Малета хајдук укопава сватове, које је побио је српска народна пјесма. Објављена је у овом облику у дјелу: Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940.

Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци. По именима у пјесми се често лако може утврдити да ли је пјесма српска, хрватска, или муслиманска. У неким случајевима то је знатно теже.

0001    Мили Боже, на свему ти хвала,

0002    Гдје у јесен гора пролистава,

0003    И у гори јабука цвјетава –

0004    Крож њу иђу кићени сватови.

0005    До питоме дођоше јабуке,

0006    На јабуку барјак наслонише,

0007    Под јабуком табор учинише,

0008    Из мјешине рујног вина пише.

0009    Лађан вјетар иза горе пуше,

0010    Окреће им барјак наопако;

0011    Од сватова нитко то не види,

0012    Него сама лијепа дјевојка.

0013    Она каже куму и дјеверу:

0014    »Драги куме и мили дјевере!

0015    Није добро, нити га се надај:

0016    Из горе нам лађан вјетар пуну,

0017    Окрену нам барјак наопако;

0018    У гори је Малета ајдуче,

0019    Трипут ме је у мајке просио,

0020    С мојом мајком много потрошио,

0021    И мене би била дала мајка,

0022    Ал ја нисам ћела поћи сама,

0023    Него сам га још и прекорила,

0024    Да ја не ћу њему бити љуба,

0025    Јер ће мене забољети руке,

0026    Перући му крваве рукаве.

0027    Малета се мени загрозио:

0028    Кад се гође будем удавала,

0029    Да ће мени путе претјецати,

0030    Да ће мени свате дочекати,

0031    Па ће моје свате погубити,

0032    Ма и мога млада ђувегију

0033    И на образ њихов ме отети.

0034    Могла би га мјера намјерити,

0035    Мого би нам јада задавати;

0036    Ни досад се није оженио,

0037    Вав’јек чека мога удавања.«

0038    Пјани бише куме и дјевере,

0039    Пјани бише, пјано говорише,

0040    Саму Богу на жа’ учинише

0041    И дјевојку младу слободише:

0042    »Ти се не бој, мила наша снашо!

0043    Док је наша на рамену глава,

0044    А с тридесет господе сватова.«

0045    Они супрот Богу говорише:

0046    »Ма да небо на земљицу падне,

0047    На копља би њега дочекали,

0048    Нит би смјело на нас ударити,

0049    Камо л’ да би Малета ајдуче

0050    А са својих тридесет ајдука.

0051    Он се боји миша испод кладе,

0052    Камо л’ не би господе сватова!«

0053    Срџба божја по њима падала

0054    И Малету к њима испутила.

0055    Малета се близу примакао,

0056    Нитко њега није опазио,

0057    Нити свати, а нити дјевојка.

0058    У ајдука приправно оружје,

0059    У сватова, кад се што догоди.

0060    Своје друштво Малета разреди,

0061    Да убије сваки по једнога,

0062    Он ће убит ђувегију млада.

0063    Смјеста пуче тридесет пушака,

0064    И погуби тридесет сватова.

0065    А Малета млада ђувегију.

0066    Сама оста лијепа дјевојка;

0067    Ухвати је Малета ајдуче,

0068    Ухвати је за бијелу руку:

0069    »Стан’, дјевојко, варалице моја!

0070    Откад јесам овдје у животу,

0071    С киме јесам дугове дугова’,

0072    Сваком јесам поштено вратио,

0073    Чини ми се, и теби ћу твоје,

0074    Јер је згода и прилика моја.

0075    Што сам река’, ја нисам порека’,

0076    Куд сам поша’, тамо јесам доша’.

0077    Знадеш, да сам теби обећао,

0078    Да ћу твоје путе претјецати,

0079    Да ћу твоје свате погубити.

0080    Ти си мене корила код мајке,

0081    Да ће тебе заболити руке,

0082    Перући ми крваве рукаве,

0083    Ал већ има тридесет година,

0084    Да четујем по гори зеленој,

0085    Па ми н’јесу крвави рукави.

0086    Ја не кољем младије’ јањаца,

0087    Нити кољем по гори чобана,

0088    Нити робим по селу сељана,

0089    Већ ја робим по граду грађане,

0090    Који робе по селу сељане.

0091    И јесам их доста поробио,

0092    И доста сам мала задобио,

0093    Могу сада дворе сазидати.

0094    Н’јесам тебе за себе просио,

0095    Да ћу тебе по гори водити,

0096    Нег ћу с тобом по двору шетати.«

0097    Њему вели лијепа дјевојка:

0098    »Господине, Малета ајдуче,

0099    У животу ја сам опазила,

0100    Да не море бити нам’јењено,

0101    Него што је коме досуђено,

0102    И ја јесам твоја суђеница.

0103    Пушти мени моје б’јеле руке,

0104    Да дарујем кума и дјевера,

0105    И они су мене даровали,

0106    Да им лице покријем марамом,

0107    Да им вране очију не ваде.«

0108    Малета јој за добро примио,

0109    Б’јеле њојзи руке отпуштио.

0110    Она гази од мртва до мртва,

0111    Ма не тражи кума ни дјевера,

0112    Него тражи млада ђувегије;

0113    Кад је нашла дувегију свога,

0114    Вадила му ноже иза паса,

0115    Ударила себе више паса

0116    Мртво паде једно крај другога.

0117    Кад то види Малета ајдуче,

0118    Што учини од себе дјевојка,

0119    Удари се руком по кољену,

0120    Нама’ чо’а пукла на кољену,

0121    Златан прстен на десници руци.

0122    И Малета ’вако говорио:

0123    »Ајме, браћо, што га учинисмо!

0124    Данас јако Бога увридисмо.

0125    Ево има седамнајст година,

0126    Да по гори скупа четујемо,

0127    По градовим’ купимо араче,

0128    До данаске смртно не гр’јешисмо,

0129    Данас јесмо у грих загазили,

0130    Изгубисмо срећу и навику,

0131    Растависмо и мило и драго,

0132    Зарад наске погубише главе.

0133    И стари су људи диванили,

0134    Да у силну другу друга нема.

0135    То учини само лудост моја,

0136    Па сам и вас на зло намјерио.

0137    Ајдемо се, браћо, поклонити,

0138    Миломе се Богу помолити

0139    И наше се злоће покајати.

0140    Сваки копај свога рањеника,

0141    Кој’ је кога раставио главом,

0142    Ама главом, животом његовим,

0143    А ја хоћу момка и дјевојку.«

0144    Ту Малету друштво послушало,

0145    Те оружје од себе метнуло;

0146    Сваки се је свога прихватио

0147    И у ладан гроб га положио.

0148    Сваки ајдук свога закопава,

0149    А Малета момка и дјевојку,

0150    Тер око њих воћке посадише,

0151    Бунар-воде код њих ископаше:

0152    »Кад путници буду путовали,

0153    Из бунара ладне воде пили,

0154    Са јабука тргали јабуке,

0155    У дебелу ладу почивали,

0156    И путници буду говорили:

0157    ,Бог му дао, ономе јунаку,

0158    Који ’е ову воду наводио,

0159    И уза њу воћке посадио!’

0160    Бог ће нама опростити грије.«

0161    Још уз момка Малета ајдуче,

0162    Он уз момка зелен борак сади,

0163    Уз дјевојку винову лозицу.

0164    Вијала се лоза око бора

0165    Ка’ дјевојка око свог јунака!

0166    И говори Малета ајдуче:

0167    »Браћо моја и дружино моја!

0168    Ми ајдемо сваки двору своме,

0169    И ајдемо црквам-манастиром

0170    Молити се Богу по закону,

0171    Јер нам среће у ајдуштву нема,

0172    Јер смо данас Богу сагр’јешили,

0173    Гдје побисмо господу сватове,

0174    И погибе момак и дјевојка:

0175    Од њих би се витезови легли,

0176    Једно ’е другом за увољу било,

0177    Кад погибе једно за другога.«

0178    Они иду црквам-манастиром,

0179    Па се моле Богу по закону,

0180    Не би л’ им се гр’јеси опростили.

0181    Код својих се двора умирише.

0182    Малета се кашње оженио

0183    Са Лијевна Туркињом дјевојком.

• Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940. НАПОМЕНА: Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци.

---

Maleta hajduk ukopava svatove, koje je pobio