585    Плануше села по пољу зеленом,

0586    Чудно куће горе сиромашке.

0587    Кад погледа Хусе са пенџера,

0588    Гори чардак на Црљених Стинах,

0589    Плану кула Смаил-алајбега,

0590    Грозне Хуси сузе ударише:

0591    „Куку, побре, Ћенан-буљубаша!

0592    Је ли твоја у животу глава,

0593    Кад си дрвен чардак упуштио?

0594    Куку, куло Смаил-алајбега

0595    И госпојо Смаилбеговице

0596    И Златијо, моја јауклијо!“

0597    Па он хоџи полетио руци:

0598    „А мој бабо, хоџурина стари!

0599    Изгори кула Смаил-алајбега,

0600    Оде Златка, моја јауклија,

0601    Оде моја на Котаре Злате!

0602    Подај мени изун и дората,

0603    Да за Златком у поћеру пођем,

0604    Ја ћу Златку натраг повратити,

0605    Ја ћеш Хусу сина пожелити.“

0606    Њему бабо изун допуштио.

0607    Опреми Хусо себе и дората,

0608    Отишће га низ Букву врлетну,

0609    Истом с’ близо зора прикучила,

0610    На Смрчане равне ударио

0611    Испод куле Смаил-алајбега,

0612    Веш се с куле покров оборио.

0613    Гони дору, грозне сузе ваља.

0614    Док он стиже низ поље Прологу,

0615    А све поље магла претиснула,

0616    Гдјекад која пушка отргује.

0617    Од кахара и жалости тешке

0618    Запива Хусо писму на дорату:

0619    „Мили Боже, на свачем ти фала!

0620    Вија гњиздо тица лабудица

0621    На Смрчаних у кули каменој

0622    Све дан по дан двадесет година,

0623    И излегла два тића лабуда,

0624    Мејду њима тицу лабудицу,

0625    Сестреницу, тицу лабудицу.

0626    Полетило јато гавранова,

0627    На бијелу кулу ударише,

0628    Лабудици гњиздо развалише,

0629    Убише јој два тића лабуда,

0630    Ујагмише тицу лабудицу,

0631    Побигоше низ поље Прологу.“

0632    Тако Хусе писму запивао,

0633    У магли му влашче отпивало:

0634    „Тако, тако, турско момче младо!

0635    Што ти пиваш, па нас разговараш

0636    У туђој земљи, а у нашој тузи?

0637    Све је поље магла уфатила,

0638    Други су нам стазу ујагмили,

0639    Помели се наши калаузи.“

0640    А кад Хусо влашче опазио,

0641    Гони дору, влашче повикује:

0642    „А Бога ти, влашче момче младо!

0643    Што ти пјеваш, па ми одговараш?

0644    Тако здраво био и весело,

0645    Здраво сашо својој домовини!

0646    Пречекај ме у пољу зеленом,

0647    А не бој се од мене невјере,

0648    Имам нешто с тобом говорити.“

0649    Њему влашче тихо одговара:

0650    „Богом теби, турско момче младо!

0651    Ево мене, гдје на мјесту стојим,

0652    Примакни се, па са мном дивани!“

0653    У том Хусо прићера дората,

0654    И он влаху добро јутро викну,

0655    Њему влашче јутро прихватило.

0656    Њему Хусе вели са дората:

0657    „Богом теби, влашко момче младо!

0658    Здраво био, па се веселио!

0659    Мени право по истини кажи:

0660    Ко подиже силновиту војску,

0661    Ко удари на Хливно бијело,

0662    Ко пороби Хливно крај Бистрице,

0663    Ко упали на Смрчаних кулу,

0664    Ко одведе Смаилбеговицу

0665    И Златију Смаил-алајбега?“

0666    Њему влашче тихо одговара:

0667    „Богом теби, турско момче младо!

0668    Подиже војску Јанковић-Стојане,

0669    Запали Хливно Митровић-Јоване,

0670    Одведе госпу Смаилбеговицу

0671    И Златију кићену дивојку.

0672    Ако ме питаш, ко сам и оклен сам,

0673    Ја сам слуга Јанковић-Стојана,

0674    Сава слуга Јанковић –Стојана.“

0675    Када Хусе ричи разумио:

0676    „Богом теби, Сава службениче!

0677    Хајде м’ кажи Јанковић-Стојану,

0678    Понеси му поздрав од менека,

0679    Нек ми врати на поштење госпу

0680    И Златију, моју јауклију.

0681    Ако ми их повратити не ће,

0682    Нек м’ изађе на мејдан јуначки,

0683    Ја му другог мејданждије не ћу,

0684    Ко остане, нек води госпоје.“

0685    Послуша га Сава службениче,

0686    Па потече низ поље зелено.

0687    Кад Стојану и чадору дође,

0688    Код њег сједе котарски сердари,

0689    Код њег стоје обедви госпоје,

0690    Ту се њему Сава поклонио.

0691    Онда Стојан стаде говорити:

0692    „Слуго моја, Сава службениче!

0693    Што си мјесто своје оставио?

0694    Ти си моја тврда караула,

0695    Што не чуваш поља од Турака?“

0696    „ „Господине Јанковић-Стојане!

0697    Ено стиже Туре на дорату,

0698    Он је мене теби отпремио,

0699    По мени ти поздрав оправио,

0700    Да му вратиш Смаилбеговицу

0701    И Златију Смаил-алајбега.

0702    Ако му их повратити не ћеш,

0703    Тебе Туре на мејдан позива,

0704    Да ти другог мејданџије не ће,

0705    Ко остане, нек води госпоје.“ “

0706    Њему вели Јанковић-Стојане:

0707    „Ја хунцате, Сава службениче,

0708    Знаш ли Туре на коњу дорату?“

0709    „ „Господине Јанковић-Стојане!

0710    Ја га не знам, ко је и оклен је.“ “

0711    „Хајде, лети, Сава службениче,

0712    Па упитај Туре на дорату,

0713    Нек ти с’ каже, ко је и оклен је?“

0714    Поврати се Сава службениче.

0715    Када Хуси и дорату дође:

0716    „Богом теби, турско момче младо!

0717    Тебе пита Јанковић-Стојане,

0718    Да се кажеш, ко си на дорату.“

0719    Њему вели Хоџић-Хусеине:

0720    „Службениче Јанковић-Стојана!

0721    Хајде кажи Јанковић-Стојану:

0722    Ако ј’ чуо Хоџић-Хусеина,

0723    Ово ј’ Хусо, што с тобом дивани.“

0724    Поврати се Сава службениче.

0725    Кад Стојану и чадору дође:

0726    „Господине Јанковић-Стојане!

0727    Мени Туре рече на дорату:

0728    Ако с’ чуо Хоџић-Хусеина,

0729    Оно је Хусо на коњу дорату.“

0730    Ја кад Стојан ричи разумио:

0731    „Бога теби, Сава службениче!

0732    Хајде ме зовни Хоџић-Хусеина,

0733    Нека дође до чадора мога,

0734    Ево му вјера Јанковић-сердара,

0735    Нек с’ не боји од мене невјере.“

0736    Поврати се Сава службениче,

0737    Па он Хуси вели на дорату:

0738    „Ја Турчине, Хоџић-Хусеине!

0739    Тебе зове Јанковић-Стојане,

0740    А не бој се од њега невјере.“

0741    Њему Хусе вели са дората:

0742    „Хајд’ прида мном, Сава службениче,

0743    Доведи ме до чадора била!“

0744    Пред њим иде Сава службениче.

0745    Кад дођоше до чадора била,

0746    Редом сједе котарски сердари,

0747    Уврх толе Јанковић-Стојане,

0748    Њему Хусо Бога навикнуо,

0749    А вели му Јанковић-Стојане:

0750    „О Турчине, Хоџић-Хусеине!

0751    Што је теби триба од менека,

0752    Што си ми дошо до чадора мога?“

0753    „ „Јанковићу, крило принципово!

0754    Дај ми врати Смаилбеговицу

0755    И Златију моју јауклију,

0756    Поврати ми за поштење госпе!

0757    Ако ми их повратити не ћеш,

0758    Ходи мени на мејдан изиђи,

0759    Ја ти другог мејданџије не ћу.

0760    Што си б’јело Хливно поробио,

0761    Ја ти за то завидити не ћу,

0762    Господине, тако је јунаштво!

0763    Ако ми их повратити не ћеш,

0764    А не ћеш ми на мејдан изаћи,

0765    Ево т’ вјера Хоџић-Хусеина,

0766    Само ми се по логору јављај,

0767    Ћерат ћу те на Котаре кули,

0768    Ја Златије оставити не ћу,

0769    Ја ћу натраг Злату повратити,

0770    Ја ћу дати са рамена главу.“

0771    Њему вели Јанковић-Стојане:

0772    „Ја мој Хусо, поштени Турчине!

0773    Кад ми ишћеш Смаилбеговицу

0774    И Златију кићену дивојку.

0775    Тамо ми је Вишњић харамбаша

0776    И његових тридесет пандура,

0777    Отишли су до чардака твога,

0778    Је ли њему друштво изгинуло,

0779    Је ли јоште Вишњић у животу,

0780    Ал си њему ти кидисо глави?“

0781    „ „Господине Јанковић-Стојане!

0782    Дван’ест му је друга ујагмило,

0783    Већ ја не знам, што је од њих било.

0784    Вишњићу је у животу глава,

0785    Ја сам ти га уфатио жива,

0786    Ја га предо хоџурини старом,

0787    Ено г’ и сад у чардаку моме.“ “

0788    Њему вели Јанковић-Стојане:

0789    „А Турчине, Хоџић-Хусеине,

0790    Тако здраво био и весело!

0791    Поврати ми Вишњић-харамбашу,

0792    Ишћи робља, колико ти драго;

0793    Џаба теби све робље хливањско,

0794    Само ми немој Смаилбеговице

0795    Ни Златије Смаил-алајбега.“

0796    „ „Господине Јанковић-Стојане!

0797    Вишњића ћу натраг повратити,

0798    Ја ти не ћу робља хливљанскога

0799    Осим госпе Смаилбеговице

0800    И Златије, моје јауклије.“ “

0801    Њему вели Јанковић-Стојане:

0802    „О Турчине, Хоџић-Хусеине!

0803    Хајде ми врати Вишњић-харамбашу,

0804    Да га види Јанковић-Стојане,

0805    А дат ћу ти обедви госпоје.“

0806    „ „Господине Јанковић-Стојане!

0807    Што речемо, порицања нејма. “ “

0808    „Хајде, Хусе, не старај се с тиме!“

0809    У том Хусо поврати дората,

0810    Па отишће низ поље зелено,

0811    А на руку намаче канџију,

0812    Бије дору са обедви стране:

0813    „Мој дорате, десно крило моје!

0814    Равно ј’ поље три пуна сахата,

0815    За сахат га ваља покупити.“

0816    Гони дору низ поље зелено.

0817    Све хливањски пуцају топови,

0818    А пуцају на Дувну камену,

0819    Јављају се на Гламочу билу,

0820    Диже с’ ларма са четири стране.

0821    Када стиже до чардака свога,

0822    Са дората бабу повикује:

0823    „Ја мој бабо, хоџурино стари!

0824    Је ли Вишњић у чардаку твоме,

0825    Да му ниси ти кидисо глави?

0826    Ако му је у животу глава,

0827    Изведи ми Вишњић-харамбашу,

0828    Да га носим под Пролог-планину,

0829    Да га вратим Јанковић-Стојану.

0830    Реко сам га натраг повратити

0831    За Златију кићену дивојку

0832    И госпоју Смаилбеговицу.“

0833    Када хоџа Хусу опазио,

0834    Он одриши Вишњић-харамбашу,

0835    Изведе га Хуси у авлију.

0836    Њему вели Хоџић-Хусеине:

0837    „Дигни га, бабо, за ме на дората,

0838    Да га носим Јанковић-Стојану.“

0839    Диже га хоџа на сапи дорату.

0840    Онда вели Хоџић-Хусеине:

0841    „Ја Вишњићу, вридан харамбаша!

0842    Држ’ се добро на сапих дорату,

0843    Држи руке око паса мога,

0844    Јер ти не знаш зора доратова,

0845    Моли с’ Богу за здравље Стојану,

0846    Никада те повратио не би,

0847    Јер си ме врло кахар учинио.“

0848    То му рече, отишће дората

0849    И удари преко поља равна,

0850    Донесе га до чадора била,

0851    Отишће га са сапи дората:

0852    „Јанковићу, вридан господине!

0853    Ето теби Вишњић-харамбаша,

0854    Дај ми враћај обедви госпоје!“

0855    Њему вели Јанковић-Стојане:

0856    „Немој, Хусо, поштени Турчине!

0857    Немој мени обију госпоја,

0858    А џаба ти све робље хливљанско!“

0859    „ „Господине Јанковић-Стојане!

0860    Ти како си јунак постануо,

0861    Што си реко, ти пореко ниси.

0862    Ја ми врати обедви госпоје,

0863    Ја ходи ми на мејдан изиђи,

0864    Ја Златије оставити не ћу,

0865    Волим своју изгубити главу.“ “

0866    Онда вели Јанковић-Стојане:

0867    „Истина је, Хоџић-Хусеине!

0868    Што сам реко, ја порећи не ћу.

0869    Ето теби обедви госпоје,

0870    Хајде с Богом, ти води госпоје!“

0871    Поврати се Хоџић-Хусеине

0872    И одведе обидве госпоје.

0873    Онда Стојан вели харамбаши:

0874    „Мој Вишњићу, Вридан харамбаша!

0875    Ти се пишеш на дван’ест Турака,

0876    Камо т’ глава Хоџић-Хусеина?“

0877    Па повика Саву службеника:

0878    „Хајде вод’те Вишњић-харамбашу,

0879    Што ми је реко, поговора нејма,

0880    Па обис’те Вишњић-харамбашу,

0881    Виш он са мном војевати не ће.“

0882    Изведе Хусо обидве госпоје,

0883    А већ био данак освојио,

0884    Све у стази пуке отргују.

0885    Ко је њима стазу ујагмио?

0886    Ујагмио Кара-Османага

0887    И његових шест сотин спахија,

0888    А поидго рају испод краја,

0889    Диго раје трип уне хиљаде,

0890    Па у стазу раја ускочила.

0891    Диже с’ магла по пољу зеленом,

0892    Полићу Турци са стране четири,

0893    Јер се један алај помолио,

0894    Прид алајом један на ђогату,

0895    Око њег се дорат заиграва.

0896    Ал вук вије, ал чобан попива?

0897    Нит вук вије, нит чобан попива,

0898    Подвикује момак на ђогату,

0899    То је дајо Крилић-реџепага,

0900    Све спомиње Хоџић-Хусеина:

0901    „Мој сестрићу, Хоџић-Хусеине!

0902    Је ли твоја у животу глава,

0903    Кад је било Хливно изгорило?“

0904    Хусо хода, а дората вода,

0905    Чује с’ грло Смаил-алајбега,

0906    Не спомиње ни куле ни љубе,

0907    Ни Златије своје јединице,

0908    А ни своја два посопца сина,

0909    Нашо их је на Срчаних равних,

0910    Оба леже један код другога,

0911    Ни при какву русе главе нејма,

0912    Већ спомиње Хоџић-Хусеина:

0913    „Куку, сине, Хоџић-Хусеине!

0914    Је ли твоја у животу глава,

0915    Кад је моја изгорила кула,

0916    Кад је моја Златка ујагмита?“

0917    Јавља му се Хоџић-Хусеине:

0918    „Не плач’, беже, женска глава ниси,

0919    Још је моја у животу глава,

0920    Кадар ти дјеце повратити нисам,

0921    А ево ти Златке и госпоје!“

0922    Кад га види Смаил-алајбеже,

0923    Прегрли га, у чело пољуби:

0924    „Хај аферим, Хоџић-Хусеине!

0925    Ја не жалим на Смрчаних куле,

0926    А не жалим два посопца сина,

0927    Мушко били, па и изгинули,

0928    Кад си мени Златку повратио

0929    И госпоју Смаилбеговицу;

0930    Ако остану у животу главе,

0931    Својом ћу те оженити Златом.“

0932    Даде му Хусе и госпу и Злату.

0933    Виш потира близу сустигнула,

0934    Састају се на алаје Турци.

0935    Стоји вика Хоџић-Хусеине:

0936    „Сад је, беже, вакат ударити,

0937    Не би л’ како робље повратили,

0938    А добитак џаба Котараном!

0939    Раја нам је стазу ујагмила,

0940    Међу њима Кара-Османага.“

0941    Док рекоше, онда ударише,

0942    Са три стране ударише Турци,

0943    А дочека Митровић-Јоване.

0944    Биш се првом ватром преметнуше,

0945    У другој се намах помишаше,

0946    Пушка пуца, никад не патише,

0947    Сабља сива, а полићу главе.

0948    Гонећи се с њима под планином,

0949    Па планини они с’ доћеареш,

0950    Брани стазу Кара-Османага

0951    И уз њега раја испод краја.

0952    Гонећи се с њима под планином

0953    Погину им Митровић-Јоване

0954    И код њега још седам сердара,

0955    Погину глава Кара-Османага

0956    И код њега стотину спахија.

0957    Већ прснуше по пољу зеленом,

0958    А побиже Јанковић-Стојане.

0959    Кроз бусију док је пригазио,

0960    Он обори дванаест спахија.

0961    За њим Хусе наврже дората,

0962    Он га гони уз Пролог-планину:

0963    „Стан’, Стојане, утицања нема!“

0964    Стиже њега у Пролог-планини,

0965    А повика Јанковић-Стојана:

0966    „Јанковићу, крило принципово!

0967    Хоћемо ли мејдан окушати?“

0968    Њему вели Јанковић-Стојане:

0969    „О Турчине, Хоџић-Хусеине!

0970    Ето тебе, а ево Стојана,

0971    Удри, Хусо, како теби драго!“

0972    Насмија се Хоџић-Хусеине:

0973    „Јанковићу, крило принципово!

0974    Волим својој глави са рамена,

0975    Него триста ја таких сердара,

0976    Овде с’ не зна, ко би погинуо,

0977    Хајде с Богом кули на Котаре,

0978    С тобом кавге ја чинити не ћу,

0979    Јер си прави јунак на мејдану.

0980    Да погубим тебе у планини,

0981    Оде крило од оба Котара;

0982    Да ти мене згубиш у планини,

0983    Оде крило од бијела Хливна.“

0984    Обојица ате примакнуше.

0985    Њему вели Јанковић-Стојане:

0986    „Хоџић-Хусе са Букве врлетне!

0987    Ја ћемо се и ти помирити,

0988    Ко ј’ погино, нек му кућа знаде!“

0989    Ту се оба момка састадоше,

0990    Састадоше, па се загрлише.

0991    Њему вели Хоџић-Хусеине:

0992    „Јанковићу, крило принципово!

0993    Хајде с Богом кули на Котару,

0994    Никад ти глави не би ја кидисо.“

0995    „ „Хајде, Хусо, на Букву врлетну,

0996    Ни ја тебе не би погубио,

0997    Волио би Хливно поравнити.“ “

0998    То рекоше, па се растадоше.

0999    Оде Стојан уз Пролог-планину.

1000    Док се натраг повратио Хусо,

1001    Док он сађе под Пролог-планину,

1002    Већ се натраг повратили Турци.

1003    Док су само робље повратили,

1004    А добитку ни мукает нису,

1005    Ту су Турци љути изгинули,

1006    Погинуло хиљаду Турака,

1007    А и раје хиса допанула,

1008    Ал ако ће, така је Крајина!

1009    Ту је легло хиљаду солдата.

1010    Отален се повратише Турци.

1011    Кад сађоше Хливну и Бистрици,

1012    Свак окреће својој домовини,

1013    Стаде вика Смаил-алајбега:

1014    „Давор сине, Хоџић-Хусеине!

1015    Хајде, Хусо, до чардака свога,

1016    На поклон ти моја јединица,

1017    Па се жени с њоме у чардаку,

1018    Купи свате за недиљу дана,

1019    Купи свате, ходи по дивојку!“

1020    Оде Хусе до чардака свога,

1021    Оде беже у Хливно бијело,

1022    Имо ј’ кулу у граду хливањском.

1023    Онда Хусо свате покупио,

1024    Кума метну дају код дивојке,

1025    А подиже триста коњаника,

1026    Доведоше кићену дивојку,

1027    Доведоше, Хусу оженише,

1028    Пир чинише за недиљу дана.

1029    Недиља прође, весеље изиђе,

1030    Свак окрену својој домовини,

1031    Оста Хусо у чардаку своме,

1032    С њоме био, пород породио,

1033    Двоје мушко, а и једно женско,

1034    Да не жели зета за живота.

1035    Док им главе у животу биле,

1036    Кад би ћио Хоџић-Хусеине,

1037    Па се састо с Јанковић-Стојаном,

1038    Да још никог код њих двају нејма,

1039    Они су се липо састајали,

1040    Није ћио један на другога.

1041    Чули јесмо, да је ’вако било.

Литература

  • Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940. НАПОМЕНА: Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци.

Jankovic Stojan i Hodzic Husein

јанковић_стојан_и_хоџић_хусеин.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/16 20:28